Veliki skup koji su u nedelju u Beogradu na Trgu Slavija organizovali studenti i mladi, ostavio je mnoge u Srbiji bez teksta. Ako je suditi po komentarima koji su mogli da se čuju na licu mesta, skup je bio siguran dokaz da mladima treba prepustiti glavnu ulogu u borbi za promene i da ih bez mnogo reči i pitanja samo treba slediti i podržavati.
S druge strane, aktuelna vlast, na čiju je adresu upućena većina primedbi, do sada nije adekvatno odgovorila na istaknute zahteve, a počinje i da šalje poruke koje se od jutra do večeri u velikoj meri menjaju.
Iz autobusa kojim je juče tokom dana obilazio radove na moravskom koridoru predsednik Srbije Aleksandar Vučić je poručivao da je priča o prelaznoj vladi - kako je rekao - „šuplja“ i da niko ne može da dođe na vlast bez izbora. Međutim, već isto veče u video snimku koji je sam okačio na društvene mreže, Vučić je poručio da je spreman da razgovara sa mladima.
Istovremeno, premijer Srbije Miloš Vučević u ponedeljak je poručio da nema šanse da će SNS prihvatiti ideju prelazne vlade i prevremenih izbora, kao i da će vlada kazniti nastavnike i profesore koji su stali uz svoje đake i studente. On je uputio i pretnju da bi nastavnici mogli da odgovaraju i zbog toga što se pojavljuju u svojim školama i razgovaraju sa đacima, iako je vlada proglasila zimski raspust.
Da li studenti i srednjoškolci žele da razgovaraju sa predsednikom, to je već drugo pitanje, s obzirom da mladi sve vreme poručuju da ne žele da razgovaraju sa Vučićem i da on pre svega treba da drži svojih ustavnih ovlašćenja i ne meša u pitanja koja nisu u njegovoj nadležnosti.
Za profesora Filozofskog fakulteta u Beogradu Aleksandra Baucala tokom jučerašnjeg skupa na Slaviji najsnažniji je bio trenutak apsolutne tišine, ali i poruka koja je poslata sa tog skupa.
„To je po mom mišljenju pokazalo da mladi imaju veliki autoritet i da su svi ti koji su došli tamo imali želju da se na neki način usklade sa instrukcijama i molbama mladih koji su to i organizovali. I to je bilo fascinantno videti da su uspeli da motivišu 100 hiljada ljudi da se koordiniše i da se održi ta tišina od 15 minuta“.
O tome šta, kako i u kom smeru Srbija treba da ide dalje, Baucal kaže da i to pitanje treba prepustiti studentima i mladima, i da će verovatno oni o tome i odlučiti:
„Na nama ostalima je da ih podržimo, da im pomognemo, jer to što oni traže je razumno i jeste od opšteg interesa. Znači svima nama će biti bolje ukoliko bi oni uspeli da svoje zahteve koje trenutno imaju, da se izbore za njih. Mislim da od realizacije tih zahteva može svima da bude bolje. A da li će oni još dodatno širiti svoje zahteve - to ne bih znao da kažem. Ja se nadam da hoće, ali to ćemo videti svi zajedno“.
Na pitanje o tome u kom smeru bi mogli da idu dalji potezi srpskih vlasti, sagovornik Glasa Amerike ističe da je takoreći do juče strategija vlasti bila da amortizuje pritisak studenata i mladih, da pokušava da ga eliminiše i da zatim nastave da rade na isti način kako se radilo ranije.
„Tek u trenutku kada su videli tu veliku solidarnost i kapacitet mladih ljudi da pokrenu široke slojeve društva, predstavnici vlasti su shvatili tu poruku i sada pokušavaju da kontrolišu štetu tako što će da ih pozivaju na razgovore. To je sa jedne strane možda i pozitivno, ali sa druge strane i zakasnelo, jer su oni do sada u prethodnih mesec dana jasno potvrdili da nemaju političku volju da rešavaju probleme i da zaista ispune zahteve studenata“, kaže Baucal i ističe da mladi imaju jedan naizgled jednostavan zahtev i jednostavnu poruku da je Srbija pravna država i da treba da se poštuju zakoni, koje su prethodno odrasli doneli.
„U tom smislu studenti traže od vlade da poštuje zakone i da su obavezni da rade po ustavu i pravnom sistemu Srbije. Tako da je to pomalo paradoksalna situacija činjenica da se vlast opire i da pokušava da nađe način da ne ispuni te zahteve. A to je u stvari snažna poruka svima nama da ova vlast sad i ne želi da se uskladi sa zakonima ove države, nego samo da ih koristi za neke svoje partikularne interese“.
