Dok je predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravio na Svetskom ekonomskom forumu u Davosu, nekih 400 kilometara severnije, u Strazburu zasedao je Evropski parlament (EP), a jedna od tačaka dnevnog reda bili su izbori u Srbiji i nepravilnosti tokom izbornog procesa.
Posle preliminarnog izveštaja ODHIR-a i drugih međunarodnih posmatrača o svemu što su dokumentovali tokom parlamentarnih izbora u Srbiji 17. decembra, iz Evrope stižu sve glasnije poruke da se uočene nepravilnosti moraju istražiti i ispraviti.
Ko je pratio zasedanje evropskih parlamentaraca imao je priliku da čuje brojne kritike na račun vlasti u Srbiji, a kako u razgovoru za Glas Amerike kaže Nemanja Todorović Štiplija, direktor Centra savremene politike i portala European Western Balkans, iako ovo nije prvi put da se EP oglašava o Srbiji.
Dodaje da i kao političko telo EU, Evropski parlament ima mogućnost da daje ocene na drugačiji način nego druge evropske institucije.
“Međutim, sve to što Evropski parlament govori nekako kroz neki period završi i u izveštajima Evropske komisije, a postane vidljivije i u samim državama članicama EU. Ovaj put imamo situaciju da su ne samo posmatrači koji dolaze iz EP, nego i posmatrači iz lokalnih evropskih parlamenata, ali i svi oni ljudi koji su hteli da imaju svoj jasan stav o neregularnostima na izborima u Srbiji bili nekako napadnuti od strane vlade Srbije. Mislim da je to bila ključna stvar da ova reakcija bude zaista oštra”, kaže Štiplija.
Ališa Kerns: Srbija se smeje u lice Evropskoj uniji
Među više od 20 potpisnika apela, o kojem je izvestio Politiko, da EU pokrene istragu o izborima u Srbiji - našla se i Ališa Kerns, konzervativna poslanica u parlamemtu Velike Britanije i šefica Odbora za spoljne poslove britanskog parlamenta.
"Kolege koje su posmatrale izbore rekle su da nikada nisu videle tako užasne zloupotrebe izbornog procesa", izjavila je Kerns za gruzijski servis Glasa Amerike u Vašigtonu.
Ališa Kerns je bila i među potpisnicima apela koji su evropski i američki parlamentarci prošlog leta uputili administracijama u Vašingtonu i Briselu, a u kojem se traži da pooštre politiku prema Srbiji, a ublaže je prema Kosovu. Takođe je optužila Beograd da preko Srspke pravoslavne crkve švercuje oružje na Kosovo, što je KFOR kasnije demantovao.
Kerns je sada ponovo pozvala na promenu politike SAD i EU prema Beogradu i tvrdi da se "Srbija smeje u lice Evropskoj uniji".
"Pretvaraju se da idu ka evroatlantskoj budućnosti, a zapravo su povezani sa Rusijom, sa Iranom, izabrali su svoje saveznike. Trenuto se smeju u lice EU, uzimaju njihov novac i ne pomeraju se po pitanju reformi. Potrebno je da pristup EU i SAD bude fer i balansiran. Trenutni pristup Kosovu je nefer, nebalansiran i pogrešan i potrebno je da upozore da će Srbija snositi posledice. I da okončaju ovu iluziju koju imaju – da Srbija radi na evroatlantskoj budućnosti", kazala je britanska poslanica.
Jedna od čelnica koalicije Srbija protiv nasilja Marinika Tepić ističe da su ovakve reakcije bile očekivane i da su poslanici iz Evropskog parlamenta sada najdirektnije videli sve ono, što kako kaže - mi u Srbiji odavno živimo.
“Dugogodišnji rad sa kolegama iz Evropskog parlamenta, ukazivanja i dokazivanja o stanju (ne)demokratije u Srbiji, progona neistomišljenika, unakaženih institucija, zarobljenih medija, podela, govora mržnje, enormne korupcija i kriminala i stalne antizapadne kampanje - ogromna su cena i dugoročna šteta zarad čuvene i sada sasvim očito promašene politike “stabilokratije”, kojom je najviše gospođa Merkel ljuljuškala Aleksandra Vučića”, ističe Tepić za Glas Amerike.
Posle glasova iz Evropskog parlamenta, u četvrtak je na adresu predsednice Evropske komisije Ursule von der Lajen stiglo i pismo iza koga je stalo 24 visokih evropskih političara koji od nje traže da se istraže navodi o nepravilnostima na nedavnim izborima u Srbiji.
Osim zahteva za istragu, u pismu koje poslato i predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu i predsednici Evropskog parlamenta Roberti Mecoli se ističe da je “neliberalni predsednik Srbije” proglasio je pobedu na decembarskim izborima, i da je to dovelo do toga da su desetine hiljada ljudi izašle na ulice Beograda tvrdeći da su izbori pokradeni.
