Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jednoglasno je u četvrtak zatražio od avganistanskih talibanskih lidera da brzo ponište svoja ograničenja nametnuta ženama u vezi sa pristupaom obrazovanju i radu i osudio je nedavnu zabranu uvedenu lokalnom ženskom osoblju koje radi za Ujedinjene nacije.
"Ova ograničenja su bez presedana u istoriji Ujedinjenih nacija i dovode u opasnost samo prisustvo UN u Avganistanu", rekla je ambasadorka Ujedinjenih Arapskih Emirata Lana Nuseibe o najnovijoj uredbi. "Ali kao što svi znamo, ovo je samo poslednje u talasu ograničenja kojima smo bili svedoci u poslednjih godinu i po dana".
Ujedinjeni Arapski Emirati i Japan sastavili su nacrt rezolucije u kojoj se izražava "duboka zabrinutost zbog sve veće erozije poštovanja ljudskih prava i osnovnih sloboda žena i devojaka u Avganistanu od strane talibana". Više od 90 zemalja kosponzorisalo je tu meru.
U rezoluciji se navodi da će zabrana avganistanskim ženama da rade za UN i nevladine organizacije u Avganistanu "negativno i ozbiljno uticati" na operacije UN u zemlji, uključujući isporuku pomoći za spasavanje života i osnovnih usluga.
"Talibanski ukazi nanose nepopravljivu štetu Avganistanu", rekao je zamenik američkog ambasadora Robert Vud. "Oni brišu žene i devojke iz društva. Takođe udaljavaju talibane od njihove želje da normalizuju odnose sa međunarodnom zajednicom".
Glasanje u četvrtak usledilo je u trenutku kada generalni sekretar UN-a Antonio Gutereš planira da bude domaćin zatvorenog sastanka specijalnih izaslanika za Avganistan iz nekoliko zemalja u Dohi, u Kataru, 1. i 2. maja, kako bi se razgovaralo o tome šta treba da se uradi nakon sve intenzivnijeg obračuna talibana na žene.
Talibani su povratili vlast u avgustu 2021. pošto su se trupe Sjedinjenih Država i NATO-a povukle iz zemlje nakon skoro dve decenije učešća u ratu u Avganistanu.
Povučeni vođa fundamentalističkih talibanskih vlasti, Hibatulah Akhundzada, od tada je nametnuo svoje strogo tumačenje islamskog zakona, ili šerijata, da bi upravljao sukobima u Avganistanu. Zabranio je školovanje devojčica nakon šestog razreda i većini avganistanskih žena zabranio javni život i rad širom zemlje.
Akhundzada je prošle nedelje ponovo odbacio međunarodne pozive za ublažavanje ograničenja slobode žena, rekavši da neće dozvoliti nikakvo spoljno mešanje u njegovu islamsku upravu, šta god da bude.
"Obećao sam Alahu da sve dok sam živ, nijedan zakon o neverstvu neće naći mesto u Avganistanu", rekao je povučeni talibanski predvodnik prošlog petka u Kandaharu u prkosnom govoru koji je označio početak trodnevneg godišnjeg muslimanskog praznika Eid al-Fitr.
Druge zemlje su odbile da priznaju talibane kao legitimne vladare Avganistana, označavajući kao razloge zabranu obrazovanja i rada žena, između ostalih zabrinutosti za ljudska prava.
Rezolucija takođe prepoznaje i naglašava potrebu za rešavanjem "strašne ekonomske i humanitarne situacije" sa kojom se suočava Avganistan, uključujući napore da se obnove bankarski i finansijski sistemi zemlje.
Sjedinjene Države i druge zapadne zemlje zamrzle su više od devet milijardi dolara deviznih rezervi avganistanske centralne banke nakon što su talibani preuzeli vlast. Vašington je od tada prebacio deo zamrznutih rezervi u poverenički fond u Švajcarskoj, koji će se isključivo koristiti za pomoć.
Avganistan predstavlja najveću humanitarnu vanrednu situaciju na svetu. Ujedinjene nacije procenjuju da je šest miliona ljudi na korak od uslova sličnih gladi, dok je za više od 28 miliona potrebna pomoć nakon godina rata i prirodnih katastrofa.
