Velika većina građana Srbije, njih 75 odsto, smatra Kinu prijateljskom zemljom, gotovo polovina ima pozitivan stav o kineskom komunističkom državnom uređenju, dok 64 odsto veruje da će budući odnosi dve zemlje biti bolji, iako gotovo niko od ispitanih - njih 96 odsto - kaže da nikada nije bio u Kini, rezultati su istraživanja Instituta za evropske poslove.
Prema rezultatima koje je predstavio Institut, samo četvrtina ispitanika ima negativan stav o komunističkom uređenju društva u Kini, dok stav nema oko trećine ispitanih.
Poslednjih godina primećen je blagi rast negativnog stava i pad pozitivnog stava prema komunističkom uređenju Kine među građanima Srbije, navodi se u saopštenju Instituta.
Istraživanje je pokzalo da 35,8 odsto ispitanih građana Srbije daje najvišu ocenu 5 u vezi sa odnosom Srbije i Kine. Slično mišljenje deli i značajan procenat (34,4 odsto) ispitanika koji daju ocenu 4, dok je petina njih dala srednju ocenu. Samo mali procenat (3,8 odsto) ocenjuje ovaj odnos negativno, dajući ocene 1 ili 2. Prosečna ocena iznosi 4.08, iako je neznatno niža u odnosu na prethodna dva istraživanja, navodi se. Građani Beograda daju niže prosečne ocene u poređenju sa ostalim regionima, dok građani Vojvodine iznose više ocene.
Istraživanje takođe otkriva da gotovo dve trećine građana Srbije veruje da će odnosi između Srbije i Kine biti bolji u budućnosti.
Građani se najčešće informišu o odnosu između Srbije i Kine putem televizije (30,2 odsto), zatim putem internet portala (27,6 odsto), a na trećem mestu su društvene mreže.
Gotovo polovina ispitanika 49,7 odsto smatra da je Kina zemlja koja je najviše pomogla Srbiji tokom pandemije koronavirusa. Evropsku uniju je navelo 14.3 odsto, Rusiju 4.7 odsto, a svaki deseti smatra da nijedna zemlja nije pružila pomoć. Primećen je opadajući trend u percepciji uloge Kine i rastući procenat onih koji povezuju Evropsku uniju s pomoći Srbiji, navodi Institut.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić se i dalje percipira kao političar koji najviše doprinosi dobrim odnosima Srbije i Kine, mada je procenat onih koji to navode opao u odnosu na prethodno istraživanje (47,6 odsto u ovom istraživanju u odnosu na 70,8 odsto u martu 2022. godine).
Većina ispitanika - 74,8 odsto - vidi Kinu kao prijatelja Srbije.
"Međutim, postoje regionalne i generacijske razlike, pri čemu stanovnici Istočne i Južne Srbije češće izražavaju to mišljenje, dok su ispitanici iz Beograda i pripadnici uzrasta 45-59 godina manje skloni da tako percipiraju Kinu. Primećen je blagi opadajući trend u ovoj percepciji u odnosu na prethodne talase", saopšteno je.
Gotovo podjednak broj ispitanika smatra da nema dovoljno informacija o odnosu Srbije i Kine, kao i onih koji sebe smatraju dovoljno informisanim.
Samo 4,3 odsto ispitanika je posetilo Kinu, među kojima preovlađuju stanovnici Beograda.
Kineske investicije u Srbiji pozdravlja dve trećine ispitanika, dok 16.9 odsto smatra da nisu dobrodošle. Mladi češće smatraju da su investicije dobra stvar, dok sredovečni (30-44) i stanovnici glavnog grada češće izražavaju negativno mišljenje.
Ovogodišnje istraživanje, treće po redu, Institut za evropske poslove sproveo je u saradnji sa istraživačkom kućom Smart Plus Research u periodu od 11. do 29. maja 2023. godine, na reprezentativnom uzorku od 1.200 ispitanika na teritoriji Srbije, bez Kosova , metodom CAWI, kvantitativnim istraživanjem putem WEB panela, navodi se u saopštenju.
Celo istraživanje u PDF formatu može se preuzeti ovde.
