Nezavisan i bez političkog iskustva, ali sa veoma poznatim prezimenom, ušao je u trku za za Belu kuću i prikupio izvesnu podršku Amerikanaca nezadovoljnih izglednim kandidatima glavnih stranaka.
Robert F. Kenedi mlađi (RFK Jr.), star 70 godina, sin bivšeg njujorškog senatora i glavnog tužioca SAD i nećak je bivšeg predsednika Džona F. Kenedija. On je advokat za zaštitu životne sredine i možda je najpoznatiji kao zagovarnik teorija zavere o vakcinama.
Analitičari kažu da je mala verovatnoća da bi Kenedi mogao da osvoji mesto predsednika. Ali u trci o kojoj bi pobednika moglo da odluči nekoliko hiljada glasova u nekolicini neodlučnih država, kao što je to bio slučaj u prethodna dva izborna ciklusa, Kenedi bi mogao da postane neko ko remeti bitku.
"Ovde je kontekst da su dva glavna stranačka kandidata, Donald Tramp i predsednik Džo Bajden, zapravo prilično nepopularni", rekao je za Glas Amerike Kris Džekson, stariji potpredsednik kompanije za istraživanje javnog mnjenja Ipsos. On kaže da je rejting odobravanja politike Džoa Bajdena jedva 40 odsto, dok se podrška Donaldu Trampu kreće oko 35 odsto.
"Ono što RFK Jr. u suštini jeste je izbor za one ljude koji ne vole ni jednog od (ponuđenih) ljudi da izađu i izraze svoje nezadovoljstvo".
U anketama koje je ove nedelje objavio Vol strit žurnal, čini se da Kenedi dobija značajnu podršku od glasača u nekoliko ključnih država koje će verovatno imati veliku ulogu u tome ko će postati sledeći predsednik.
U Nevadi je 15 odsto glasača reklo da će glasati za Kenedija, kao i 13 odsto birača u Arizoni, 12 odsto u Mičigenu i po 10 odsto u Severnoj Karolini i Viskonsinu. Kenedi je lošije prošao u Džordžiji i Pensilvaniji, sa osam i sedam odsto.
Sada je teško odrediti da li Kenedi povlači više glasova od jednog ili od drugog kandidata. Čini se da ankete Žurnala navode na zaključak da on oduzima glasove od oba kandidata, ali nešto više od Trampa.
U anketama je od birača zatraženo da biraju sa liste kandidata na kojoj nije bio Kenedi, a zatim da ponovo biraju sa liste na koju je on dodat. U pet od sedam anketiranih država, veći procenat glasova otišao je Kenediju od Trampa, nego što je bio Bajdenov gubitak. Ali u većini slučajeva, ta razlika je bila tek oko jednog procentnog poena, što je duboko unutar granica statističke greške u anketi.
Međutim, neke ranije ankete su pokazivale da je Kenedi uzimao više glasova od Bajdena nego od Trampa, a mnogi dobro poznati anketni proseci i dalje navode na zaključak da je to verovatniji scenario.
Stiže još podataka
Dru Mekoj, predsednik Desižn desk hedkotersa (Decision Desk HQ), organizacije koja prikuplja podatke o izborima u SAD, rekao je da postaje sve jasnije da je Kenedi, koga su mnogi videli kao kandidata iz sujete, kada je najavio da će se kandidovati za Belu kuću prošle godine, može igrati značajnu ulogu u ishodu trke.
"Anketari postaju svesni da će uključivanje Kenedija u njihov anketni listić biti neophodnije nego što se možda činilo pre tri ili četiri meseca. Dakle, mislim da ćemo videti kako pristiže više podataka", rekao je Mekoj za Glas Amerike.
To ne znači da je verovatno da će Kenedi pobediti na predsedničkim izborima, pa čak ni u nekoj od država, rekao je Mekoj.
Ono što će ljudi gledati, nastavio je on, je kakav će biti njegov uticaj u nekim od državama u kojima je razlika tesna, državama u kojima se vode glavne bitke koje se i na predstojećim izborima mogu očekivati.
"Njegova sposobnost da prikupi glasove i koliko dobro se ponaša u odnosu na druge kandidate biće zaista zanimljiva stvar", rekao je Mekoj.
Malo poznati kandidat
Kenedijev procenjeni udeo u glasanju takođe se može promeniti kako se birači budu bolje upoznavali sa njim i njegovim političkim stavovima.
"Sam Kenedi je veoma loše definisan u pogledu toga šta je njegov bekgraund i kakvi su njegovi stavovi o određenim stvarima", rekao je za Glas Amerike Kajl Kondik, glavni urednik Sabato’s kristal bola u Centru za politiku Univerziteta Virdžinija.
"U suštini, on je tip sa poznatim prezimenom na izborima na kojima se mnogima ne sviđaju dva glavna stranačka kandidata", rekao je Kondik.
Kondik je takođe istakao da istorijski gledano, kandidati trećih strana imaju tendenciju da na samim izborima imaju lošiji rezultat nego što su ankete predviđale da će biti. Dok birači razmatraju verovatan ishod izbora, privlačnost kandidata autsajdera teži da jenjava.
"Nešto od toga će nestati dok se ljudi fokusiraju na dve osobe koje mogu da pobede na izborima", rekao je on.
Veoma poznato poreklo
Rođen u jednoj od najpoznatijih političkih porodica u Sjedinjenim Državama, Kenedi je imao samo 14 godina kada je njegov otac ubijen kada se kandidovao za demokratsku predsedničku nominaciju 1968. godine, u trci za koju se smatralo da će verovatno dobiti. Samo pet godina ranije, Kenedijev ujak je takođe ubijen.
Kenedijeva mladost i rano odraslo doba bili su obeleženi zloupotrebom droga. Nakon što je kao tinejdžer izbačen iz dva internata zbog upotrebe droge, diplomirao je na Univerzitetu Harvard, Londonskoj školi ekonomije i Pravnom fakultetu Univerziteta Virdžinija.
Nakratko je bio pomoćnik okružnog tužioca na Menhetnu početkom 1980-ih, ali je dao ostavku 1983. pošto je pao na pravosudnom ispitu u državi Njujork. Iste godine je uhapšen pod optužbom za posedovanje heroina.
U godinama nakon hapšenja, Kenedi je sebi stvorio novi identitet, postavši istaknuti pravni i ekološki aktivista povezan sa Riverkiperom, organizacijom posvećenom čišćenju čuvene zagađene reke Hadson u Njujorku.
U decenijama koje su usledile, postigao je značajan uspeh kao advokat i zagovornik rešavanja ekoloških problema, dobivši nekoliko značajnih sudskih sporova protiv velikih korporacija.
Kontroverze o vakcinama
Početkom 2000-ih, Kenedijevo ime se sve više povezivalo sa rastućim pokretom Amerikanaca koji veruju da mnoge uobičajene vakcine koje se daju maloj deci izazivaju niz zdravstvenih problema i drugih stanja, uključujući autizam.
Njegov stav protiv vakcine postao je istaknutiji tokom pandemije kovida-19, kada je bio redovan izvor pogrešnih informacija i čest kritičar poteza zdravstvenih vlasti.
Poslednjih godina, Kenedi je baratao nizom drugih teorija zavere, često optužujući biznismene i milijardere da iza kulisa orkestriraju američkom politikom.
Od svojih 40-ih, Kenedi se bori sa spastičnom disfonijom, poremećajem koji pogađa larinks i izaziva podrhtavanje glasa.
