Broj žrtava zemljotresa koji je razorio Maroko u petak uveče - nastavlja da raste. Prema dosadašnjim podacima poginulo je 2.862 ljudi, a ranjeno više od 2.560. Spasilačke ekipe i dalje izvlače preživele i nastradale ispod ruševina u selima sravnjenim sa zemljom.
Policajci, vojnici i humanitarni radnici iz Maroka i inostranstva stigli su u region južno od grada Marakeša, koji je najviše pogođen u potresu jačine 6,8 stepeni u petak uveče, posle čega se dogodilo i nekoliko naknadnih zemljotresa. Građani očekuju isporuke hrane, vode i povratak snabdevanja strujom, a džinovske stene sada blokiraju prolazak strmim planinskim putevima.
Vlada Maroka je saopštila da su se spasilački timovi iz Britanije, Španije, Katara i Ujedinjenih Arapskih Emirata uključili u potragu za preživelima.
Šta je važno znati posle zemljotresa u Maroku:
Koji su delovi najviše pogođeni?
Epicentar zemljotresa je bio visoko u planinama Atlas oko 70 kilometara od pokrajine Al Hauz.
To je pretežno ruralna planinska regija, sa crvenim stenama, živopisnim klisurama i brojnim jezerima i rečicama.
Za ljude kao što je Hamid Idsalah, 72-godišnji vodič za planinare iz doline Ourgane, budućnost je neizvesna.
Ne propustite: Više od 2.100 žrtava zemljotresa u Maroku, ugroženi upozoravaju da pomoć kasniOn se oslanja na na marokanske i strane turiste koji obilaze region zato što je blizu i Marakešu i Tubkalu, najvišem vrhu Severne Afrike i popularnoj destinaciji za planinare i pešake.
“Ne mogu da ponovo sagradim kuću. Ne znam ša ću da radim. Pa ipak, živ sam, tako da ću sada samo da čekam", kaže Idsalah.
Ko je najviše pogođen?
Najviše je pogođen region Al Hauz, gde živi oko 570.000 ljudi, prema popisu stanovništva iz 2014.
Ljudi govore kombinaciju arapskog i tašelhita, najčešćeg jezika starosedelaca Maroka. Sela od ilovače, sa kućama ugrađenim u sene, su uništena.
66-godišnji Mohamed Aučen stoji blizu ruševina svoje kuće posle zemljotresa u mestu Tikekhte u Maroku, 11. septembra 2023. (Foto: Rojters/Nacho Doce)
Iako turizam doprinosi ekonomiji, poljoprivreda je glavni izvor prihoda u regiji, a kao i u većem delu Severne Afrike, pre zemljotresa Al Hauz se borio sa rekordnom sušom koja je ugrozila lokalnu poljoprivredu i način života.
Ispred uništene džamije u gradu Amizmiz, Abdelkadir Smana kaže da će ova katastrofa doprineti već postojećim problemima u regionu koji se, pored suše, nosi i sa posledicama pandemije korona virusa.
“Pre ili sada, isto je", kaže 85-godišnji Marokanac. "Poslova je bilo malo ili ih upšte nije bilo."
Većina poginulih je već sahranjena. Vlada je saopštila da je povređeno više od 2.500 ljudi.
Ko pruža pomoć
Vlada Maroka poslala je kola hitne pomoći, spasilačke ekipe i vojnike u region da pomognu u hitnim operacijama.
Humanitarne organizacije kažu da vlada za sada nije uputila neki značajniji poziv za pomoć, i da je prihvatila samo ograničenu pomoć stranih zemalja.
Vojnici prenose preživelu posle zemljotresa 8. septembra u provinciji Al Hauz u centralnom delu Maroka, 11. septembra 2023. ((Photo by Philippe LOPEZ / AFP)
Ministarstvo unutrašnjih poslova navodi da je prihvatilo pomoć Španije, Katara, Britanije i Ujedinjenih Arapskih Emirata koje se odnose na spasilačke operacije, ali je zaobišlo ponude za pomoć francuskog predsednika Emanuela Makrona i američkog predsednika Džoa Bajdena.
“Spremni smo da pružimo svaku potrebnu pomoć narodu Maroka", izjavio je Bajden u nedelju tokom posete Vijetnamu.
Zašto Marakeš ima istorijski značaj?
U zemljotresu su se urušili i napukli delovi zida koji okružuje stari grad Marakeša, mesto sa liste svetske baštine UNESCO, izgrađeno u 12. veku. Na video snimcima se vidi prašina koja se diže iz delova džamije Kutubija, jedne od najvećih gradskih znamenitosti.
Marakeš je najpoznatija i najposećenija destinacija u Maroku, poznat po svojim palatama, pijacama začina, i trgu Džema El Fna, punom uličnih prodavaca i muzičara.
Poređenje sa ranijim zemljotresima
Zemljotres u Maroku u petak bio je najjači u više od jednog veka, ali iako su tako snažni potresi retki, nije najsmrtonosniji u istoriji zemlje.
Pre nešto više od 60 godina, Maroko je potresao zemljotres jačine 5,8 stepeni Rihterove skale u kome je poginulo više od 12.000 ljudi na zapadnoj obali zemlje, gde se potpuno urušio grad Agadir, jugozapadno od Marakeša.
Taj zemljotres je doveo do promena u građevinskim propisima u Maroku, ali mnoge zgrade, posebno na selima, nisu građene tako da mogu da izdrže veće potrese.
Za više od stotinu godina, nije se dogodio zemljotres jači od 6.0 stepeni u radijusu od 500 kilometra oko epicentra ovog zemljotresa, prema podacima američkog Geološkog društva. U severnim delovima Maroka zemljotresi su češći, uključujući onaj jačine 6,4 stepena 2004 godine, i 6,3 stepena 2016.
Ranije ove godine, više od 21.600 ljudi je nastradalo u zemljotresu jačine 7,8 stepeni koji je pogodio Siriju i Tursku.
Najrazorniji zemljotresi u novijoj istoriji su bili jači od 7 stepeni, uključujući potres u Nepalu 2015. u kome je poginulo više od 8.800 ljudi, i zemljotres u Kini 2008. godine u kome je nastradalo 87.500 ljudi.
Šta su sledeći koraci?
Spasilačke i druge vanredne operacije se nasavljaju dok timovi obilaze planinska područja kako bi stigli do sela koja su najteže pogođena zemljotresom. Brojni stanovnici tih predela nemaju hranu, vodu, struju niti smeštaj.
Skupština Maroka sastala se u ponedeljak kako bi formirala vladin fond za žrtve zemljotresa, na zahtev kralja Mohameda VI.