Hamas i Izrael bi u sredu, poslednji dan produženog šestodnevnog primirja, trebalo da oslobode još talaca i zatvorenika, dok je pažnja javnosti usmerena na to da li Katar - koji posreduje u pregovorima - može da ispregovara još jedno produženje.
Ekstremisti iz Hamasa i saveznička grupa Islamski džihad u utorak su oslobodili 12 talaca, ukupno 81 od početka primirja u petak. Uglavnom su oslobođene žene i deca, uz strance.
Oslobođeni taoci u utorak - među kojima je deset Izraelki i dva tajlandska državljanina - prošli su početnu zdravstvenu kontrolu, a zatim su prebačeni u izraelske bolnice gde su ih sačekale porodice. Taoci su bili starosti od 17 do 84 godine, uključujući majku i ćerku.
Izrael je oslobodio 30 Palestinaca iz zatvora na okupiranoj Zapadnoj obali i jednog pritvornog centra u Jerusalimu. Prema podacima organizacije "Klub palestinskih zatvorenika", polovina su bile žene, a ostatak tinejdžeri. Do sada je ukupno oslobođeno 180 Palestinaca.
Obe strane su se složile da produže primirje do srede, uz još dve planirane razmene talaca koje drži Hamas u zamenu za palestinske zatvorenike. Ali Izrael je obećao da nastaviti rat „punom snagom“ kako bi uništio Hamas kada bude jasno da više taoci neće biti oslobođeni prema sporazumu.
Katar je pomogao u pregovorima o produženju, dok su Sjedinjene Države, koje pozivaju na primirje sve dok se taoci oslobađaju, saopštile da pozdravljaju produženi prekid borbi.
U Kataru su u utorak bili šefovi izraelskog Mosada i američke CIA. Cilj sastanka, kako prenosi Rojters pozivajući se na neimenovane izvore, bio je da se "naprave dodatni koraci na osnovu napretka postignutog u okviru sporazuma o produženoj humanitarnoj pauzi i da se započnu dalji razgovori o narednoj fazi potencijalnog dogovora".
Ministri inostranih poslova G7 u utorak su podržali dodatno produženje pauze, kao i buduće pauze u borbama u Gazi, da bi se povećala pomoć i omogućilo oslobađanje svih talaca.
"Moraju se uložiti svi napori da se osigura humanitarna podrška civilima, uključujući hranu, vodu, gorivo i medicinske zalihe", navodi se u zajedničkom saopštenju.
Američki predsednik Džo Bajden rekao je u saopštenju da je prekid borbi "omogućio značajan porast dodatne humanitarne pomoći nevinim civilima koji pate širom Pojasa Gaze". On je rekao da SAD neće zaustaviti svoje diplomatske napore dok svi taoci koje drži Hamas ne budu oslobođeni.
Četvrta zamena talaca koje Hamas drži za palestinske zatvorenike završena je kasno u ponedeljak. Izraelske odbrambene snage (IDF) saopštile su da je oslobođeno 11 talaca koje drži Hamas, a izraelska zatvorska uprava da je oslobođena grupa od 33 palestinska zatvorenika.
Ukupno, 50 izraelskih talaca i 150 Palestinaca oslobođeno je tokom prva četiri dana.
Izraelska vojska je saopštila da je nekoliko vojnika ranjeno pošto ih je Hamas napao u severnom pojasu Gaze, što je, kako se čini, prvo ozbiljno kršenje primirja vezanog za oslobađanje talaca.
Prema izraelskim odbrambenim snagama (IDF), tri eksplozivne naprave su detonirane u blizini snaga na dve odvojene lokacije u severnom pojasu Gaze „kršeći sporazume o primirju“. „U oba slučaja, snage IDF su bile unutar dogovorenih linija prekida vatre", navodi se u saopštenju.
Hamas je optužio IDF da je prvi prekršio dogovoreno primirje. Portparol vojnog krila grupe rekao je da su njeni borci odgovorili na "jasno kršenje" sporazuma na severu teritorije, što je rezultiralo sukobom, ali nije izneo dalje detalje.
Dok produženi prekid vatre pruža izglede za duže primirje, Izrael ostaje nepokolebljiv u navedenom cilju slamanja vojnih kapaciteta Hamasa i okončanja 16-godišnje vladavine te grupe Pojasom Gaze, uskom teritorijom duž Sredozemnog mora, nakon šokantnog napada Hamasa na južni Izrael 7. oktobra u kom je ubijeno oko 1.200 ljudi i zarobljeno oko 240 talaca koje su militanti Hamasa odveli u Gazu.
U izraelskoj ofanzivi na ekstremiste u Gazi koja je usledila, ubijeno je više od 14.000 ljudi, prema lokalnim zdravstvenim zvaničnicima koje kontroliše Hamas.
