Uz sve češće i glasnije izražavanje nezadovoljstva, čini se da se predsednik SAD Džo Bajden distancira od izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, koji je poručio da međunarodni pritisak neće sprečiti Izrael da ostvari "potpunu pobedu" u protiv Hamasa.
Netanjahua kritikuju i lideri Bajdenove Demokratske stranke. Lider većine u Senatu Čak Šumer, najviše rangirani jevrejski zvaničnik u Americi, oštro je kritikovao Netanjahua u obraćanju Kongresu u četvrtak.
Poručio je da se izraelski premijer pridružio koaliciji ultradesničarskih ekstremista i da je "zbog toga spreman da toleriše civilne žrtve u Gazi, zbog kojih je podrška Izraelu širom sveta istorijski niska".
"Izrael ne može da preživi ako bude izolovan", rekao je Šumer i pozvao na nove izbore u toj zemlji.
"Kao demokratija, Izrael ima pravo da bira svoje lidere i mi bi trebalo da pustimo da stvari idu svojim tokom. Međutim, važno je da se Izraelcima omogući izbor. Mora se održati nova debata o budućnosti Izraela posle 7. oktobra. Po mom mišljenju, to se može najbolje postići održavanjem izbora", rekao je Šumer.
Netanjahuova Likudova stranka oštro je reagovala na Šumerov govor, uz poruku da Izrael nije "banana republika" i da politika izraelskog premijera ima široku podršku.
"Od senatora Šumera se očekuje da poštuje izabranu vladu Izraela i da je ne podriva. To je uvijek tako, a posebno za vreme rata", navodi se u saopštenju. Izraelski ministar finansija Bezalel Smotrič takođe je odbacio poziv na nove izbore i rekao da očekuje da "najveća svjetska demokratija poštuje izraelsku demokratiju".
Raskol podstiče spekulacije da bi SAD mogle da ograniče snabdevanje Izraela oružjem, posebno ako Netanjahu krene da "dovrši posao" protiv Hamasa u Rafi, gde se sklonilo više od milion raseljenih Palestinaca.
Postavljanje uslova za vojnu pomoć bila bi najjača poluga Vašingtona da utiče na način na koji Izrael vodi rat, u kojem je poginulo više od 31.000 Palestinaca prema podacima Ministarstva zdravlja Gaze.
Dok su američki mediji citirali anonimne izvore iz administracije koji su rekli da se razmatra ta opcija, zvanična Bela kuća odbila je da se bavi "hipotetičkim pitanjima".
"Predsednik je bio veoma jasan u vezi sa našim stavom o Rafi", rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan tokom brifinga u Beloj kući u utorak. "Vojna operacija u Rafi u kojoj se ne štite civili, koja preseca glavne rute za isporuku humanitarne pomoći i koja vrši ogroman pritisak na izraelsko-egipatsku granicu, nije nešto što on može da podrži".
Sam Bajden je bio dvosmislen o tome da li bi invazijom na Rafu bila pređena crvena linija, rekavši da nikada neće napustiti Izrael. Istovremeno, kritikovao je Netanijahuovu vladu zbog načina na koji je reagovala protiv Hamasa nakon napada te militantne grupe 7. oktobra u kojem je ubijeno 1.200 ljudi u Izraelu i oteto više od 240 talaca.
Bajden je tokom privatnog razgovora sa jednim demokratskim senatorom prošle nedelje, snimljen kako govori da je izraelskom premijeru rekao da će morati da imaju težak razgovor o situaciji. Kada mu je saradnik rekao da može da se čuje na mikrofonu, Bajden je odgovorio: To je dobro.
"Odbrana Izraela je i dalje ključna, tako da ne postoji crvena linija gde ću da prekinem dostavu svog oružja, toliko da nemaju Gvozdenu kupolu da ih zaštiti", rekao je on u nedavnom intervjuu za MSNBC, čak i kada je podvukao da Izrael "ne može da dozvoli još 30.000 mrtvih Palestinaca".
Izborni ciljevi
Bajdenova sve češća kritikuje Netanjahua dolazi dok intenzivira kampanju za reizbor u novembru.
On ne može sebi da priušti da republikancima pruži priliku da osvoje proizraelske glasove. Ali takođe treba da spreči da ga napuste progresivne demokrate, mladi glasači, muslimani i arapski Amerikanci, od kojih su se mnogi na nedavnim stranačkim izborima izjasnili kao "neopredeljeni" da bi izrazili ogorčenje zbog predsednikove podrške Izraelu.
