“Izbori i kampanja koja im je prethodila dodatno su udaljili Srbiju od članstva u Evropskoj uniji, što je žalosno“, ocenio je za Glas Amerike penzionisani američki diplomata Tomas Kantrimen.
„Srbija treba da izvrši suštinske promene izbornog zakona – a ne da gaji demokratiju u stilu Vladimira Putina ili Viktora Orbana. Da ima stvarnu demokratiju, a ne autokratiju koja legitimitet traži u novim pažljivo sprovedenim izborima, koji se održavaju iz godine u godinu“, ukazuje diplomata koji je u Stejt departmentu, od 2010. do 2011, obavljao funkciju zamenika pomoćnika državnog sekretara za evropske poslove, zaduženog za područje Balkana.
Prema preliminarnim rezultatima, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) je na parlamentarnim izborima u Srbiji osvojila oko 47 odsto glasova. Opozicionoj koaliciji „Srbija protiv nasilja“ pripalo je 23 procenata glasova upisanih birača. U parlament su ušle još tri liste, kao i predstavnici manjina. Naprednjaci su najviše glasova osvojili i u Vojvodini, dok je još neizvesno hoće li ta partija zadržati vlast u prestonici Beogradu.
Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS), čija je misija posmatrala izborni proces u Srbiji, saopštila je da su ga obeležili neregularnosti, zloupotreba javnih sredstava, medijska dominacija predsednika države Aleksandra Vučića, negativna kampanja i širenje straha.
“Konkretne nepravilnosti tokom izbornog dana moraju biti dobro dokumentovane. Nemam mnogo nade da će državni aparat, koji kontrolišu gospodin Vučić i njegova stranka ozbiljno shvatiti izborne nepravilnosti – ma koliko bile dobro dokumentovane”, ukazao je Kantrimen.
“To bi trebalo da bude kontinuirani zahtev svih građana Srbije”, tvrdi penzionisani američki diplomata.
Na nepravilnosti su ukazivale i nevladine posmatračke organizacije – kao što je CRTA. Njeni predstavnici upozorili su da su na pet odsto biračkih mesta za parlamentarne izbore i devet procenata biračkih mesta za beogradske izbore zabeležene nepravilnosti koje su neposredno kompromitovale izborne rezultate.
Endrju Hajd, stručnjak Stimson centra – američke nevladine istraživačke grupe, kaže za Glas Amerike da je reč o ozbijnim optužbama.
“Bio sam član posmatračkih izbornih misija u drugim zemljama. Znam šta je potrebno za razumevanje moguće izborne prevare i nepravilnosti. To su ozbiljne optužbe. Nažalost, to je postalo standarno, pa čak, i u Sjedinjenim Državama. Mislim da to treba detaljno proveriti. To zabrinjava. Optužbe se mogu iznositi iz brojnih razloga. Ne znam da li to u ovom trenutku podriva poverenje u izborne rezultate, ali jeste nešto što treba pažljivo pratiti”, ocenio je Hajd za Glas Amerike.
On smatra da bi to pitanje moglo postati značajan faktor u postizbornom periodu u Srbiji.
“U slučaju uspostavljanja šireg konzenzusa međunarodne zajednice i političkih partija o ispravnosti izbornog procesa u Srbiji. Sa druge strane, moglo bi da bude zaključeno da je pobednik slavio sa velikom razlikom. Nepravilnosti su, nesumnjivo, mogle da utiču na pojedinačni učinak učesnika u izborima. Ne mogu, međutim, da kažem koliki bi to uticaj imalo na ukupne rezultate glasanja”, kaže stručnjak nevladinog Stimson centra.
Srbija je kandidatkinja za članstvo u Evropskoj uniji sa promenjivim učinkom u pregovorima koji 2024. obeležavaju desetogodišnjicu trajanja. Na meti je kritika evropskih partnera i dela međunarodne zajednice zbog sporosti u reformskim procesima, ponajviše u oblasti vladavine prava, kao i neusklađivanja sa kaznenom politikom prema Rusiji zbog invazije na Ukrajinu.
U prilog joj ne ide ni sporo napredovanje u dijalogu o normalizaciji odnosa sa Kosovom – što se smatra važnim činiocem za napredak obe strane.
“Predsednik tako snažnog mandata i parlamentarne većine trebalo bi da preduzme odlučne korake prema tim ciljevima. Za Srbiju su primarni članstvo u Uniji i rešavanje sporova sa Kosovom. Predsednik Vučić do sada nije preduzimao odlučne korake kada je raspolagao suverenom vlašću. Ne očekujem da će to učiniti ni sada”, kaže za Glas Amerike diplomata u penziji Tomas Kantrimen.
On uverava da predsedniku Srbije, koji je bio nosilac liste Srpske napredne stranke iako izbori nisu imali nikakve veze sa funkcijom šefa države, trenutni status kvo odgovara.
“Omogućava mu kontrolu nad politikom i ekonomijom Srbije. Bilo kakav napredak u vezi sa Evropskom unijom ili Kosovom bi podrio takav vid kontrole”, navodi sagovornik Glasa Amerike.
Poslednji razvoj događaja, koji je delovao kao iskorak, bio je Ohridski sporazum i Aneks primene o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije – što su dve strane postigle u prvoj polovini 2023. Od tada su se ređale neuspešne runde dijaloga pod okriljem Evropske unije – koje je ozbiljno zasenio oružani napad grupe koji su činili Srbi na kosovske policajce u selu Banjska na severu Kosova.
“Čini mi se da pitanje Kosova nije bilo značajna tema u kampanji tokom poslednjih izbora. Deluje da građani širom zemlje nisu time bili motivisani. I verujem da epilog izbora neće doneti velike promene u stavu Srbije, da političari neće napraviti značajan zaokret u vezi sa tim”, objašnjava Endrju Hajd iz nevladinog američkog Stimson centra.
“Beograd ima prostora za manevrisanje”, uočava bivši zvaničnik američke administracije Tomas Kantrimen – uz napomenu da je na predsedniku Aleksandru Vučiću da to primeni.
“Ako misli da su još jedni izbori proširili njegovu sposobnost da ignoriše zahteve Evropske unije - onda se vara”, zaključuje u razgovoru za Glas Amerike bivši zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara zadužen za Balkan.
Evropski savet je na nedavnom samitu država članica Evropske unije zatražio da Ohridski sporazum i njegov aneks postanu deo pregovaračkog poglavlja 35 sa Srbijom.
Evropska komisija bi dopunu pregovaračkog okvira za Srbiju trebalo da predloži do kraja januara 2024.
U četvrtom članu Sporazuma o putu ka normalizaciji navodi se da se Srbija neće protiviti članstvu Kosova u bilo kojoj međunarodnoj organizaciji.
Predsednik Srbije sporazum nije potpisao. Evropska unija, posrednica u dijalogu Kosova i Srbije i Sjedinjene Države koje pomažu proces - smatraju da dokument važi bez potpisa.
