Ruski projektil pogodio je u četvrtak stambenu zgradu u gradu Lavovu na krajnjem zapadu Ukrajine, pri čemu je poginulo najmanje pet osoba.
Gradonačelnik Lavova Andrij Sadovij rekao je da je projektil takođe oštetio oko 60 stanova i 50 automobila. Sadovij je naveo da je reč o najvećem napadu na civilnu infrastrukturu grada od početka ruske invazije prošle godine.
Ministarstvo unutrašnjih poslova je saopštilo da su ranjene 34 osobe, među kojima i dete. Na licu mesta su spasilačke ekipe.
Službe hitne pomoći saopštile su da su uspele da izvuku sedam ljudi iz ruševina i da su evakuisale 64 osobe.
"Definitivno će biti odgovora neprijatelju. Opipljivog", rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u objavi na društvenim mrežama.
Lavov se nalazi u blizini ukrajinske granice sa Poljskom, daleko od fronta u istočnoj i južnoj Ukrajini gde se vode žestoke borbe ukrajinskih i ruskih snaga.
"Oni, Rusi, fašisti, kažu da bombarduju vojne objekte, ali su pogodili mirnu kuću. Ljudi su spavali. Kako su to mogli da urade", upitala je stanovnica Lavova Vira Luben, žena u sedamdesetim godinama.
Suzdržavajući suze, dodala je: "Svete – spasi i pomozi nam, jer bez tebe nećemo uspeti da se izborimo sa njima".
Na snimcima Rojtersove televizije vidi se kako stanovnici smiruju svoje uplakane komšije, dok drugi pomažu spasiocima da uklone razbijeno staklo.
Ukrajinske vazduhoplovne snage saopštile su da je Rusija napala Lavov raketama ispaljenim iz Crnog mora. Rečeno je da je sedam od 10 projektila oboreno.
Rusija nije odmah komentarisala napad. Inače negira da namerno gađa civile uprkos tome što je više puta pogađala stambena područja u čestim vazdušnim napadima širom Ukrajine.
Apel za oružje
Gradonačelnik Andrij Sadovij nazvao je to najvećim napadom u više od 16-mesečnom ratu na civilnu infrastrukturu u Lavovu, gradu koji je udaljen od linija fronta i samo oko 70 kilometara od granice sa Poljskom, članicom NATO.
Sadovij je rekao da su prozori na stotinama stanova razbijeni i da će grad obezbediti 100 miliona grivni (2,7 miliona dolara) za popravke.
Andrij Jermak, šef kabineta Zelenskog, osudio je napad, pozvao na dodatne sisteme protivvazdušne odbrane od saveznika i pozvao zapadne partnere Ukrajine da je prihvate kao članicu NATO.
Vojni savez održava samit sledeće nedelje, ali neke članice su oprezne u pogledu bilo kakvog poteza koji bi mogao da dovede alijansu bliže ratu sa Rusijom.
Ukrajinska kontraofanziva
U intervjuu za CNN koji je emitovan u sredu, Zelenski je rekao da je želeo ranije da pokrene kontraofanzivu, ali da je tajming zavisio od dobijanja vojne pomoći od američkih i evropskih partnera Ukrajine.
Ukrajina je započela kontraofanzivu prošlog meseca, sa ciljem da povrati teritoriju koju je Rusija okupirala od početka ruske invazije u februaru 2022.
Ukrajinski zvaničnici su tražili municiju i naprednije oružje, uključujući sisteme protivvazdušne odbrane i borbene avione, kako bi mogli da pariraju vojnim sposobnostima Rusije.
"Želeo sam da se naša kontraofanziva desi mnogo ranije, jer su svi razumeli da će, ako se kontraofanziva kasnije odvija, veći deo naše teritorije biti miniran", rekao je Zelenski za CNN. "Dajemo našem neprijatelju vreme i mogućnost da postavi više mina i pripremi svoje odbrambene linije".
On je ponovio svoje argumente zbog kojih smatra da Ukrajina treba da dobije borbene avione F-16, rekavši da posedovanje aviona ne znači sticanje prednosti u vazduhu, već "jednakost" sa ruskim snagama.
Danska je prošle nedelje saopštila da je počela obuka ukrajinskih pilota za letenje F-16.
SAD šalju kasetnu municiju
Sjedinjene Države planiraju da Ukrajini pošalju kasetnu municiju, prenosi agencija Rojters pozivajući se na američke zvaničnike.
Očekuje se da u petak bude najavljen novi paket vojne pomoći koji će obuhvatiti i kasetnu municiju, zabranjenu u više od 120 zemalja. Iz Bele kuće je saopšteno da se "aktivno razmatra" slanje te municije Ukrajini, ali da još nema zvaničnih najava o tome.
Da bi poslao kasetnu municiju Ukrajini, američki predsednik Džo Bajden mora da potpiše izuzeće, slično onome koje je potpisao za izvoz tehnologije za to oružje Južnoj Koreji 2021. godine. Očekuje se da novi paket vojne pomoći bude vredan više od 500 miliona dolara i da obuhvati municiju za HIMARS-e i borbena oklopna vozila, naveli su zvaničnici.
I ruske i ukrajinske snage koristile su kasetnu municiju koja je ubijala ukrajinske civile, navodi Hjuman rajts voč (HRW) u izveštaju u četvrtak.
HRW, međunarodna grupa za zaštitu ludskih prava, pozvala je i Rusiju i Ukrajinu da prestanu da koriste oružje i pozvala SAD da ga ne isporučuju.
Više od 120 zemalja potpisalo je međunarodni sporazum o zabrani tog oružja, koje obično rasipa veliki broj manjih bombi na velikom području koje mogu ubiti ili osakatiti civile mesecima ili godinama kasnije. Rusija, Ukrajina i SAD odbile su da potpišu sporazum.
Visoki zvaničnik Pentagona rekao je krajem prošlog meseca da bi kasetna municija bila korisna za Ukrajinu u odbijanju ruskih snaga, ali još nije odobrena za Kijev zbog ograničenja Kongresa i zabrinutosti saveznika.
Ukrajina je prošle godine ispalila rakete sa kasetnom municijom na područja pod kontrolom Rusije u istočnom ukrajinskom gradu Izjumu i oko njega nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, saopštio je Hjuman rajts voč pozivajući se na intervjue sa više od 100 stanovnika, svedoka i lokalnog osoblja za hitne slučajeve.
U ukrajinskim napadima u Izjumu je ubijeno najmanje osam i ranjeno najmanje 15 civila, saopštio je HRW.
Grupa je ranije izvestila da je ruska upotreba kasetne municije u Ukrajini ubila na desetine civila, a Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava je takođe dokumentovao upotrebu takvih bombi sa obe strane.
"Kasetna municija koju koriste Rusija i Ukrajina sada ubija civile i nastaviće to da čini još mnogo godina", rekla je Meri Verem, vršiteljka dužnosti direktora grupe za naoružanje. "Obe strane treba odmah da prestanu da ih koriste i da ne pokušavaju da nabave više ovog neselektivnog oružja".
Ukrajinska vlada pozvala je članove američkog Kongresa da pritisnu administraciju predsednika Džoa Bajdena da odobri slanje kasetnih bombi.
U izveštaju su korišćene neke informacije agencija Asošijeted pres, Rojters i Agencije Frans pres.