Potpisnici ovog pisma su uglavnom predsednici odbora za spoljne poslove u nacionalnim parlamentima – od Francuske, Italije, Danske i Luksembruga, do Ukrajine, Moldavije i Velike Britanije.
U zavisnosti od ishoda istrage, oni navode da bi novi izbori trebalo da budu zahtevani u Srbiji, kao i da je njihov zajednički cilj da vide Srbiju kao članicu EU do kraja ove decenije.
Pozdravljajući reakciju evropskih zvaničnika na izbore u Srbiji, Marinika Tepić ističe da su i evroparlamentarci “videli izbornu krađu kakvu do sada nisu videli” i uverili se da u ovakvim autokratskim režimima nema pravih izbora.
“I ne mogu kriti zadovoljstvo reakcijama međunarodne zajednice, uprkos sramoti što institucije moje države ne funkcionišu jer ih je paralisao jedan autokrata i što smo zbog toga morali da alarmiramo pažnju Evrope i sveta, ali zadovoljstvo što je žrtva štrajka glađu vredela i što Evropa i svet ovog puta nisu ostali nemi na nepočinstva režima u Srbiji”, ističe Tepić.
Sa druge strane, pred održavanje sednice Evropskog parlamenta, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je iz Davosa, odgovarajući na pitanja novinara još jednom negirao stavove o o izbornim neregularnostima u Srbiji.
“Pa javiće se Šider i Klemen Grošelj da kažu sve najgore. Javiće se neki drugi da kažu malo lepše. I tako, to je to. Ja znam koliko je nešto čisto dobijeno i nikada čistije. Znali su oni to sve. Mogu danas da urade istraživanje javnog mnenja – osim što bi videli da su oni malo pali, ne baš tako malo, ali pali, a mi malo porasli – ne baš tako malo, ali opet porasli. Šta ja da im radim. Narod voli ljude koji rade, ljude koji se bore za svoju zemlju, a ne one koji kukaju nad sobom, a u stvari nikada ništa za zemlju nisu uradili”, rekao je Vučić u Davosu.
Osim predsednika Srbije, odgovore evropskim zvaničnicima slala je i premijerka Ana Brnabić, koja je imala i malu “razmena udaraca” sa vođom delegacije Socijaldemokratske partije Austrije u EP Andreasom Šiderom, koji je bio posmatrač na izborima u Srbiji. Ona je njemu poručila da krši kodeks ponašanja posmatača ODIHR-a, a on je njoj odgovorio da se "smiri i koncentriše na zadatak" i da vlasti u Srbiji nisu istražile navode o izbornim nepravilnostima.
A kako ocenjuje Nemanja Todorović Štiplija, ovo nije prvi put da vlasti u Srbiji pokušavaju da umanje značaj bilo čega što dolazi iz EP, ali da ne treba da iznenađuju ni oštri tonovi koje Beograda upućuje ka delovima EU povodom slučaja izbora u Srbiji.
“To prelivanje načina na koji se napadaju politički protivnici na koje je premijerka reagovala u slučaju Andreasa Šidera, ali kasnije i u slučaju Mihaela Rota, prosto nisu deo političke kulture zemalja razvijene demokratije EU. Tako da verujem da su oni prvi put videli ono što im lideri opozicije iz Srbije, ali i ljudi iz civilnog sektora i medija govore već nekoliko godina o načinu na koji oni prolaze kroz srpske medije i srpske tabloide, tako da su oni prvi put na svojoj koži osetili ono o čemu mi svi govorimo već nekoliko godina”, kaže Štiplija i primećuje da je najmanje kritika na račun Beograda stiglo iz EPP – evropskog naprednjačkog poslaničkog kluba, koji je i dalje ostao blizak srpskim kolegama iz SNS.
Na kraju Štiplija veruje i da poruke koje stižu od evropskih socijaldemokrata, liberala i zelenih za sada neće uticati na to da vlasti u Beogradu prihvate kritike i sprovedu neke od zahteva koji stižu sa te adrese.
“Vodeći se nekim prethodnim primerima, ja mislim da će oni do kraja ignorisati sve one glasove koji dolaze iz lokalnih parlamenata – i Evropskog parlamenta i parlamenata država članica, ali mislim da tek u trenutku kada neka institucija izvršne vlasti, dakle EK ili neka vlada mnogo jasnije stave do znanja da je potrebna istraga ili neki dijalog između vlasti i opozicije u Srbiji koji bi bio posredovan od strane nekog – mislim da će tek tad da krenu da razumeju daje ovo zaista otišlo predaleko”, kaže Nemanja Todorović Štiplija.
