Bela kuća je najveći deo krivice za haotičan odlazak američke vojske iz Avganistana 2021. godine svalila na prethodnu administraciju, pokazuje sažetak poverljivih izveštaja koji su Kongresu u četvrtak poslali Stejt department i Sekretarijat za odbranu.
Predsednik Džo Bajden je bio "ozbiljno sputan" uslovima koje je stvorio njegov prethodnik, predsednik Donald Tramp, kaže se u dokumentu u kojem se rezimiraju izveštaji u kojima se ispituje široko kritikovano povlačenje.
"Iako je oduvek bila namera predsednika da okonča taj rat, takođe je nesporno da su odluke koje su donete i nedostatak planiranja koje je izvršila prethodna administracija značajno ograničili dostupne opcije", rekao je Džon Kirbi, koordinator za strateške komunikacije Saveta za nacionalnu bezbednost, tokom brifing za novinare u četvrtak.
Dokument od 12 stranica okrivljuje Trampa za prethodna umanjenja broja američkih trupa u Avganistanu i za pregovore sa talibanima o sporazumu iz Dohe 2020. godine, prema kojem su Sjedinjene Države pristale da povuku sve američke snage do maja 2021.
"Tokom tranzicije sa Trampove na Bajdenovu administraciju, odlazeća administracija nije dala planove o tome kako da se izvede konačno povlačenje ili kako da se evakuišu Amerikanci i avganistanske saveznici", navodi se u dokumentu.
"Kao rezultat toga, kada je predsednik Bajden preuzeo dužnost 20. januara 2021. godine, talibani su bili u najjačoj vojnoj poziciji u kojoj su bili od 2001. godine, kontrolišući ili boreći se u skoro polovini zemlje", navodi se u rezimeu.
"U isto vreme, Sjedinjene Države su imale samo 2.500 vojnika na terenu — najmanji broj vojnika u Avganistanu od 2001. — a predsednik Bajden se suočavao sa kratkim rokom predsednika Trampa da povuče sve američke snage iz Avganistana do maja 2021, ili će talibani nastaviti svoje napade na američke i savezničke trupe".
U sažetku Bele kuće navodi se procena američke obaveštajne zajednice iz maja 2021. da "Kabul verovatno neće biti pod ozbiljnim pritiskom do kraja 2021, nakon što ga američke trupe napuste".
Nijedna američka agencija nije predvidela da će grupa tako brzo preuzeti vlast, rekao je Kirbi, niti da se Avganistanci "neće boriti za svoju zemlju, posebno posle 20 godina američke podrške".
Republikanci u Predstavničkom domu verovatno će koristiti poverljive izveštaje da pojačaju istrage o tome kako se administracija bavila vojnim odlaskom iz Avganistana.
"Komentari Džona Kirbija tokom današnjeg brifinga za štampu u Beloj kući bili su sramotni i uvredljivi", rekao je u četvrtak predsedavajući Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma Majkl Mekol, republikanski zakonodavac:
"Predsednik Bajden je doneo odluku da se povuče i čak je izabrao tačan datum; on je odgovoran za ogromne propuste u planiranju i izvršenju".
Haos zbog nejasnoća
Veliki deo haosa tokom povlačenja proizilazi iz onoga što su grupe za pomoć i evakuisane osobe opisali kao nedoslednu politiku u vezi sa time kojim je Avganistancima bilo dozvoljeno da se ukrcaju na letove za evakuaciju iz zemlje. Neki od ovih Avganistanaca, uključujući one koji su radili kao prevodioci i u drugim sporednim ulogama za američku vojsku, bili su u opasnosti od odmazde talibana.
Snimci desetina očajnih Avganistanaca koji trče za američkim vojnim avionom koji poleće sa međunarodnog aerodroma Hamid Karzai, penju se na stajni trap i neki od njih padaju u smrt, postali su definišuća slika povlačenja, izazivajući ogromne kritike spram administracije.
Kirbi se nije složio sa novinarima koji su povlačenje okarakterisali kao haotično i izbegao je odgovor na pitanje Glasa Amerike o tome kako Trampova administracija može biti odgovorna za određivanje kome je dozvoljeno da se ukrca na letove za evakuaciju..
"Tih prvih nekoliko dana bilo je veoma teško. Bili su veoma napeti jer nismo imali prisustvo snaga na međunarodnom aerodromu Karzai", rekao je Kirbi, dodajući da je ubrzo uspostavljen "izuzetan" masovni proces evakuacije.
"U jednom trenutku tokom evakuacije, svakih 48 minuta poletao je avion pun ljudi, Amerikanaca i Avganistanaca. I nijedna misija nije propuštena", dodao je on.
Dok je više od 124.000 američkih državljana, ljudi sa stalnim boravkom i Avganistanaca na kraju evakuisano, neki avioni su ostali prazni, dok je na hiljade ljudi ostalo napušteno u Kabulu.
Humanitarne grupe koje su pomagale u evakuaciji navodile su da su problemi koji su komplikovali vazdušni transport uglavnom rezultat nedosledne politike SAD i nedostatka koordinacije između Stejt departmenta i Pentagona. Kao rezultat toga, ranjivi Avganistanci su ostavljani, dok su oni koji nisu bili u opasnosti evakuisani.
"Čini se da su neki elementi Stejt departmenta i Sekretarijata za odbranu uradili neverovatan posao, uprkos nedostatku koordinacije među agencijama i ponekad nekoherentnom uputstvu Bele kuće", rekao je Glasu Amerike Mark Džejkobson, koji je pomagao u organizovanju evakuisanih iz Avganistana.
Džejkobson je 2006. godine služio u Avganistanu kao mornarički obaveštajac, a od 2009. do 2011. kao zamenik predstavnika NATO i zamenik političkog savetnika u Međunarodnim bezbednosnim snagama.
U svom rezimeu, Bela kuća piše da je jedna od lekcija naučenih iz povlačenja "davanje prioriteta ranoj evakuaciji, kada se suočavate sa pogoršavajućom bezbednosnom situacijom". Navedeno je da su zvaničnici iskoristili lekcije iz Avganistana da poboljšaju procedure evakuacije u Etiopiji i Ukrajini.
"Ako postoji ikakva prednost, onda je to što su oni barem priznali kakav je Avganistan bio haos i radili su mnogo više na razmatranju potencijalnih pravaca delovanja u Ukrajini", rekao je Džejkobson.
"Ono što ostaje uznemirujuće je da uprkos uspešnim naporima da se ukrajinske izbeglice dovedu u SAD, previše hrabrih Avganistanaca još uvek čami u kampovima u UAE i drugim zemljama, bez nade da će stići u Sjedinjene Države, a da ne spominjemo porodice koje su ostavljene u Avganistanu".
Bez kajanja
Bajden je više puta rekao da ne žali zbog svoje odluke da povuče snage iz Avganistana, tvrdeći da su SAD potrošile oko dve milijarde dolara, te da je u toj zemlji izgubljeno oko 2.400 američkih života tokom dve decenije.
Sekretar za odbranu Lojd Ostin je takođe rekao da se "ne kaje" zbog povlačenja, prilikom kojeg je 13 američkih vojnika i 169 Avganistanaca ubijeno u samoubilačkom bombaškom napadu na aerodromu u Kabulu za koji je odgovornost preuzela Islamska država pokrajine Horasan.
Kirbi je rekao da je Bajden "veoma ponosan na način" na koji je njegova administracija sprovela povlačenje, a revizije koje su sekretarijati dobrovoljno uradili pokazuju "koliko se predsednik ozbiljno osećao o izvlačenju pouka iz ovog povlačenja".
