Za deset meseci, Amerikanci će ponovo birati predsednika, ali pre nego što izađu na birališta, Vrhovni sud SAD bi u narednim nedeljama mogao da odigra ključnu ulogu u političkoj sudbini vodećeg republikanskog kandidata, bivšeg predsednika Donalda Trampa.
Više od tri godine nakon što je izgubio izbore, Tramp se suočava sa nizom prepreka da se vrati u Belu kuću, što bi devetočlani najviši sud u zemlji mogao da razmatra, i donese odluku na Trampovu štetu ili u korist.
On se poziva na imunitet od krivičnog gonjenja po četiri optužnice, koje ukupno imaju 91 tačku, za koje bi mu se moglo suditi u narednim mesecima. Tramp je takođe uložio žalbe na odluke dveju država da mu se ime ukloni sa glasačkog listića, zbog uloge u navodnom podsticanju pobune njegovih pristalica 6. januara 2021, kada su pokušali da spreče Kongres da potvrdi potvrdu Džoa Bajdena na predsedničkim izborima.
Za sada Vrhovni sud nije spreman da razmatra Trampove žalbe na presude, ali to bi se brzo moglo promeniti. Naime, niži sudovi će razmatrati slučajeve, pri čemu će Tramp, vladini tužioci i drugi sigurno uložiti žalbu Vrhovnom sudu na sve odluke koje su negativne po njih.
Sud je već pristao da razmotri slučaj policajca optuženog za ometanje zvaničnog postupka u Kongresu - verifikacije Bajdenove pobede na Elektorskom koledžu - koji bi takođe mogao da utiče na Trampa. Policajac tvrdi da su tužioci pogrešno koristili statut o korporativnoj prevari koji se obično koristi za ljude koji manipulišu dokumentima i dokazima.
Tužioci su primenili taj zakon kako bi optužili više od 300 pobunjenika iz Kapitola, i on čini osnovu za dve optužbe protiv Trampa u slučaju koji je u Vašingtonu pokrenuo specijalni tužilac Džek Smit, koji je optužio Trampa da je nezakonito planirao da prekroji rezultat izbora u svoju korist.
Sud će razmatrati slučaj policajca i mogao bi da objavi presudu negde u junu. Početak suđenja u slučaju prekrajanja izbora se očekuje 4. marta u Vašingtonu.
Tramp tvrdi da ima apsolutni imunitet od krivičnog gonjenja jer su se sve radnje u vezi sa izborima koje je preduzeo dogodile dok je još bio predsednik krajem 2020. i početkom 2021. U tom periodu je, prema tvrdnjama tužilaca, planirao zaveru sa saradnicima da nezakonito promene volju većine koja je glasala za Bajdena u nekoliko ključnih saveznih država, kako bi tamo mogao da poništi glasanje, te da ostane na vlasti još četiri godine.
U SAD se predsednici ne biraju direktnim glasanjem. Bajden je 2020. osvojio sedam miliona glasova više od Trampa. Međutim, predsednici i potpredsednici Amerike se biraju na 50 izbora u saveznim državama, gde države sa najvećim brojem stanovnika proporcionalno imaju najviše elektorskih glasova u Elektorskom koledžu, instituciji koja formalno bira predsednika. Oko 2.000 Trampovih pristalica odložilo je verifikaciju Bajdenove pobede pri prebrojavanju glasova elektora, kada su pre tri godine upali u Kapitol, sukobljavali se sa policijom i pljačkali neke kongresne kancelarije.
Specijalni tužilac Smit tvrdi da niko nije iznad zakona i imun od krivičnog gonjenja, pa čak ni bivši predsednik kao što je Tramp, prvi američki lider ikada optužen za krivična dela. Federalna sutkinja Tanja Čatkan, koja je bila nadležna u slučaju prekrajanja izbornih rezultata, saglasila se sa tužiocem.
Takođe se kao pitanje postavlja Trampova tvrdnja da ne može biti krivično gonjen za bilo kakvu ulogu u neredima na Kapitolu 6. januara jer ga je Predstavnički dom opozvao pre isteka predsedničkog mandata, iako ga je Senat kasnije oslobodio početkom 2021, nakon što mu je prestao mandat. Tramp tvrdi da sada ne može biti krivično gonjen u vezi sa neredima od 6. januara jer ga je Senat već oslobodio.
Smit je tražio od Vrhovnog suda da ubrza odluku o Trampovom zahtevu za imunitet, ali su ga sudije odbile i vratile slučaj federalnom apelacionom sudu u Vašingtonu. Apelacioni sud je zakazao ročište u sporu za 9. januar i mogao bi doneti odluku relativno brzo nakon toga. Time raste mogućnost da će se, koja god strana izgubi, hitno žaliti Vrhovnom sudu.
Vrhovni sud bi mogao da odluči da ostavi presudu apelacionog suda na snazi, ili pak da sasluša pravne argumente u slučaju i donese sopstvenu presudu. Ta presuda bi potencijalno, ali ne sigurno, mogla da bude doneta na vreme da se omogući početak suđenja za izbornu prevaru u martu.
Vrhovni sud ima tri sudije koje je imenovao Tramp, ali je u ranijim slučajevima vezanim za izbore 2020. presudio protiv bivšeg predsednika. Sud će verovatno biti uključen u novi slučaj, koji je direktno vezan za izbore 2024. nakon što je Vrhovni sud Kolorada izbacio ime Trampa sa glasačkog listića na primarnim izborima republikanaca u toj državi zbog američke ustavne odredbe koja zabranjuje bilo kome da obavlja javnu funkciju ako je učestvovao u pobuni radi svrgavanja vlasti.
Neke aktivističke grupe i Trampovi kritičari optužili su Trampa da je pobunjenik jer je pozivao pristalice da se bore da blokiraju kongresnu potvrdu pobede Bajdena u Elektorskom koledžu. Sa istim obrazloženjem kao u Koloradu, izborni zvaničnik u državi Mejn je takođe izbacio Trampa sa glasačkog listića.
S obzirom na to da su žalbe već u toku, Vrhovni sud će možda morati da donese brzu odluku o Trampovoj izbornoj podobnosti. Prvo predsedničko glasanje počinje na stranačkim skupovima, ili kokusima, u saveznoj državi Ajova 15. januara, a primarni izbori su zakazani u celoj zemlji u nedeljama koje slede.
„Imamo puno poverenje da će Vrhovni sud SAD brzo presuditi u našu korist i konačno staviti tačku na ove neameričke tužbe“, rekao je portparol Trampove kampanje Stiven Čung.
Tramp je odbio optužbe, nazivajući Smita "poremećenim" i rekao da te optužbe predstavljaju Bajdenov politički lov na veštice kako bi ga sprečili da ponovo osvoji predsedničku funkciju. Tramp je negirao sva krivična dela.
Smit, tužilac Sekretarijata za pravosuđe, takođe je optužio Trampa za nezakonito rukovanje poverljivim dokumentima u domenu američke nacionalne bezbednosti tako što ih je gomilao na svom imanju Mar-a-Lago na Floridi nakon što je napustio Belu kuću.
Državni tužilac u saveznoj državi Džordžija optužio ga je za pokušaj prekrajanja izbornih rezultata 2020. u toj državi, a njujorški tužilac ga je optužio da je falsifikovao poslovnu dokumentaciju u porodičnoj firmi za nekretnine da bi sakrio tajne isplate novca porno glumici, pre nego što je izbabran za predsednika u 2016. godini.
