Predsednica Kosova Vjosa Osmani izjavila je u intervjuu Glasu Amerike da Kosovo traži garancije međunarodnih partnera za primenu obaveza koje proizilaze iz Ohridskog sporazuma.
Osmani se u razgovoru za albanski servis Glasa Amerike, najvećoj meri osvrnula na pitanje Zajednice opština sa srpskom većinom, najveće tačke sporenja Prištine i Beograda. Govorila je o bezbednosnim garancijama i međunarodnoj podršci članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, što bi, kako je rekla, donelo više mira i bezbednosti u regionu. Ukazala je da Kosovo nema nameru da se ogluši o svoje obaveze već da, kako je navela, paralelno treba da sprovede Osnovni sporazum i Ohridski aneks koji obuhvataju obaveze za Kosovo - ali i Srbiju koje, kako ističe, u celini znače de fakto priznavanje Republike Kosovo.
Kosovska predsednica boravi u Vašingtonu na poziv američkog državnog sekretara Entonija Blinkena - gde učestvuje na sastancima organizovanim u okviru samita NATO-a. Stejt department je u utorak organizovao susret o ženama, miru i bezbednosti kom je prisustvovala Vjosa Osmani. Njen kabinet nalazi se među tri globalna partnera koje je sekretar Blinken odabrao za osnivanje Regionalnog centra izvrsnosti za žene, mir i bezbednost na Kosovu.
Glas Amerike: Predsednice Osmani, u Vašingtonu ste se sastajali sa američkim zvaničnicima. Šta su bile teme razgovora?, možete li da podelite sa nama ono o čemu ste razgovarali?
Osmani: Sedamdeset peta godišnjica osnivanja NATO-a, što je nesumnjivo istorijski događaj za sve države članice i one koje su osetile dobrobiti u pogledu mira i bezbednosti od tog vojnopolitičkog saveza, za Kosovo je dvostruko posebna. Jer je istovremeno, i dvadeset peta, zaista istorijska godišnjica ulaska NATO snaga na Kosovo, predvođenih Sjedinjenim Državama. Tokom ovih meseci smo nizom aktivnosti na Kosovu i u našim ambasadama obeležili izuzetan i istorijski doprinos NATO trupa u ostvarenju naše slobode, nezavisnosti i demokratije koju uživamo. Zato je podjednako važno što je Kosovo, prvi put u istoriji, pozvano na aktivnosti u okviru NATO samita. Veoma smo zahvalni na angažmanu kancelarije sekretara Blinkena, ali i cele američke Vlada za Kosovo, što bi trebalo da bude u centru pažnje ovih dostignuća - posebno u pogledu agende za žene, mir i bezbednost. Pre prijema u vezi sa tim temama, čime je ujedno i otvoren NATO samita - razgovarala sam sa sekretarom Blinkenom.
Teme su bila ostvarenja Kosova. Izrazila sam zahvalnost građana Kosova za sve što je Amerika uradila ovih godina. Govorili smo i o izazovima sa kojima se suočavamo, koje je potrebno zajedno da rešimo. U utorak uveče imali smo susret sa velikim brojem senatora i članova Kongresa koji su godinama podržavali Kosovo sa obe strane političkog spektra - jer je podrška Kosovu uvek bila dvostranačka - što će biti veoma značajno i u budućnosti. Razgovarali smo i o našem daljem putu. U međuvremenu, nastavljamo sastanke sa liderima država članica NATO-a. Kao što znate, Kosovo nije članica NATO-a, nije ni deo partnerstva za mir, međutim, izuzetno je dostignuće što je Kosovo uključeno u okvire samita. Istovremeno, tokom susreta sa liderima nastojimo da otvorimo vrata Kosovu, ne samo zbog težnje građana koji daju 96 odsto podrške članstvu u NATO, već zato što Kosovo to zaslužuje. Naša vojska organizovana je u potpunosti u skladu sa standardima NATO-a. Usklađeni smo sa politikom NATO-a i bilateralno, bilo sa američkom ili britanskom vojskom. Naše snage doprinose mirovnim i bezbednosnim misijama širom sveta. Dakle, iako je Kosovo mala zemlja, ima šta da ponudi u takvoj organizaciji, i pravimo važne korake ka članstvu.
Glas Amerike: Sastali ste se sa pomoćnikom državnog sekretara Džejmsom O'Brajanom, koji je posle susreta rekao da se razmatrala hitna potreba ponovnog angažmana u dijalogu uz posredovanje Evropske unije. U međuvremenu je u utorak u Prištini predsednik parlamenta Glauk Konjufca rekao da Kosovo nema razloga da primenjuje sporazum sa Srbijom sve dok ga ona krši. Suočeni sa ova dva različita stava Vašingtona i Prištine, kako vidite budućnost dijaloga?
