Zbog čega Srbija i dalje nema vladu?

Uprkos većini koju SNS ima u parlamentu, Srbija ni 115 dana posle parlamentarnih izbora nema vladu. Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da do kraja nedelje, a najkasnije do ponedeljka, očekuje da mandatarka Ana Brnabić saopšti sastav kabineta i da bude poznato koje stranke učestvuju u vlasti. Analitičari kažu da se ne odugovlači zbog političke trgovine naprednjaka sa potencijalnim koalicionim partnerima, već zbog toga što izbori u Srbiji spolja ne deluju kao legitimni, te da je u toku priprema za vanredne parlamentarne izbore 2022.

"Moja teza je da smo imali nelegalne i nelegitimne izbore, rezultat tih izbora je oktroisani parlament, koji će ako bog da, do početka novembra izabrati oktroisanu vladu. Šta je oktroisana vlada? Ona nije rezultat izborne volje građana, već rezultat volje građanina i predsednika SNS Aleksandra Vučića", kaže za Glas Amerike politički analitičar Cvijetin Milivojević.

"Odugovlačenje je pre svega posledica spoljnih pritisaka jer je svima jasno da parlament nije višepartijski, ali i posledica takođe jedne, po inerciji, želje da se pokaže kako stvari funkcionišu i bez parlamenta i birači su ustvari zadovoljni", smatra Dragan Janjić, urednik agencije Beta.

Zbog čega Srbija i dalje nema vladu

Najsvežija kritika spolja na račun izbornog procesa stigla u izveštaju Evropske komisije – da je vladajuća stranka favorizovana i da sastav parlamenta ne pogoduje političkom pluralizmu.

Odgovor predsednika na to je bio da ne isključuje mogućnost vanrednih parlamentarnih izbora 2022, iako ni ovi još nisu formalno završeni jer Srbija nema vladu.

"Ta najava je ustvari posledica procene da ovo nije u redu i ona dobija na snazi od izveštaja Evropske komisije na ovamo, a u izveštaju je potencirana vladavina prava, sloboda medija i tako dalje. Mislim da je u vladajućoj stranci počelo da sazreva uverenje da Kosovo nije dovoljno i da se neće gledati kroz prste kada je reč o Kosovu, i sada se traži način da se izađe iz situacije u kojoj je parlament monolitan", kaže Janjić.

"Mi smo jedina zemlja u Evropi koja nema opoziciju u institucijama, što je paradoksalno. Zemlja koja je poodmakla u pregovorima sa EU, dakle svi mi sada čekamo da EU konstatuje sve to, ali ne u formi političkog teksta kakav je izveštaj o napretku, već u formi direktnog zahteva Vučiću – ako hoćeš da pregovaraš dalje, reši prvo ono što jeste – primeni ustav i zakone svoje zemlje", kaže Milivojević.

Ne propustite: Zašto Vučić najavljuje prevremene izbore već za 2022?

Sagovornici Glasa Amerike ipak različito gledaju na to koliko će biti jaki pritisci iz Brisela na predsednika Srbije.

"Mislim da će se pritisci iz Vašingtona i Brisela nastaviti jer kad imate dvotrećinsku većinu, vi treba da ispunite neke standarde koji se tiču ne samo Kosova, već i vladavine prava i slično", zaključuje Janjić.

"Dok god neko sa strane, neko moćan gleda to i po principu – nije možda perfektan tu, ali je konstruktivan oko Kosova, to će se tako tolerisati", smatra Milivojević.

Ne propustite: Debata o izveštaju EK: Srbija pati od ozbiljnog demokratskog deficita

Rok za formiranje vlade je 90 dana od konstituisanja Skupštine – u kojoj su 3. avgusta samo potvrđeni mandati poslanika, ali nisu izabrani predsednik, potpredsednik, niti predstavnici drugih radnih tela.

Predsednik Srbije je konsultacije sa predstavnicima politčkih stranaka održao početkom jula i ranije najaviljivao da će vlada biti formirana do kraja avgusta.

Parlamentarni izbori u Srbiji održani su 21. juna, a uz četiri manjinske stranke, samo su tri liste prešle cenzus i osvojile mandate u Skupštni: lista oko SNS osvojila je 188 mandata, SPS 32, a SPAS Aleksandra Šapića 11 mandata.