U Tirani je održan samit Berlinskog procesa, koji okuplja lidere Zapadnog Balkana i Evropske unije - prvi takav sastanak održan van granica Evropske unije. Evropski lideri pozvali su da se ubrza prijem zemalja Zapadnog Balkana i poručili da je Berlinski proces najbolji instrument da se ubrzaju evropske integracije regiona.
"Vrlo je jasno da, 20 godina nakon što je ovim zemljama obećano pristupanje, to se mora dogoditi vrlo brzo", izjavio je na konferenciji za novinare Olaf Šolc, nemački kancelar.
Odnosi Srbije i Kosova su takođe bili tema samita a evropski lideri poručili da bilateralni sukobi ne smeju da budu prepreka tom procesu.
Tokom samita potpisan je regionalni sporazum o međusobnom priznavanju profesionalnih kvalifikacija. To znači priznavanje diploma i slobodu kretanja za pripadnike još četiri profesije - medicinske sestre odnosno tehničare, veterinare hirurge, farmaceute i babice.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen ocenila je na otvaranju Samita da "živimo na planeti koja gori" i da su u ovim trenucima svima potrebni najbolji prijatelji, a da je Zapadni Balkan najbolji prijatelj kojeg Evropska unija može da poželi.
"Hajde da radimo na tome da se pridružite EU, da dokažemo da je moguće da imamo održivi mir i održivi prosperitet", rekla je fon der Lajen.
Ona je ukazala da je cilj Berlinskog procesa bio da se ostvari stvaran napredak u reformama i ostvari regionalna saradnja.
Fon der Lajen je rekla da su ekonomije EU i Zapadnog Balkana i dalje udaljene, da ekonomije Zapadnog Balkana čine tek 35 odsto proseka EU zemlaja.
Istakla da se zemlje Zapadnog Balkana moraju približiti zajedničkom tržištu EU i da će EU otvoriti pojedine oblasti za balkanske kompanije ali da "otvaranje vrata nije dovoljno", te da zemlje Zapadnog Balkana moraju da zaokruže svoje tržište i daju pristup svojim komšijama na svojim tržiištima.
Fon der Lajen je kazala da su za napredak potrebne reforme, koje će za one koji ih sprovode pratiti novac iz EU.
"Samo zajedno dovešćemo Zapadni Balkan gde pripada, u srce EU. Istorija se odvija sada. Ne propustite priliku, prigrlite trenutak", poručila je Fon der Lajen.
"Nema budućnosti bez pomirenja"
Predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel izjavo je da i Evropska unija i Zapadni Balkan treba da budu spremni za proširenje EU 2030. godine i da se ne sme dozvoliti da bilateralni sukobi vuku zemlje nazad.
Govoreći o konfliktu između Srbije i Kosova, Mišel je poručio:
"Ne dozvolite da vam duhovi prošlosti ukradu budućnost".
On je dodao da nema stabilne budućnosti bez pomirenja za koje je potrebna politička hrabrost i da će fokus na budućnosti biti duh novog samita Evropske unije i Zapadnog Balkana u decembru u Briselu.
Mišel je istakao da je proširenje investicija u mir i prosperitet, a da Berlinski proces ima veoma važnu ulogu u podsticanju saradnje.
On je dodao da je za Zapadni Balkan pre 20 godina počeo put ka Evropskoj uniji i da je bio spor i previše spor, te da je to bilo razočaravajuće za region, ali i za EU.
Mišel je ponovio da zemlje regiona moraju ispuniti svoje zadatke na putu ka članstvu. "Vaš cilj članstva je jasan i mi želimo da vas podržimo", poručio je Mišel.
Nemački kancelar Olaf Šolc izjavio je da je saradnja sada važnija nego ikada, zbog ruske agresije na Ukrajinu, napada Hamasa na Izrael i zbog mnogobrojnih kriza u regionu, pre svega na severu Kosova.
Šolc je rekao da je Berlinski proces najbolji instrument da se ubrzaju evropske integracije celog Zapadnog Balkana i da je Berlinski proces program saradnje, a saradnja je potrebnija nego ikada.
On je rekao da mnogobrojne krize u regionu Zapadnog Balkana podvlače hitnu potrebu za saradnjom i prevazilaženjem nesuglasica.
"Nedavne eskalacije na severnom Kosovu dokazuju koliko je to važno. Moramo da se vratimo primeni sporazuma postignutog pod dijalogom koji vodi Evropska unija", rekao je Šolc.
On je dodao da mu je drago što se Samit održava u zemlji Zapadnog Balkana i da je to jak signal.
"Uveravam vas da postoji jasna odlučnost moje vlade, država članica Evropske unije i Sjedinjenih Američkih Država da rešimo konflikt između Srbije i Kosova i popločamo put za dobru budućnost obe zemlje kao članice EU", poručio je Šolc u Tirani.
Na konferenciji za novinare, rekao je da osuđuje napad na policiju i sve aktivnosti koje su viđene na Kosovu 24. septembra, "napad na institucije i ljude". Jasan je stav EU i Nemačke o tome. Očekujemo rezultate istrage koju vode kosovske vlasti i bilo bi dobro da sa njima sarađuju i vlasti Srbije. Bilo bi dobro da se to dogodi", rekao je.