Osmani: Ne bih ih označila drugačijima u pogledu konačnih ciljeva. Republika Kosovo i sve njene institucije i Sjedinjene Države, kao što je gospodin O'Brajan rekao u prvom delu objave na društvenoj mreži Eks, rade za uspeh nezavisnog i suverenog Kosova kako bi u okviru aktuelnih granica bilo integrisano u evroatlantske institucije.
Dijalog Kosova i Srbije ne predstavlja celokupan odnos Kosova i Sjedinjenih Država. Nemojte to da svodimo samo na ono što se dešava u dijalogu sa Srbijom. Naravno, uspeh u procesu dijaloga je važan aspekt za bezbednost u regionu i našu evroatlantsku budućnost. To je i razlog za nastavak upornosti SAD-a i drugih naših saveznika, jer što dijalog bude uspešniji - Kosovo će brže preduzimati odlučnije korake ka EU i NATO. Ali, potrebno je razjasniti jednu stvar: u svakom sporazumu postoje dve strane i osnovno je načelo međunarodnog prava da ako jedna strana odustane od sporazuma, onda druga strana nema obavezu da sprovodi svoj deo sporazuma. Mi insistiramo na tome da Kosovo ne beži od svojih obaveza. Potrebno je da paralelno primeni sporazum postignut u Briselu, poznatiji kao Osnovni sporazum, kao i Ohridski aneks - koji obuhvata obaveze za Kosovo, od kojih su neke bile teški ustupci. Međutim, postoje jasne obaveze za Srbiju, koje u slučaju da se uzimaju u celini, predstavljaju faktičko priznanje Republike Kosovo - kao što su evropski lideri jasno naglasili u izjavi 26. oktobra.
Dakle, Srbija ne može otvoreno da se izjasni da neće primeniti sporazum - a da se mi nudimo kao dobrovoljci da primenimo sve sprovedemo, bez garancija druge strane. Već sam pominjala u intervjuu Glasu Amerike; kada sam bila na sednici Saveta bezbednosti: ako se mi i naši partneri uverimo da Srbija neće primeniti svoj deo sporazuma, onda je potrebno da se vratimo na strategiju 2007-2008, kada su se vodili pregovori o statusu Kosova. Dogovor smo postigli sa partnerima, ne sa Srbijom, jer Srbija nije htela tadašnji sporazum Martija Ahtisarija, a nama je takav dogovor potreban. Ako će Kosovo sprovesti sve svoje obaveze, potrebne su nam bezbednosne garancije, međunarodna podrška, članstvo u međunarodnim organizacijama - što će konačno zatvoriti ovu temu i doneti više mira i bezbednosti u regionu.
Glas Amerike: Pomenuli ste da da Srbija ne primenjuje svoj deo sporazuma, ali osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom, deluje kao jedno od težih pitanja. Ima shvatanja da Kosovo treba da preduzme korake u tom smeru. Tu se radi o građanima Kosova srpske nacionalnosti. Kakvo je vaše mišljenje u vezi sa tim?
Osmani: Naravno, na Kosovu je da preduzme korake u vezi sa Zajednicom, a na Srbiji ka faktičkom priznanju. Obe strane deo su sporazuma. Ne možemo zanemariti članove od jedan do šest i preskočiti na sedmi - tražeći isključivo njegovu primenu. Kosovo ne kaže da neće osnovati Zajednicu.
Glas Amerike: Kao predsednicu države pitam vas u vezi sa sporazumom koji se odnosi na deo vaših građana…
Osmani: Ne treba stvarati utisak da upostavljanje Zajednice pomaže građanima srpske nacionalnosti na Kosovu. U stvari, najnapredniji sistem manjinskih prava trenutno postoji u Republici Kosovo, čiji su garancija Ustav, zakoni Ahtisarijevog plana i drugi zakoni čije je usvajanje rezultat sporazuma o dijalogu. Uveravam vas da se uspostavljanjem Zajednice umanjuju prava građana i jača vlast njenih čelnika koje predsednik Srbije Aleksandar Vučić namerava da kontroliše, a na Kosovu da stvori nefunkcionalno stanje. Dakle, Zajednica neće dati veća prava građanima Srbije - već ih umanjuje, što je suprotno osnovnim principima Saveta Evrope.
