Dogovor Izraela i ekstremista Hamasa o produžavanju primirja sa četiri na šest dana podstakao je očekivanja da će obe strane pristati na nastavak takve prakse – što bi omogućilo dodatno oslobađanje izraelskih talaca i palestinskih zatvorenika, kao i da više humanitarne pomoći dopre do palestinskog stanovništva u Gazi.
Vašington je osnažio napore za produženje prekida neprijateljstava između dve strane. Direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) Vilijam Berns boravio je u utorak u Dohi – gde je razgovarao sa izraelskim, egipatskim i katarskim kolegama.
Takođe, američki državni sekretar Entoni Blinken obilazi tokom nedelje Dubai, Zapadnu obalu i Izrael.
Poslednji sporazum Izraela i Hamasa, pokreta koji Sjedinjene Države smatraju terorističkim, doprineo je oslobađanju 60 izraelskih talaca. Uz to, u odvojenim pregovorima oslobođeno je još 21.
"Želimo da svi budu oslobođeni”, poručio je u utorak Džon Kirbi – koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost Bele kuće.
Istovremeno, 150 Palestinaca oslobođeno je iz izraelskih zatvora, ali su još hiljade pritvorene.
Američka administracija primirje ocenjuje kao diplomatsku pobedu i istovremeno nastoji da uveri izraelskog premijera Benjamina Netanjahua da donese odluku o trajnom prekidu sukoba.
Bela kuća se do sada odupirala pozivima aktivista za zaštitu ljudskih prava i progresivnog krila Demokratske stranke da obustavi podršku izraelskim napadima i založi se za trajni prekid vatre. Zvaničnici administracije su više puta ponavljali da se raspodela humanitarne pomoći može obezbediti isključivo uz postizanje sporazuma o oslobađanju talaca i privremenom obustavljanju izraelskih napada.
„Kratkoročne pauze nedovoljne su kako bi se adekvatno reagovalo na terenu i zaštitila ljudska prava”, izjavio je Pol O’ Brajen – izvršni direktor američke nevladine organizacije Amnesti internešenel.
Ta organizacija prikupila je skoro million potpisa koje će iskoristiti da pozovu američkog predsednika da utiče na proglašavanje trajnog prekida vatre u Gazi.
"Sve više građana želi prekid vatre", rekao je O’ Brajen za Glas Amerike. Prema nedavnoj anketi nevladinog “Morning Consulta” - 53 odsto američkih birača podržava pozive na prekid vatre.
Promena američke percepcije
Sjedinjene Države snažno podržavaju Izrael u vojnom odgovoru na napad ekstremista Hamasa 7. oktobra kada je ubijeno 1.200 građana i oteto najmanje 240. Međutim, broj palestinskih žrtava, prema podacima zvaničnika u Gazi, premašio je 15.000.
Američka administracija sve je glasnija u pozivima da se zaštite civili. Predsednik Bajden je prethodne sedmice poručio da se razmatra uslovljavanje pomoći Izraelu zbog njegovih aktivnosti u sukobu sa Hamasom.
Sve snažniji pritisak arapskih država i međunarodne zajednice, zajedno s domaćim gnjevom, menja računicu administracije, rekao je Ahmed Fuad Alkatib, stručnjak vašingtonskog Instituta za Bliski istok.
“Bajden pokušava da održi umeren ton u odnosu na suprostavljene prioritete”, rekao je on za Glas Amerike.
Pritisak i očekivanja ne dolaze samo od američkih građana arapskog i muslimanskog porekla, već i od jevrejskih grupa koje se zalažu da američki lideri okončaju sukob diplomatskim putem.
Jedna od nevladinih organizacija “Džej strit” pozvala je administraciju da više insistira na tome da Izrael promeni kurs vojne operacije, i jasno ukaže da Amerika neće pružati neograničenu podršku sukobu. Kao i da će odbaciti bilo kakav vid buduće izraelske okupacije, aneksije i blokade Gaze.
Za Bajdena je situacija delikatna. Isto se može reći i za Netanjahua koji je pod pritiskom porodica više od stotinu talaca koji se i dalje nalaze u rukama ekstremista Hamasa.
Zabrinute da prekid vatre pomaže Hamasu da repozicionira svoje snage – izraelske vlasti strahuju i da razmena zarobljenika povećava popularnost Hamasa na okupiranoj Zapadnoj obali.
Međutim, američki zvaničnici učestalo naglašavaju da Sjedinjene Države ne pripremaju i ne sprvode izraelske ratne planove.
"Pružamo savete i smernice”, izjavio je nedavno zvaničnik administracije Džon Kirbi.
Analitičari ukazuju da bi trajni prekid podrazumevao jedan od dva razvoja događaja: sprečavanje Hamasove vladavine Gazom i neutralizaciju vojnog krila tog pokreta – ili da Izrael i Hamas sklope dugoročni sporazum koji podrazumeva korenite promene.
Šanse za takav ishod nisu izvesne jer Izrael i Hamas imaju suštinski nespojive ciljeve — međusobno uništenje.
„Mnogo je verovatnije da će Izrael uništiti Hamas nego obrnuto. Takođe, ne bi se moglo računati sa tim da bi mogli napraviti razuman kompromis o dugoročnom strateškom planu i državama", rekao je za Glas Amerike Majkl O'Henlon, visoki saradnik Instituta Brukings.
Nije isključeno da je moguće oslabiti ili srušiti vojno krilo, kao i upravljačke strukture Hamasa - ekstremističke grupe koja kontroliše Gazu od 2006.
“Ono što bi u političkom smislu ostalo od Hamasa nakon sukoba u Gazi moglo bi biti podstaknuto da se pridruži palestinskim vlastima u pokušaju primene takvog rešenja – što bi političko krilo Hamasa smatralo povoljnoj opcijom”, kaže Ahmed Fuad Alkatib sa vašingtonskog Instituta za Bliski istok.
Predsednik Bajden i njegovi saradnici ukazivali su da je za ostvarenje trajnog prekida potrebna mapa puta koja će voditi ka rešenju sa dve države. Bez toga će biti povoljni uslovi da se osnuje pokret sličan Hamasu – čak i ukoliko Hamas bude rasformiran.
“Izrael će biti pod većim pritiskom da se saglasi sa tim da palestinske vlasti upravljaju Gazom, ako Hamas bude u dovoljnoj meri neutralisan”, ocenjuje Džonatan Rinhold – sa Univerziteta Bar Ilan u Izraelu.
“Za Izrael i Sjedinjene Države bi bila idealna reformisana palestinska uprava koja bi bila manje korumpirana, a mnogo više slobodnija i ekonomski snažnija. Nejasno je mogu li se te reforme ostvariti i može li ih Izrael podržati imajući u vidu aktuelnu desničarsku koaliciju koja vodi zemlju”, dodao je on.