Ni opoziciji, po mišljenju Aleksandra Baucala, nije mnogo lako u sadašnjoj situaciji, i oni, kako kaže, treba da čuju zahteve mladih koji se ne odnose samo na aktuelnu, nego i na bilo koju drugu vlast u budućnosti.
„Mislim da opozicija treba da radi svoj deo posla, to je ono što rade političke stranke, a da građani i mladi takođe treba da rade svoj deo posla, to jest da vrše pritisak na one koji su ili u vlasti, ili u opoziciji da obezbede normalne uslove u ovom društvu i da svako od nas može da se bavi svojim životom i poslom“.
Avžner: Narod se osvestio uz pomoć studenata
Marketinški stručnjak Igor Avžner kaže za Glas Amerike da je protest studenata i građana na Slaviji bio „veličanstven skup“, ali da je je od broja ljudi koji su na njemu učestvovali važnija činjenica da su svi oni podržali jedinstvenu ideju.
„Ta jedinstvena ideja je da je ovom režimu došao kraj, da ovako koruptivan režim više ne može da opstane, da postoji način da se taj režim skine, i da postoji kritična masa ljudi koji nisu samo studenti, poljoprivrednici, advokati, zdravstveni radnici i univerzitetski profesori i nastavnici već običan narod, roditelji tih studenata, bake i deke, kako voli da kaže predsednik Vućić i da su se svi oni okupili na jednom mestu ne za njih, nego protiv njih (vlasti)“.
Avžner kaže da je narod uz pomoć studenata osvestio „veliku nepravdu koja se u Srbiji gomila više od jedne decenije“, a da je popuno ignorisanje bilo kakve odgovornosti od strane vlasti bio okidač za pokretanje društvenog procesa koji se trenutno događa u zemlji.
„Ovo je prevashodno društveni proces i mi već sada vidimo promene u odnosu na ranije. Recimo broj ljudi koji sme nešto da kaže pred kamerama neopisivo raste i tu vidimo oslobađanje od straha. Druga stvar je to što je taj „svemogući Vučić“ koji je uporišna tačka piramide čitavog sistema prvi put dobio ono što treba da dobije, a to je da mu se govori - tebe niko ništa nije pitao jer postoje institucije ove države“, dodaje.
Govoreći u tom kontekstu o snalaženju vlasti prilikom reagovanja na dešavanja u zemlji, Avžner navodi da za nešto više 50 dana od pada nadstrešnice železničke stanice u Novom Sadu „režim u komunikacionom smislu ide iz greške u grešku.“
„U operativnom smislu, takođe - oni su slali svoje batinaše, svoje slučajne prolaznike i slične dosetke, međutim to više ne pije vodu. Najveći problem ove vlasti je što je u stvari sve ovo što se dešava demokratija. Ne postoji jedna osoba na fakultetu i na univerzitetima koja odlučuje o svemu. Odlučuje se kolektivno i oni (vlast) nemaju jedno dugme koje mogu da pritisnu da bi ovo ugasili i zato moraju da ispune zahteve studenata“, kaže.
Analizirajući politički kontekst aktuelne krize i eventualnu parlamentarnu artikulaciju građanskog nezadovoljstva, sagovornik Glasa Amerike kaže da će opozicione stranke, ukoliko budu želele da dobiju podršku od naroda „u najskorije vreme morati da počnu da se ponašuju u skladu sa željama naroda, a ne u skladu sa sopstvenim željama i interesima“, ali da to ne znači traženje raspisivanja prevremenih izbora u ovom trenutku, jer nema uslova za njihovo pošteno sprovođenje.
„Da bi do uslova za održavanje izbora došlo nepohodno je prvo imati prelaznu vladu koja bi u narednih godinu dana uradila reset čitovog sistema, pre svega medija, uvođenja zakona i istine u sve tokove celokupnog društva. Naravno, mora da se pročisti birački spisak i da postoji žestoka kontrola izbora od strane, i domaće, i međunarodne zajednice. Znači, sve to treba da se ispuni da bi došlo do izbora“, kaže i dodaje da je scenario formiranja prelazne vlade moguć jedino kao posledica opšte građanske neposlušnosti, kao i da je ovo „početak kraja ove vlasti“:
„To je sigurno, apsolutno. Ovo je prelomna tačka i posle ovoga nema nazad. Oni odgovor na tišinu nemaju“, zaključuje sagovornik Glasa Amerike.
