Donedavni predsednik Privremenog organa Beograda i kandidat Srpske napredne stranke (SNS) Aleksandar Šapić izabran je u ponedeljak za gradonačelnika glavnog grada Srbije.
To je Šapićev drugi mandat na mestu gradonačelnika, a za njegov i izbor njegovog tima glasala su 64 od 82 odbornika koja su preuzela glasačke listiće.
Pošto je izabran na funkciju gradonačelnika, Šapić je zahvalio na ukazanom poverenju i rekao da se nada da će ga i opravdati.
„Nadam se da ćemo svi zajedno opravdati poverenje koje su nam Beograđani dali na novim izborima", kazao je.
On je stakao i da će Beograd biti "prava srpska prestonica", koji će voditi srpski gradonačelnik "koji se neće stideti da kaže da je predstavnik autentične srpske politike."
Komentarišući kritike na njegov račun, istakao je da mu se imputira da ga ne voli "ni bivša, ni sadašnja stranka" i pozvao opoziciju da mu prizna da "ima sreće, dobro baje ili hipnotiše", jer je nemoguće da je tu 15 godina, a da nema nijednu karakteristiku na osnovu koje može da bude tu.
Govorio je i o tome šta su rezultati ostvareni u njegovom prethodnom mandatu, kao i o planovima za budućnost.
"Imamo projekate koje radimo sa Republikom i koje ne bismo uradili bez nje. Gradska uprava treba da podrži i razvoj Beograda, ali i Srbije. Obilaznica je urađena posle 40 godina, zajedničkim snagama sa Republikom i Gradom. Po prvi put je omogućila Beogradu da izmesti težak saobraćaj potpuno iz grad i omogući da se razvija na ekološki način", rekao je Šapić.
Istakao je da su u protekle dve godine između ostalog, opredelili preko 150 miliona evra iz budžeta za socijalne mere. Rekao je i da su uvedeni novogodišnji vaučeri od 6.000 dinara, koje je prošle godine dobilo preko 380.000 građana Beograda, te da su uvedeni besplatni bazeni u toku leta za sve Beograđane i povećane osnovice za plate za vaspitačice, koja je pre toga bila za 16 odsto manja.
Naglasio je da će Grad Beograd u naredne četiri godine doživeti najveći infrastrukturni, kvalitativni i socijalni razvoj, a da je izgradnja metroa po prvi put "realnost".
"Za nekoliko meseci ćemo videti metro stanice. To je najveći kapitalni projekat koji se radi u zemlji u poslednjih 50 godina. Tu je i izgradnja nacionalnog stadiona, nove železničke stanice na Novom Beogradu, sajamskog prostora za 'Ekspo', mosta preko Ade Huje", rekao je Šapić.
Za zamenicu gradonačelnika ponovo je izabrana Vesna Vidović, a Gradsko veće činiće Nikola Dragičević, Stevo Marušić, Miljan Damljanović, Miloš Jovanović, Zoran Adamović, Miroslav Gajić, Đorđe Trišić, Violeta Filip, Lazar Marić, Milivoje Pajović, Slobodan Šolović, Mira Jovanović i Vladimir Trajković.
Na sednici Skupštine grada prethodila je rasprava o predlogu da Aleksandar Šapić ponovo bude izabran za gradonačelnika Beograda.
Tokom rasprave, odbornici vladajuće koalicije podržali su njegov izbor, dok su predstavnici opozicije bili protiv.
Šef odborničke grupe Srpske napredne stranke u Skupštini grada Aleksandar Mirković izjavio je da će Beograd biti "bedem za zaštitu i podršku i republičkoj vladi i predsedniku države za ostvarenje svih nacionalnih interesa."
Predsednik odborničke grupe Socijalističke partije Srbije Aleksandar Antić kazao je da je Beograd je značajno napredovao u proteklih 10 godina.
"Činjenica da smo na ovim izborima kao lista, dobili oko 53 odsto glasova govori da smo na dobrom putu i da smo napravili značajne stvari u Beogradu, koje građani Beograda poštuju", rekao je
Opozicija glasala protiv Šapićevog izbora
Gradska odbornica iz poslaničke grupe Zeleno-levi front - Pokret slobodnih građana (ZLF-PSG) Natalija Stojmenović rekla je da ta odbornička grupa neće podržati izbor Aleksandra Šapića za gradonačelnika.
Rekla da joj je žao što Šapić nije hteo da obrazloži svoj izbor za članove gradskog veća, osvrnuvši se na nedavnu korupcionašku aferu u koju je umešan bivši šef Šapićevog kabineta Nenad Milanović, koga Više javno tužilaštvo tereti da je u martu prošle godine nudio „nameštanje postupka javne nabavke“ predstavnicima turske kompanije Kentkart koja je bila zadužena za uvođenje sistema za naplatu karata u javnom prevozu Beograda od 2011.
Novi desetogodišnji ugovor je potpisan 2021. godine. Naredne godine, međutim, Šapić je izjavio da nije zadovoljan naplatom karata i najavio da će posao naplate preuzeti grad.
Nekoliko meseci kasnije, u februaru 2023. godine, Skupština grada izglasala je raskid ugovora sa kompanijom Kentkart, a Milanović je u martu snimljen kako predstavnicima Kentkarta nudi novi posao, ukoliko prihvate da sporazumno raskinu ugovor o naplati karata sa gradom Beogradom, preneo je BIRN.
