Deset država članica Upravnog saveta globalne međuvladine koalicije "Zajednica demokratija" (CoD) pozvalo je u petak Srbiju da oslobodi beloruskog aktivistu i novinara Andreja Gnjota, čije izručenje traži Belorusija koja ga tereti za utaju poreza i preti mu teškom kaznom.
„Mi, dole potpisani članovi Upravnog saveta Zajednice demokratija, izražavamo duboku zabrinutost zbog zahteva za izručenje beloruskog filmskog stvaraoca i aktiviste gospodina Andreja Gnjota iz Srbije“, navodi se u saopštenju Upravnog saveta CoD-a i dodaje:
„Ekstradicija demokratskih aktivista autokratskom režimu u Minsku, koji zloglasno krši međunarodno pravo, uključujući ljudska prava, podriva demokratske principe sadržane u Varšavskoj deklaraciji i nespojivo je sa poštovanjem međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima“.
Gnjot se poslednjih meseci nalazi u kućnom pritvoru u Beogradu, gde čeka pravosnažnu odluku Srbije o izručenju u Belorusiju.
Gnjot je krajem oktobra 2023. godine uhapšen na beogradskom aerodromu, nakon što je Belorusija preko Interpola izdala poternicu za njim. U međuvremenu ta poternica je ukinuta, a Srbija je u junu ove godine kaznu zatvora zamenila kućnim pritvorom.
Vlasti u Minsku su ovog aktivistu i kritičara režima optužile za navodnu utaju poreza, a sam Gnjot kaže da Belorusija koristi ovakve optužbe kao sistemski mehanizam gonjenja političkih protivnika.
Viši sud je 5. septembra doneo odluku o produženju kućnog pritvora Gnjotu i tom beloruskom aktivisti je od tada dozvoljeno samo jedan sat dnevnog boravka van kućnog pritvora. To je vrlo strogo ograničenje, s obzirom da je najblaža mogućnost četiri sata slobodnog vremena dnevno.
Uz pomoć advokara Gnjot je uložio žalbu na ovu strogu odluku, ali do sada nije dobio nikakav odgovor suda.
„Ostajem u kućnom pritvoru pod strogim ograničenjima, bez neophodne medicinske nege jer jedan sat slobodnog vremena dnevno nije dovoljno, kao i bez sredstava za život - nemam posao i nemam ušteđevinu. Ali još uvek se borim“, poručio je Andrej Gnjot u izjavi za Glas Amerike.
Poziv Srbiji da oslobodi Gnjota potpisalo je deset članica Zajednice demokratija: Estonija, Finska, Litvanija, Norveška, Poljska, Republika Moldavija, Rumunija, Švedska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Države.
Zajednica demokratija je osnovana je 2000. godine, sedište je u Varšavi i čine je 110 država. Kao globalna međuvladina koalicija, Zajednica demokratija definiše prakse i norme za uspostavljanje i konsolidaciju demokratije.
