Zapadna Pensilvanija naći će se u centru pažnje javnosti u petak ujutru, kada će čuvari poznatog mrmota po imenu Panksatoni Fil objaviti da li je on video sopstvenu senku i da li predviđa još šest nedelja zime ili rano proleće.
Očekuje se da će hiljade ljudi prisustvovati godišnjem događaju koji je stekao globalnu popularnost posle filma “Dan Mrmota” iz 1993. u kojem je glavnu ulogu tumačio Bil Mari.
To je deo tradicije ukorenjene u životu evropskih poljoprivrednika i označava sredinu između najkraćeg dana u godini i prolećne ravnodnevice. To je takođe doba godine koje se pojavljuje u keltskom kalendaru i hrišćanskom prazniku.
A u istočnoj i centralnoj Pensilvaniji, gde ljudi nemačkog porekla vekovima posmatraju godišnji izlazak mrmota iz hibernacije, postoji tradicija klubova mrmota i proslava koje su nezavisne od Fila.
Neki odbacuju događaj u Panksatoniju kao nedostojnog rivala njihovim svečanostima, za koje kažu da daju tačnije vremenske prognoze. Bilo je mrmota koji predviđaju vremenske prilike u najmanje 28 američkih država i kanadskih provincija.
"Znamo da je ovo glupo; znamo da je ovo zabavno", rekla je Marsi Galando, izvršna direktorka Kluba mrmota Panksatoni. „Želimo da ljudi ovde dođu sa smislom za humor”.
Koje je poreklo praznika?
Kelti su širom Evrope obeležavali četiri dana koja su na pola puta između zimskog solsticija, prolećne ravnodnevice, letnjeg solsticija i jesenje ravnodnevice. Ono što su Kelti zvali Imbolk takođe postoji kada hrišćani slave Sretenje, Josifovo i Marijino predstavljanje Isusa u hramu u Jerusalimu.
Drevni ljudi su posmatrali sunce, zvezde i ponašanje životinja da bi izvodili poljoprivredne radove i donosili odluke, a praksa posmatranja izlaska životinje iz zimske hibernacije radi predviđanja vremena ima korene u sličnoj nemačkoj tradiciji čiji junaci su jazavci i medvedi. Nemci iz Pensilvanije su se očigledno opredelili za mrmota, endemskog za istočne i srednje zapadne Sjedinjene Države.
Istoričari su u dnevniku iz 1841. pronašli referencu na vremenske prognoze za mrmote početkom februara među porodicama nemačkog porekla u Morgantaunu u Pensilvaniji, prema pokojnom Donu Joderu, profesoru Univerziteta u Pensilvaniji čija je knjiga o Danu mrmota iz 2003. istraživala keltske korene.
Joder je zaključio da festival ima korene u "drevnim, nesumnjivo praistorijskim, vremenskim saznanjima".
Zašto se obeležava u Panksatoniju?
Panksatoni je oblast koju su naselili Nemci iz Pensilvanije - i krajem 1880-ih počeli su da slave praznik tako što su išli da love i jedu mrmote.
Članovi Kluba mrmota u Panksatoniju, osnovanog 1899. godine, brinu o Filu u prilagođenom prostoru pored Memorijalne biblioteke - gde postoji prozor sa pogledom u jazbinu stvorenja.
Mrmot iz Panksatonija daje predviđanja, ali nije uvek predvidljiv. Tako se 1929. pojavio pre izlaska sunca 1929. i izašao je tek kasno popodne 1941.
Film sa Bilom Marijem izazvao je toliki porast interesovanja da su dve godine nakon što je prikazan, organizatori događaja izrazili zabrinutost zbog bučne mase koja pije celu noć, ljudi koji se penju na drveće i koji se svlače u donji veš. Godine 1998. vođa kluba mrmota koji je nosio odelo za mrmota od 4.000 dolara prijavio je da ga je napala grupa mladića.
Alkohol je sada zabranjen u mestu prebivališta mrmota Fila, 123 kilometra severoistočno od Pitsburga.