Hamas, koji su Sjedinjene Države označile kao terorističku organizaciju, i druge ekstremističke grupe još uvek bi mogli da drže do 175 talaca, što je dovoljno da potencijalno produži prekid vatre za dve i po nedelje.
Ali, u grupi talaca je i izvestan broj izraelskih vojnika, a ekstremisti bi mogli da postavljaju strože zahteve za njihovo oslobađanje.
SZO: Bolesti bi mogle da odnesu više žrtava nego bombardovanje
Više ljudi moglo bi da umre od bolesti nego od bombardovanja u Pojasu Gaze ako se zdravstveni sistem ne popravi, rekla je portparolka Svetske zdravstvene organizacije (SZO), upozoravajući na porast zaraznih bolesti i dijareje kod dece.
„Na kraju ćemo videti da više ljudi umire od bolesti nego što čak vidimo od bombardovanja ako ne budemo u stanju da vratimo (zajedno) ovaj zdravstveni sistem“, rekla je Margaret Haris iz SZO na brifingu UN u Ženevi.
Ona je ponovila zabrinutost zbog porasta slučajeva zaraznih bolesti, posebno dijareje kod novorođenčadi i dece, pri čemu su slučajevi kod onih od pet i više godina porasli na više od 100 puta normalnog nivoa do početka novembra.
„Svako svuda sada ima teške zdravstvene potrebe jer umiru od gladi jer im nedostaje čista voda i (oni su) nagomilani“, rekla je ona.
Tokom dogovorenog primirja, Izrael je dozvolio ulazak većih količina pomoći u Gazu, uključujući hranu, vodu i lekove, iako humanitarne agencije kažu da to nije dovoljno za zadovoljavanje ogromnih potreba.
SAD: Izrael da više vodi računa o zaštiti civila na jugu Gaze
Sjedinjene Američke Države traže od Izraela da više vodi računa o zaštiti civila i ograniči štetu na infrastrukturi ako pokrene ofanzivu u južnoj Gazi, kako bi izbegao dalja raseljavanja koja bi nadjačala humanitarne napore, rekli su visoki američki zvaničnici.
Izraelska ofanziva na sever Gaze pokazala se razornom, sa hiljadama ubijenih Palestinaca i ogromnim brojem preživelih koji su ostali bez domova i koji su primorani da pobegnu na jug zbog nemilosrdne kampanje bombardovanja i nedostatka osnovnih sredstava kao što su hrana, struja i voda.
Dok Izrael počinje da se usredsređuje ka jugu Gaze kako bi nastavio borbu protiv Hamasovih ekstremista nakon primirja, američki zvaničnici su rekli da su razgovarali sa Izraelcima o većoj brizi na jugu, gde sada boravi oko dva miliona ljudi.
Poruka je dostavljena od predsednika Džoa Bajdena na dole, rekli su zvaničnici novinarima tokom konferencijskog poziva.
"Pojačali smo to vrlo jasnim jezikom u razgovorima sa vladom Izraela - veoma je važno da se izraelska kampanja kada krene ka jugu mora odvijati na način koji u maksimalnoj meri nije osmišljen da proizvede značajno dalje raseljavanje lica", rekao je jedan zvaničnik.
"Ne možete imati onakvu vrstu raseljavanja koja se desila na severu, ponovljenu na jugu. To će biti više nego ometajuće, biće izvan kapaciteta bilo koje mreže humanitarne podrške", rekao je zvaničnik, dodajući "To ne može da se desi".
Zvaničnik je rekao da je potrebno da se kampanja "odvoji" od struje, vode, humanitarnih lokacija i bolnica u južnoj i centralnoj Gazi, što znači da se izbegnu napadi na te vrste infrastrukturnih lokacija.
On je rekao da su Izraelci bili prijemčivi za ideju "da se na jugu mora voditi drugačija vrsta kampanje".
Sastanak šefova CIA, Mosada i premijera Katara
Šefovi američke Centralne obaveštajne agencije (CIA) i izrealske službe Mosad sreli su se u utorak u Dohi sa premijerom Katara u nameri da dvodnevno produženje primirja Izraela i ekstremističke grupe Hamas pretvore u sveobuhvatniji dogovor, rekao je za agenciju Rojters izvor upoznat sa sastankom.
Sastanak je održan kako bi se “gradilo dalje na napretku postignutom tokom humanitarne pauze i započeli dalji razgovori o novoj fazi potencijalnog dogovora”, rečeno je Rojtersu.
Ishod razgovora, kojem su prisustvovali i egipatski zvaničnici, nije jasan, dodao je izvor agencije.
David Barnea, šef Mosada, Vilijam Barns, prvi čovek CIA i Mohamed bin Abdulrahman al-Tani, premijer Katara sastali su se dan pošto je proglašen produžetak prvog četvrodnevnog sporazuma o prekidu vatre.
Katar, zemlja o kojoj živi nekoliko vođa Hamasa, vodeći je posrednik u pregovorima ekstremističke palestinske grupe i Izraela.