Oni osnažuju manjinske zajednice dajući im veći suverenitet u odnosu na više nivoe vlasti. Zajednica čini upravo suprotno. Čak su i eminentni pravnici Saveta Evrope mišljenja da to nije u skladu sa principima Saveta Evrope. Ipak, obećali smo, a Kosovo je ozbiljna zemlja. Kada preuzme međunarodnu obavezu - mora je ispuniti. Ali, primena Zajednice opština sa srpskom većinom obuhvaćena je procesom - čiji je deo i Osnovni sporazum.
Glas Amerike: Pod kojim okolnostima bi na Kosovu bio napravljen ustupak da se barem pokrene proces osnivanja - što bi moglo da bude davanje Statuta na procenu Ustavnom sudu?
Osmani: Ustav Republike Kosovo i presude Ustavnog suda, posebno ona iz 2015, razjasnili su proceduru. Potrebno je da postoji akt Vlade koji odobrava taj dokument i onda ga je moguće poslati Ustavnom sudu, što nije moguće bez takvog akta. Ta praksa uvedena je nakon 2018. Ali, moram jasno da kažem - osnivanje Zajednice ne znači da je Kosovo spremno na ustupke koji štete njegovoj funkcionalnosti, granicama, principu državnog jedinstva Ustavu i odlukama Ustavnog suda. Može se osnovati isključivo u postojećim granicama, bez ugrožavanja Kosova ili bezbednosti u regionu. Mislim da Kosovo treba da bude spremno da napreduje sa tim, ako naši partneri ponude jasne bezbednosne garancije, članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama - uz priznanje.
Glas Amerike: Zar to partneri nisu ponudili?
Vjosa Osmani: Do sada nam je preneto da će pokušati - da je potrebno da to završimo, pa će se onda razgovarati. Od partnera su nam potrebe garancije kako bi se osiguralo da se ono što se dešava u Bosni nikada ne dogodi na Kosovu. To ne samo da nije u interesu naših građana, bez obzira na njihovu etničku pripadnost, već ni regionalnog mira i stabilnosti, a samim tim ni celog našeg kontinenta.
Glas Amerike: Vaša poseta Vašingtonu jedna je od retkih visokih zvaničnika sa Kosova, zbog veoma problematičnih odnosa sa Vašingtonom. Da li su odnosi dve strane danas na najnižoj tački?
Osmani: Prema Ustavu Republike Kosovo, institucija predsednika vodi dnevnu politiku. Tako da su pozivi u Vašington, u Njujork, na samit Evropske političke zajednice gde ću putovati za nekoliko dana, samit EU Zapadni Balkan, ili skup o Ukrajini - najnormalnija stvar. Tako je bilo i sa prethodnim predsednicima koji su predstavljali Republiku Kosovo na međunarodnom planu. Ne bih rekla da se Kosovo ni na koji način ignoriše. Zapravo nema države u regionu koja je prisutnija od Kosova, bilo u Vašingtonu ili na drugim susretima. Gde god nam se pruži prilika, najaktivnija smo država u odnosima sa drugim zemljama. Ne želim da izgleda da okrećem glavu od problema. Naravno, bilo je razlika u pristupu, ne u cilju, u određenim slučajevima, između američkih zvaničnika i Vlade Republike Kosovo. Međutim, kao predsednica Republike stalno pozivam na interes Kosova. Moramo da tražimo dugoročnije, a ne trenutne pobede, u vezi sa temama koje se tiču bezbednosti na Kosovu i u region. Jer, svi zavise od naših bezbednosnih partnera, njihovog doprinosa i saveza koji podrazumevaju iste sisteme vrednosti. Zato je potrebno da se dogovaramo, koordiniramo i razgovaramo sa partnerima. Uzajamno poverenje je najvažniji element svakog odnosa, kako unutrašnjem tako i međunarodne politike. Uverena sam da potezi koji predstavljaju iznenađenje za partnere, bez obzira na legitimnu svrhu i poštovanje Ustava, dugoročno ne mogu pomoći Kosovu. To je moguće isključivo ako su koordinisane sa partnerima - posebno našim američkim saveznicima.
Glas Amerike: Američki predsednički izbori biće održazni za nekoliko meseci. Deo lidera NATO-a izrazio je zabrinutost u slučaju promene administracije, usled odnosa Donalda Trampa prema Alijansi – odnosno njegovog skepticizma. Da li ste zabrinuti u vezi sa tim?
Osmani: Nije do mene da, kao kosovka predsednica, komentarišem stavove kandidata na izborima. Mogu da podelim stav Republike Kosovo u vezi sa NATO. To je savez koji je Kosovo spasio od uništenja. Radi se o najuspešnijem vojno-političkom savezu u istoriji čovečanstva. Biti član znači biti bezbedan. Što je NATO prisutniji u našem regionu i što je više njegovih članica – svet će biti mirniji i prosperitetniji.
