Linkovi

Izraelska ambasadorka u Pekingu za Glas Amerike: Onlajn antisemitizam u Kini deo globalnog fenomena


ARHIVA - Pripadnik obezbeđenja izpred ambasade Izraela u Pekingu, 13. oktobra 2023.
ARHIVA - Pripadnik obezbeđenja izpred ambasade Izraela u Pekingu, 13. oktobra 2023.

Kina saoseća sa palestinskim ciljem otkako je osnivač Komunističke partije Kine Mao Cedung poslao oružje Palestincima u znak podrške njihovom oslobodilačkom pokretu protiv Izraela.

Od tada, Kina i Izrael razvili su trgovinski odnos vredan više milijardi dolara, dok se o sporazumu o slobodnoj trgovini raspravlja. Međutim, posle napada Hamasa na Izrael 7. oktobra, anti-izraelski i antisemitski komentari preplavili su strogo kontrolisani kineski internet i onlajn naloge izraelske ambasade u Pekingu.

A u svom govoru na virtuelnom samitu o ratu između Izraela i Hamasa grupe BRIKS (Brazil, Rusija, Indija, Kina i Južna Afrika) 21. novembra, kineski predsednik Ši Đinping je rekao:

"Osnovni razlog za izraelsko-palestinsku današnju situaciju je to što su prava palestinskog naroda na državnost, opstanak i povratak dugo bila zanemarivana".

Irit Ben-Aba Vitale, izraelska ambasadorka u Pekingu, razgovarala je sa Glasom Amerike na madarinskom jeziku (VOA Mandarin) telefonom 23. novembra, kako bi prenela stavove svoje nacije o zvaničnom stavu Kine, odnosima Izraela i Kine i trenutnoj antisemitskoj retorici u Kini.

Izraelska ambasadorka u Kini, Irit Ben-Aba Vitale
Izraelska ambasadorka u Kini, Irit Ben-Aba Vitale

Glas Amerike: Čini se da Kina podržava Palestince i zalaže se za rešenje sa dve države. Kako se ovo odražava na stav Pekinga o trenutnom sukobu?

Irit Ben-Aba Vitale: Skoro od osnivanja Narodne Republike Kine (rešenje sa dve države) je politika ovdašnjeg rukovodstva. Mi na rat gledamo kao na rat Hamasa i Izraela. Kineska strana na to gleda više kao na deo izraelsko-palestinskog sukoba. Pošto ne priznaju Hamas kao terorističku organizaciju, oni ga takođe ni ne pominju, a Hamas je entitet ili organizacija protiv koje se Izrael bori.

Pokušavamo da pozicioniramo naše stavove; slušamo kineske stavove. Vidimo da se Kinezi angažuju slanjem svog specijalnog izaslanika na Bliski istok, u nekoliko zemalja. A tu je i ova šatl diplomatija koju specijalni izaslanik Kine sprovodi u regionu. Obavešteni smo i ponovo iznosimo svoje stavove. Rekli smo i kineskoj vladi da smo razočarani njihovom zvaničnom izjavom koja je stigla 8. oktobra.

Glas Amerike: Da li su se odnosi Izraela i Kine promenili zbog sukoba između Izraela i Hamasa? Da li izraelski premijer Benjamin Netanjahu ipak i dalje planira da poseti Kinu?

Vitale: Mislim da se odnosi nisu promenili. (Kina) ne priznaje (Hamas) kao terorističku organizaciju. Ne slažemo se oko toga. Ipak, sa Kinom imamo veoma dobre odnose. Nadamo se da ćemo vrlo brzo moći da nastavimo sa našim normalnim bilateralnim odnosima i da unapredimo ekonomske i trgovinske veze i da i dalje možemo da se ne slažemo oko političkih pitanja.

Premijerova poseta je, naravno, morala da bude odložena zbog rata.

Glas Amerike: Kineski zvaničnici koriste termin sukob "Palestina-Izrael" umesto rat "Izrael-Hamas". Da li ste ikada predložili da promene taj narativ?

Vitale: Kina na to gleda iz mnogo šire perspektive, da, ovo je deo izraelsko-palestinskog sukoba. Oni na to ne gledaju kao na rat protiv terorističke organizacije koja mora biti lišena svojih vojnih i administrativnih sposobnosti. To je cilj ovog rata, [to] je vrlo precizno, i mi smo to vrlo, vrlo jasno rekli. Pokušavamo da kineskoj strani objasnimo svoj stav, kažemo da to nije rat protiv Palestinaca.

Glas Amerike: Antisemitizam raste u Kini na internetu i u državnim medijima. Kakav je vaš odgovor?

Vitale: Antisemitski, anti-izraelski diskurs koji smo prilično intenzivno gledali u poslednjih mesec dana je splasnuo. Ono što smo videli u poslednjih mesec dana bio je globalni trend. Dakle, ovo definitivno nikada nije bio fenomen u Kini. Čak bih rekla da je upravo suprotno - ono što smo videli svih ovih godina u Kini je veoma pozitivan odnos prema Jevrejima i Izraelcima. Uvek je bilo divljenja čak i 'Izrael je tako mala zemlja, za vrlo kratko vreme, u veoma teškom okruženju uspela je da tako uspešno razvija svoju ekonomiju i visoke tehnologije'... Ovo (divljenje) je nešto što smo mnogo puta čuli.

Glas Amerike: Odgovarajući na antisemitske komentare na kineskim društvenim medijima, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin rekao je na prošlomesečnom brifingu da kineski zakon propisuje da je zabranjeno korišćenje interneta za promovisanje ekstremizma, etničke mržnje i diskriminatornih i nasilnih informacija.

Vitale: Kineska strana je morala da dođe i kaže nešto ovako kako bi podsetila ljude ovde da je protivno kineskom zakonu da diskriminiše, (širi) diskurs mržnje i nasilje na društvenim medijima, internetu. Ovo je bila veoma važna poruka široj javnosti.

(Glas Amerike na mandarinskom je pronašao nalog izraelske ambasade na Veibou, kineskoj platformi društvenih medija nalik Tviteru, koji je dalje zatrpan antisemitskim i anti-izraelskim porukama, poput one objavljene 22. novembra: "Moramo da radimo ono što Izrael kaže. Ako mi ne radimo ono što Izrael kaže, mi smo antisemiti, saučesnici i bićemo pogođeni silom!")

Glas Amerike: Da li ste razmišljali o angažovanju sa lokalnom zajednicom o stavu Izraela o ratu?

Vitale: Od početka rata nije bilo nikakvog izveštavanja o masakru 7. oktobra. Zato što su kineski mediji odmah počeli da izveštavaju samo o napadima iz odmazde Izraela u Gazi. Pa, šta bi oni znali? Pokušavali smo da izbalansiramo, objašnjavajući našim kineskim pratiocima - pogledajte, bili smo brutalno napadnuti, ubijeni, iskasapljeni, obezglavljeni 7. oktobra. Dakle, zato sada (kažemo) da je to samoodbrana. To je odmazda za ono što se dogodilo u Izraelu 7. oktobra.

XS
SM
MD
LG