Da bi se pozabavio svojim unutrašnjim i spoljnopolitičkim ciljevima, Bajden "izvodi političku amputaciju Bibija (Netanjahuov nadimak)", rekla je Laura Blumenfeld, viša saradnica Škole za napredne međunarodne studije pri univerzitetu Džons Hopkins.
Cilj, rekla je Blumenfeld za Glas Amerike, jeste da se odvoji ono što Bajden smatra Netanjahuovom "toksičnom ratnom politikom" od države Izrael kako bi predsednik mogao da sledi svoje političke instinkte - da zaštiti Izrael od daljih napada i omogući oslobađanje talaca "bez žrtvovanja svojih moralnih principa".
Bajdenovo ogorčenje prema Netanjahuu možda neće biti dovoljno da smiri propalestinske Amerikance, posebno ako se uskoro ne postigne sporazum o prekidu vatre.
"Neopredeljeni" glasači kažu da bi napustili predsednika uprkos očekivanjima da će republikanski kandidat Donald Tramp, poznat po svojoj antimuslimanskoj retorici i politici, ako bude izabran za predsednika verovatno dati Izraelu slobodu u pogledu ratnih poteza.
"Proživela sam četiri godine Trampovog mandata", rekla je Samra Lukman, kopredsedavajuća kampanje "Napusti Bajdena" u Mičigenu. Palestinci, rekla je ona za Glas Amerike, "ne mogu da prežive još jedan predsednički mandat Džoa Bajdena".
Tramp izbegava da iznese eksplicitan stav o ratu osim što je rekao u intervjuu Foks njuzu da Izrael mora da "reši problem" i da se "užasna invazija" Hamasa "nikada ne bi dogodila" da je on bio predsednik.
Netanjahu uzvraća udarac
Netanjahu je na Bajdenove kritike da "više povređuje Izrael nego što mu pomaže", uzvratio tvrdnjom u intervjuu za Politiko da ima podršku izraelskog naroda.
Ako je Bajden mislio "da vodim privatnu politiku protiv želje većine Izraelaca, i da to šteti interesima Izraela, onda greši u obe tačke", rekao je Netanjahu.
Samo 15 odsto Izraelaca želi da Netanjahu ostane na funkciji nakon završetka rata, pokazala je anketa Izraelskog instituta za demokratiju. Ali 56 odsto veruje da je nastavak vojne ofanzive najbolji način da se vrate taoci.
Generalno, Izraelci su fokusirani na rušenje Hamasa, rekao je Džonatan Rinhold, šef Odseka za političke studije na izraelskom Univerzitetu Bar-Ilan. Za njih su zaštita civila i pružanje humanitarne pomoći "detalji", rekao je on za Glas Amerike. "Oni ne razumeju značaj (tih pitanja) u Americi."
Nepoverenje u Netanjahua
Ranije ove nedelje, Kancelarija direktora američkih Nacionalnih obaveštajnih službi (ODNI) je u svojoj proceni svetskih pretnji navela da se produbljuje "nepoverenje u Netanijahuovu sposobnost da vlada" od izbijanja rata. Premijerova "održivost kao lidera" može biti ugrožena, navodi se u izveštaju.
"Jasno je da administracija SAD protiv Netanjahua", rekao je Nimrod Goren, viši saradnik za izraelska pitanja na Institutu za Bliski istok.
Kako proces ka političkoj tranziciji u Izraelu počinje, rekao je Goren za Glas Amerike, SAD "je akter u tome".
U izveštaju ODNI se navodi da je "moguća drugačija, umerenija vlada", što je izazvalo gnev izraelskih zvaničnika koji su se ranije ovog meseca osećali omalovaženim kada su člana izraelskog ratnog kabineta Benija Ganca primili potpredsednica Kamala Haris, Salivan i demokratski lideri u Kongresu.
Mnogi vide Gancovu posetu Vašingtonu kao znak podrške američke administracije, ukoliko popularni centristički političar postane sledeći premijer Izraela.
Na pitanje Glasa Amerike da li je Gancova poseta signal da se administracija raduje izraelskoj vladi bez Netanjahua, portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi je rekao: "Ne".