"Biviš šef kabineta nalazi se pred optužnicom za jednu od najvećih afera prošle godine, a tiče se samog Kenkarta. Gradonačelnika to nije naučilo da je dužan da građanima obrazlaže koga bira u svoje timove", rekla je Stojmenović.
Ona je govorila i o komunalnim, ali i o problemima vezanim za funkcionisanje gradskog prevoza u Beogradu.
Šef odborničke grupe Narodnog pokreta Srbije, Demokratske stranke i Ekološkog ustanaka Miloš Pavlović izjavio je da ta grupa neće glasati za Aleksandra Šapića za gradonačelnika, "jer nije osoba dostojna da vrši javnu funkciju".
On je rekao da Šapiću nedostaje moral u politici i da je Šapić 2018. godine za nedeljnik "Vreme" dao izjavu da nikada neće sarađivati sa vladajućom strankom, a da je 2021. postao njen potpredsednik, "čime je izneverio i sve svoje birače".
Dodao je da je Šapić omogućio devastiranje Savskog nasipa, kao i da je sebi obezbedio nezakonsku legalizaciju objekata.
"Spremate se da srušite zgradu Generalštaba koja je simbol svih žrtava bombardovanja. Šta Beograd ima od ovog projekta", pitao je Pavlović pokazujući izgled projekta Džareda Kušnera, zeta bivšeg predsednika SAD Donalda Trampa, koji treba da bude izgrađen na mestu zgrade Generalštaba oštećene u NATO intervenciji 1999. godine.
Pokret "Kreni-Promeni", koji je osvojio najviše mandata među opozicijom, podneo je krivičnu prijavu Višem javnom tužilaštvu protiv Aleksandra Šapića za pokušaj kupovine mandata na izborima.
Prijavom su obuhvaćeni i šef kabineta Nenad Milovanović i član Srpske napredne stranke (SNS) Goran Medaković.
Odbornik tog pokreta Milan Ljutovac rekao je da su mu nakon prošlih izbora, na kojima je bio odbornik koalicije "Srbija protiv nasilja", iz SNS nudili mito kako bi ta stranka imala većinu za formiranje vlasti u Beogradu.
Na ponovljenim lokalnim izborima u Beogradu 2. juna koalicija oko vladajuće SNS osvojila je apsolutnu većinu.
Izborna lista "Aleksandar Vučić- Beograd sutra" ima 64 od 110 mandata u Skupštini grada.
Opoziciona lista "Savo Manojlović-I ja sam Beograd" osvojila je 21 odborničko mesto, dok koalicija "Biramo Beograd" ima 14 odbornika.
Lista "Mi snaga naroda-Doktor Branimir Nestorović" osvojila je 10 mandata.
U gradski parlament ušla je sa jednim odbornikom i Ruska stranka, koja je na izborima imala status manjinske stranke.
Izbori su ponovljeni jer nakon glasanja u decembru nijedna grupacija nije imala većinu za formiranje vlasti.
Ko je Aleksandar Šapić?
Aleksandar Šapić je visoki funkcioner Srpske napredne stranke, a na funkciji gradonačelnika Beograda bio je i u prethodnom mandatu - od juna 2022. do kraja septembra 2023, kada je, uoči decembarskih izbora, podneo ostavku na tu funkciju.
Šapić, svojevremeno međunarodno priznati vaterpolista, svoju političku karijeru započeo je kao funkcioner Demokratske stranke, tada vodeću proevropski orijentisanu stranku.
Demokrate je napustio 2014. godine, a potom osnovao svoj Srpski patriotski savez (SPAS). Vladajućoj Srpskoj naprednoj stranci priključio se maja 2021. godine, kada se njegov SPAS pripojio SNS-u. Bio je i dugogodišnji predsednik jedne od najvećih beogradskih opština - Novi Beograd.
Poznat je po tome što je, kao prvi čovek grada, dve godine zaredom odbio je da učestvuje na Paradi ponosa. Takođe, odbio je i to da zastava duginih boja bude okačena na zgradi Skupštine Grada u danima parade.
Umesto da stane uz manifestaciju koja promoviše LGBT+ prava, Šapić je tada najavio da će otvoriti manifestaciju "Dani porodice", te da će to biti događaj "na kom će on da učestvuje".
Zalagao se i za to da Muzej Jugoslavije postane "muzej srpske istorije".
Početkom aprila Aleksandar Šapić najavio je i inicijativu da grob Josipa Broza Tita, koji se nalazi u kompleksu muzeja, bude vraćen u hrvatski Kumrovec, gde je rođen doživotni predsednik nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ).
Zalaganje za "izmeštanje" Titove gorbnice bilo je deo programa većine desno orijentisanih stranaka u Srbiji, ali je ovo prvi put da je ideja došla od predstavnika vlasti.
Upravo u danima uoči njegovog reizbora za gradonačelnika, sredinom juna 2024, Šapić je istupao i protiv održavanja festivala "Mirëdita, dobar dan".
Pozvao je Vladu Srbije da razmisli da li manifestacije poput "Mirëdita, dobar dan" treba dozvoljavati u Srbiji, uz ocenu da festival "direktno podriva ustavno-pravni poredak".
"Mirëdita, dobar dan" održava se jednom godišnje, naizmenično u Prištini i Beogradu, sa ciljem da Kosovu približi srpsku kulturnu scenu i obrnuto, da publici iz Srbije predstavi savremenu kulturno-umetničku scenu Kosova.
U tekstu su korišćeni materijali agencije Fonet, RSE i BIRN-a