Premijer Albanije Edi Rama poručio je da mnogi na Samit dolaze iz E, ali ne i U, ali da veruju u potrebu zajedničkog delovanja, posebno u ovim vremenima kada se svet rapidno menja.
"Mnogi izazovi postoje, ali za nas koji predstavljamo Evropu bez Unije najveći izazov je bolna podela na EU članice i ne EU članice", rekao je Rama.
On je dodao da su se 2014. godine lideri neevropskih zemalja sastali u Berlinu i da je to bio veliki korak za region, jer su se sastali da sarađuju na zajedničkom cilju transformacija nerazvijenog i traumatizovanog regiona u zonu koja se ogleda u slobodama EU - slobodi kretanja ljudi, dobara i usluga.
Samit Berlinskog procesa u Tirani otvoren je uz plesnu koreografiju i "otkrivanje" slike "Otmica Evrope" italijanskog slikara Đan Domenika Ćerinija iz 17. veka.
Premijer Albanije Edi Rama rekao je da je mislio da je ovo pravi trenutak da izloži "Otmicu Evrope", sliku koja se bazira na mitu o Zevsu i Evropi.
Kurti: Kosovu i dalje preti invazija Srbije
Berlinski proces je učinio Balkan evropskim, a evropski Balkan je ono što je potrebno svakoj od naših država, poručio je kosovski premijer Aljbin Kurti u Tirani. On je rekao da sve države treba se priključe Uniji što pre, "naravno one koje žele, a Kosovo je jedno od onih koje nema dilemu po pitanju evropske i evroatlantske orijentacije".
Kurti je zatražio od učesnika da osude, kako je rekao "teroristički napad i čin agresije Srbije na Kosovo", u kojem je ubijen policijski narednik Afrim Bunjaku.
Srbija je četiri puta u protekle dve godine dovodila svoju vojsku do naše granice, a 25 godina posle "genocidne kampanje" i posle brojnih rundi dijaloga, Kosovu i dalje preti invazija od Srbije, izjavio je kosovski premijer
"U terorističkom napadu na Kosovo 24. septembra poginuo je jedan naš policajac, ali počinioci i dalje slobodno šetaju Srbijom iako su javno priznali svoju umešanost. To je bio zli čin koji je Srbija sponzorisala, što pokazuju nepobitni dokazi. Zaplenili smo naoružanje i municiju proizvedene u Kragujevcu i Čačku, u vrednosti od pet miliona evra. Ovaj trenutak zahteva da razmislimo i ne nastavimo sa radom kao i obično. Takav čin ne bi trebalo da prođe nekažnjeno", poručio je Kurti.
On je dodao građani Zapadnog Balkana danas ne treba da žive pod strahom od sutrašnjeg sukoba, već da zajedno rade za budućnost.
Brnabić pred samit: Teški razgovori
Premijerka Srbije Ana Brnabić poručila je, uoči samita Berlinskog procesa u Tirani, da današnji razgovori neće biti laki, ali da je Srbija otvorena za razgovore i sporazume i da će štititi svoje interese.
Kako prenosi Radio-televizija Srbije, premijerka se sastala sa predsednicom Mađarske Katalinom Novak i poručila da je strateški prioritet Srbije članstvo u EU, o čemu će se takođe razgovarati.
"Centralne teme danas biće ekonomija. Uvek se trudimo da budemo konstruktivni, da pokažemo našu širinu i pomognemo kad je potrebno, primer je prevoz građana Severne Makedonije iz Izraela. Bilo nam je zadovoljstvo da ponudimo pomoć i podršku braći iz Severne Makedonije", rekla je Brnabić.
Ona je dodala da je njoj u sećanju ostalo da je od Samita 3. novembra prošle godine počela kriza na Kosovu i Metohiji i "brutalna, neskrivena agresija prema Srbima na Kosovu i Metohiji, jer je (kosovski premijer Aljbin) Kurti iz Berlina krenuo u kršenje Briselskog sporazuma".
Brnabić je ukazala da se od 14. juna krši Cefta sporazum.
Katalin Novak je istakla da je veoma važno to što je Mađarska pristupila Berlinskom procesu, jer aktivno učestvuje u proširenju.
"Srbija i Zapadni Balkan su nam potrebni u EU, oni su integralni deo EU, vrednosti Srbije su vrednosti EU. Zemlje Zapadnog Balkana su nam prijatelji. Mi znamo ovaj region, znamo ljude u Srbiji, kulturu. Svi se suočavamo sa izazovima migracija i zato nam je potrebna Srbija u EU, ali i u Šengenu, kako bismo zajedno branili naše granice", rekla je Novak.
"EU je dokaz da dijalog funkcioniše"
Premijer Španije Pedro Sančez izjavio je da taj proces igra ključnu ulogu u integracijama Zapadnog Balkana, a još važniju sada kada je proširenje visoko na listi prioriteta Evropske unije.
On je rekao da je EU posvećana ujedinjavanju Evrope i da Berlinski proces predstavlja posvećenost Zapadnog Balkana saradnji.
Sančez je istakao da je EU dokaz da dijalog funkcioniše, da je pomirenje jedini put da se ide napred i da se razlike mogu prevazići i da je to ključ i Berlinskog procesa i EU.
