Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kaže da je rat sa Rusijom u novoj fazi i da očekuje da će se borbe na frontu zakomplikovati tokom zime, nakon letnje kontraofanzive koja nije dala željene rezultate zbog trajne nestašice oružja i manjka kopnenih snaga.
Međutim, uprkos preprekama, rekao je da Ukrajina neće odustati.
„Imamo novu fazu rata i to je činjenica“, rekao je Zeleski u intervjuu za Asošijejted pres u Harkovu, posle obilaska trupa u tom regionu. „Zima je u celini nova faza rata“, objasnio je.
Dugo očekivana kontraofanziva ukrajinske vojske, koja je potpomognuta desetinama milijardi dolara pomoći sa Zapada, uključujući i teško naoružanje, nije dala očekivane i željene rezultate, te su sada neki ukrajinski zvaničnici zabrinuti da dalja vojna pomoć neće biti tako velikodušna.
„Mi ne odustajemo, borimo se sa drugom (najboljom) vojskom na svetu i u tom kontekstu sam zadovoljan“, rekao je on. Ipak, dodao je: „Gubimo ljude, nismo dobili svo oružje koje smo želeli i zbog toga ne mogu da budem zadovoljan, ali se ne mogu previše ni žaliti. Hteli smo brže rezultate. Iz te perspektive, nažalost, nismo postigli ono što je planirano. I to je činjenica“.
Zelenski je takođe rekao da se boji da će sukob Izraela i Hamasa odvući pažnju sa rata u Ukrajini, jer suprotstavljeni politički programi i ograničeni resursi dovode u opasnost intenzitet pomoći zapadnih zemalja Kijevu.
„Već možemo videti posledice pomeranja pažnje međunarodne zajednice zbog tragedije na Bliskom istoku. To samo slepi ne prepoznaju. Ne smemo dozvoliti da ljudi zaborave na rat ovde“, rekao je on.
Ta zabrinutost dodatno je pojačana i zbog nemira koji će neminovno rasti zbog izbora koji će se sledeće godine održati u Sjedinjenim Državama i potencijalnih implikacija koje bi taj događaj mogao da ima na Ukrajinu.
Osvrćući se na izbore u SAD, u kojima se Bajden suočava sa skepticizmom zbog svoje čvrste podrške Kijevu, Zelenski je priznao da su "izbori uvek šok i to je potpuno razumljivo".
Nedavna anketa koju je sproveo Asošijejted pres pokazala je da skoro polovina Amerikanaca misli da njihova zemlja previše troši na Ukrajinu. Sve veći broj republikanaca protivi se slanju veće vojne pomoći, a nije jasno da li će i kada Kongres odobriti zahtev Bele kuće za dodatnu pomoć.
Ne propustite: Amerikanci podijeljeni oko pomoći UkrajiniNa pitanje o tome, Zelenski je otvoreno odgovorio da je "izbor Amerikanaca izbor Amerikanaca", ali tvrdi da pomažući Ukrajini, Amerikanci pomažu i sami sebi.
„U slučaju Ukrajine - ako otpor danas ne uspe zbog nedostatka pomoći i naoružanja, Rusija će onda najverovatnije izvršiti invaziju na zemlje NATO-a. A tada će se boriti američka deca“, rekao je on.
Istovremeno, zalihe municije su pri kraju, što preti da zaustavi operacije na frontu.
U toku zime vojni lideri će se ponovo boriti sa poznatim izazovima - niskim temperaturama, izloženošću vojnika na frontu, ali i sa vazdušnim udarima ruske vojske koja cilja energetsku infrastrukturu širom Ukrajine.
„Zato je zimski rat težak“, rekao je Zelenski.
I pre zvaničnog početka zime, Moskva je 25. novembra pokrenula do sada najopsežniji napad sa 75 dronova iranske proizvodnje tipa Šahed na Kijev i tim zabrinjavajućim presedanom unela nemir zbog pretpostavki šta bi moglo da usledi u narednim mesecima.
Ne propustite: Sneg paralisao delove Ukrajine nakon najžešćeg napada ruskih dronova na Kijev od početka rataZelenski je rekao da Ukrajina od saveznika nije dobila svo oružje koje joj je bilo potrebno i da ograničenja u veličini vojnih snaga te zemlje onemogućavaju brzo napredovanje.
„Nema dovoljno snage da se brže postignu željeni rezultati. Ali to ne znači da treba da odustanemo, da se moramo predati. Uvereni smo u svoje postupke i borimo se za ono što je naše“, rekao je on.
Dodao je da je u poslednjih nekoliko meseci bilo i nekih pozitivnih pomaka.
„Ukrajina je uspela da ostvari neke značajne teritorijalne dobitke protiv bolje naoružanog i utvrđenog neprijatelja“, istakao je Zelenski.
„Osim toga, smanjena je moć ruske Crnomorske flote, nakon napada ukrajinske vojske koji su uspeli da probiju protivvazdušnu odbranu i pogode njen štab na okupiranom poluostrvu Krim“, dodao je on.
Kazao je i da privremeni koridor za izvoz žitarica koji je Kijev uspostavio nakon povlačenja Rusije iz ratnog sporazuma i dalje funkcioniše.
Zelenski je usredsređen na sledeću fazu rata, što bi značilo jačanje domaće proizvodnje oružja, piše AP.
Za tu namenu opredeljen je znatan deo ukrajinskog budžeta, ali je trenutna proizvodnja daleko od dovoljne kako bi se preokrenuo tok rata i zato Zelenski sada traži od zapadnih saveznika, uključujući SAD da ponude povoljne kredite i ugovore kako bi taj cilj bio ispunjen.
Taj apel uputio je i prilikom poslednjeg sastanka sa predsednikom Sjedinjenih Država Džoom Bajdenom, članovima Kongresa i drugim najvišim zvaničnicima.
„Dajte nam te mogućnosti, a mi ćemo ga onda praviti“, rekao je on. „Koliki god trud i vreme budu bili potrebni, mi ćemo to učiniti i to vrlo brzo. To je izlaz“, rekao je Zelenski poručujući da Rusiju ništa ne plaši više od vojno samodovoljne Ukrajine.
S budžetom koji predviđa trošenje 22 odsto BDP-a zemlje za odbranu i nacionalnu bezbednost, ukrajinska ekonomija se restrukturira oko rata kojem se ne nazire kraj, slično kao i svakodnevni život njenih građana.
Rat je takođe onemogućio održavanje predsedničkih izbora koji su, prema ustavu, predviđeni u martu. Iako je Zelenski rekao da je spreman za njihovo održavanje, većina Ukrajinaca nije jer veruju da je izlazak na glasanje u tim okolnostima „opasan i besmislen“.
To je pokrenulo još jedno pitanje: Koliko dugo Zelenski može da se nosi sa tim da bude lider zemlje koja je u ratu?
„Nema reči kojima bih opisao koliko je taj posao težak“, rekao je on, ali je dodao da ne može ni da zamisli da napusti tu funkciju.
"Iskreno, to ne možete učiniti. To bi bilo veoma nepravedno, pogrešno i definitivno demotivišuće", zaključio je Volodimir Zelenski.