Najviša diplomatkinja Ujedinjenih nacija u Avganistanu pozvala je u sredu međunarodnu zajednicu da posveti veću pažnju usponu takozvane Islamske države u Avganistanu, rekavši da ta teroristička grupa koristi prednost stalne nestabilnosti za širenje svog prisustva u zemlji.
"Nekada ograničena na nekoliko pokrajina i Kabul, čini se da je ISIL-KP sada prisutna u skoro svim provincijama i sve aktivnija", rekla je izaslanica UN Debora Lajons na sastanku Saveta bezbednosti UN, koristeći jedan od akronima za Islamsku državu pokrajine Horasan (takođe IS-K, ISIS-K).
Ona je rekla da je broj napada značajno porastao - 334 ove godine, u poređenju sa 60 u 2020. godini, a svi napadi pripisuju se ili je za njih preuzela odgovornost IS-K. Mnogi napadi bili su usmereni na šiite.
Ne propustite: Talibani tvrde da su uhvatili 600 militanata Islamske države"Talibani insistiraju na tome da vode usklađenu kampanju protiv ISIL-KP, ali ova kampanja je zabrinjavajuća jer se čini da se u velikoj meri oslanja na vansudske pritvore i ubistva osumnjičenih pripadnika ISIL-KP", rekao je Lajons. "Ovo je oblast koja zaslužuje više pažnje međunarodne zajednice".
Teroristička grupa je intenzivirala bombaške i druge napade otkako su talibani preuzeli vlast sredinom avgusta.
Američki vojni zvaničnici već mesecima upozoravaju da postoji opasnost od pregrupisavanja Islamske države Horasan i Al Kaide u oslabljenom Avganistanu.
Što se tiče komunikacije sa talibanima, Lajons je rekla da je to bilo "generalno korisno i konstruktivno" i da su talibani uverili Ujedinjene nacije da žele da ostanu i pomažu stanovništvu.
"Humanitarna katastrofa"
Avganistan je bio u humanitarnoj krizi i pre nego što je vlast pala u ruke Talibana. Godine sukoba, suše i korupcije ostavile su milione ljudi u siromaštvu i raseljeništvu.
Uz privredu koja zavisi od strane razvojne pomoći, koja je u velikoj meri obustavljena dok međunarodna zajednica procenjuje da li talibani mogu da budu pouzdan partner, humanitarna situacija je konstantno nerešena i UN kažu da je neki oblik pomoći potreban za 23 miliona ljudi u zemlji od 38 miliona stanovnika.
Ne propustite: Talibani: Pripadnici Islamske države napali vojnu bolnicu u Kabulu"Na ivici smo humanitarne katastrofe, ali smo na ivici humanitarne katastrofe koju je moguće sprečiti", rekla je Lajons.
Iako nije eksplicitno pozvala na ukidanje međunarodnih sankcija ili odmrzavanje sredstava, ukazala je na njihovu ulogu u postepenom ekonomskom kolapsu.
"Ceo složeni društveni i ekonomski sistem se gasi, delom zbog zamrzavanja sredstava, obustave tokova nehumanitarne pomoći i sankcija", rekla je izaslanica UN.
Rusija i Kina pozvale su na odmrzavanje međunarodnog novca Avganistana.
"Zamrznuta avganistanska imovina treba da bude vraćena pravim vlasnicima što je pre moguće i ne može se koristiti kao moneta za pregovaranje, pretnje ili za prinudu", rekao je kineski izaslanik u Ujednjenim nacijama Džang Jun.
Pomoć SAD
Sjedinjene Države, koje su završile povlačenje iz Avganistana u avgustu, ove godine su dale 474 miliona dolara humanitarne pomoći.
"I iako smo mi i mnogi drugi s pravom zaokupljeni humanitarnim potrebama Avganistana, mi nastavljamo da obraćamo veliku pažnju na to da li talibani pokazuju da se pridržavaju svojih obaveza u borbi protiv terorizma, poštovanju ljudskih prava i inkluzivnosti", rekao je Savetu bezbednosti američki ambasador Džefri DeLaurentis.
Ne propustite: Vođa talibana, koji je na poternici SAD, odaje počast bombašima samoubicamaTalibanska vlada nije dobila nikakvo zvanično međunarodno priznanje, a u Ujedinjenim nacijama je i dalje predstavlja izaslanik prethodne vlade.
"Situacija u Avganistanu je izuzetno krhka", rekao je ambasador Gulam Isakzai. "Samo kroz inkluzivnu vladu možemo da se zaštitimo od novog građanskog rata duž etničkih linija i korišćenja avganistanske teritorije od strane stranih terorističkih grupa, kao i da napravimo tranziciju iz stalne humanitarne krize na stabilniju ekonomiju".
On je izrazio podršku oživljavanju mirovnog procesa iz Dohe i održavanju međunarodne mirovne konferencije.
Što se tiče humanitarne situacije, on je apelovao na velikodušnu međunarodnu podršku, ali je naglasio da sredstva ne bi trebalo da idu direktno talibanima.
Iran, Tadžikistan i Pakistan takođe su se obratili Savetu bezbednosti kao zabrinuti susedi.
Pakistan, koji ima bliske odnose sa talibanima, rekao je da nove vlasti "pozitivno reaguju" na angažman sa međunarodnom zajednicom.
"Scenariji iz noćne more kojih se strahovalo nakon 15. avgusta nisu se ostvarili", rekao je Savetu ambasador Munir Akram. "U Avganistanu nije bilo rasprostranjenog nasilja ili kršenja ljudskih prava".
On je rekao da je bezbednosna situacija "znatno poboljšana" i da su škole za žene otvorene, osim srednjih. On je rekao da talibani kažu da je to zbog nedostatka nastavnika i njihove nemogućnosti da nađu novac da im plate.
"Čaša je možda još do pola puna, ali angažman je doneo napredak", rekao je Akram.
Pakistanski diplomata je takođe kritikovao svog avganistanskog kolegu, rekavši da bi savet mogao imati više koristi od "slušanja onih koji zapravo vladaju Kabulom".