Da li Fil ima konkurenciju?
Godine 1907. organizovana je svečanost u Kvorivilu, poljoprivrednom području u okrugu Lankaster na jugoistoku Pensilvanije.
Otprilike 240 članova tamošnje Lože dremajućeg mrmota svedočilo je o zimskoj prognozi Oktorara Orfija, ili barem preko njegovih dobro očuvanih ostataka.
Predsednik odbora lože Kvorivil Čarli Hart rekao je da organizacija ima večere i druge društvene događaje tokom cele godine, ali je uglavnom usredsređena na Dan mrmota.
Hart pripisuje Orfiju daleko boljem prognozeru od Fila.
"Oktoraro Orfi nikada nije pogrešio", rekao je Hart. „Ovo je 116. godina, a u prethodnih 115 svake godine je bio u pravu”.
Svinje koje zvižde
Mrmot je član porodice veverica i povezan je sa njima i prerijskim psima. Takođe je poznat kao woodchuck, svinja koja zviždi — ili u govoru pensilvanskog holandskog, jezika sa nemačkim korenima, „grundsau“.
Mrmoti su biljojedi koje ljudi jedu, iako se ne konzumiraju u velikoj meri. Njihov životni vek u divljini je obično dve ili tri godine.
Komisija Pensilvanije navodi da je oko 36.000 lovaca prijavilo da su prošle godine ubili više od 200.000 mrmota.
Portparol Komisije za igre Trevis Lau otkrio je da je mrmot pomalo smrdljiv za čišćenje, sa debelom kožom.
"Bilo je zaista dobro, bez sumnje - i po mom ukusu, više liči na goveđe meso nego na divljač", rekao je Lau. „Cela porodica ga je jela i svidela se, a svi su imali strepnje”.
Neki kuvari savetuju da je mrmote najbolje uzimati dok su mladi i nakon što detelina procveta, jer se smatra da takva ishrana poboljša ukus mesa.
Kada su nastali klubovi i lože?
Počevši od 1930-ih, u istočnoj Pensilvaniji otvorene su lože mrmota. Bili su to društveni klubovi koji su bili slični masonskim.
Sa namerom da očuvaju nemačku kulturu i tradiciju Pensilvanije, klubovi bi ponekad kažnjavali one koji su na sastancima bili uhvaćeni da govore bilo šta osim svog pensilvanskog holandskog jezika. Tradicionalno su to bile muške grupe i 15 takvih klubova je i dalje aktivno.
Svi oni dele tradiciju vremenske prognoze mrmota, rekao je Vilijam V. Doner, profesor antropologije sa Univerziteta Kuctaun i autor knjige „Ozbiljne gluposti”, knjige o takvim ložama i drugim naporima da se očuva nemačko nasleđe.
„Mislim da je to samo jedan od ovih tradicionalnih rituala u kojima ljudi uživaju da učestvuju, koji ih možda na 15 minuta udalji od modernog života“, rekao je Doner.
Da li će Fil biti u pravu ove godine?
Bilo je nekih napora da se utvrdi Filova tačnost, ali je diskutabilno šta znači „šest nedelja zime“. Tvrdnje da je mrmot video ili nije video svoju senku - i da je u stanju da to saopšti čoveku - takođe su prava teritorija za skeptike i humor.
Po svemu sudeći, Fil predviđa više zime mnogo češće nego što predviđa rano proleće.
Mrmoti su uglavnom usamljena stvorenja koja počinju da izlaze usred zime kako bi pronašli partnera. Nauka koja stoji iza toga da li mogu da naprave bilo kakve tačne vremenske prognoze je u najboljem slučaju problematična.
Među skepticima su i predstavnici Nacionalnih centara za informacije o životnoj sredini, u okviru Nacionalne uprave za okeane i atmosferu. Vladina agencija je prošle godine uporedila Filove prognoze sa nacionalnim temperaturama u SAD tokom prethodne decenije i zaključila da je bio u pravu samo u 40 odsto slučajeva.
