Potpredsednica Kamala Haris pridružila se predsedniku Džou Bajdenu kako bi zajedno predstavili dogovor kojim će se smanjiti cena deset često korišćenih lekova u Americi.
Istovremeno, republikanski predsednički kandidat Donald Tramp održao je drugu konferenciju za novinare u poslednjih manje od nedelju dana, ovog puta u u svom odmaralištu u Bedminsteru, u Nju Džersiju.
Bajden i Haris prvi put su se pojavili zajedno na nekom javnom skupu, od kada je Haris zamenila Bajdena kao predsednička kandidatkinja Demokratske stranke.
"Konačno smo pobedili velike farmaceutske kompanije", poručio je Bajden.
Njegova administracija je pregovarala i dogovorila smanjenje cena deset najprodavanijih lekova koje koristi Mediker, sistem državnog osiguranja za starije građane, neke i do 79 procenata.
Dogovor će, kako su najavili, u prvoj godini sprovođenja uštedeti državi 6 milijardi dolara. Takođe će 2026. godine uštedeti običnim građanima više od 1,5 milijardi u troškovima "iz džepa".
Bajden i Haris pokušavaju da uvere birače da će se njihovi životni troškovi smanjiti posle nekoliko godina natprosečno velike inflacije.
Zakon o smanjenju inflacije, koji je Bajdenova administracija predložila i koji je usvojen 2022. godine, bio je prvi zakon koji je omogućio državi, odnosno Medikeru, da pregovara o cenama nekih od najskupljih lekova za program koji pokriva 66 miliona Amerikanaca. Nove cene će početi da važe 2026.
Amerikanci su ogorčeni zbog visokih cena i često govore da je to pitanje koje ih najviše zanima uoči predsedničkih izbora 5. novembra na kojima se Haris takmiči protiv republikanskog kandidata Donalda Trampa.
"Cele svoje karijere radila sam na tome da smanjimo cenu lekova i na pozivanju na odgovornost onih koji ih podižu iz lične koristi", izjavila je Haris.
"Mediker sada može da upotrebi moć kolektivnog pregovaranja da dogovori niže cene lekova sa velikim farmaceutskim kompanijama", dodala je.
Glas potpredsednice Haris u Senatu, koji je presudio u situaciji sa 50 glasova za i 50 protiv, omogućio je usvajanje zakona koji dozvoljava pregovore o cenama lekova. Nijedan republikanac nije podržao taj zakon. Haris je takođe podsetila da je tokom svog rada na mestu državne tužiteljke Kalifornije pozivala farmaceutske kompanije na odgovornost zbog nepoštene i nelegalne poslovne prakse.
Iako je skup u Merilendu bio zvanični događaj, Bajden je svoje obraćanje okupljenima u sali lokalnog univerziteta pretvorio u govor iz kampanje, navodeći da će Kamala Haris biti "sjajna predsednica" i kritikujući republikance što ne podržavaju pravo Medikera da pregovara o cenama lekova.
Republikanski članovi Kongresa i predsedavajući Majk Džonson ocenili su da je u pitanju "nameštanje cena" i da će plan Bele kuće dovesti do većih troškova zdravstvene zaštite i uništavanja američkih inovacija u medicini.
Druga Trampova konferenciju za medije u nedelju dana
Dok se obraćao se iz svog golf kluba, Tramp je bio okružen stolovima na kojima su se nalazili prehrambeni proizvodi - ovsene pahuljice i kafa, upakovano sirovo meso i mleko - čime je pokušavao da naglasi svoje tvrdnje o visokim cenama hrane.
U sredu, Biro za statistiku rada objavio je da su se cene hrane povećale za 1,1 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, što je deveti uzastopni mesec da je povećanje niže od 2 procenta. Iako je stopa inflacije opala, mnogi Amerikanci i dalje su zabrinuti zbog viših troškova, prema medijskim izveštajima, dok neki ekonomisti primećuju da su potrošači postali osetljiviji na cene.
Tokom svog podužeg govora, u kojem je bilo nekoliko obmanjujućih ili nesitinitih tvrdnji o pitanjima od ekonomije do imigracije, Tramp je rekao da će ukinuti sve inicijative i obavezujuće regulative koje guraju američko tržište automobila ka električnim vozilima.
Ponovio je kritike na račun Bajdenove administracije u vezi sa imigracijom, još jednom preuveličavajući podatke kada je reč o broju ljudi koji su prešli američko-meskičku granicu tokom Bajdenovog mandata.
"Ko ne želi da ima snažne granice", upitao je Tramp i dodao. "Ko ne želi da plaća niži porez"?
Posle govora, Tramp je odgovarao na pitanja novinara.
O Izraelu, Tramp je ponovio svoju raniju tvrdnju da se napad Hamasa na Izrael 7. okotobra prošle godine ne bi ni dogodio da je on bio predsednik. Tramp je naveo da sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanjahuom nije video otkad je Netanjahu posetio rampovo imanje Mar-a-Lago na Floridi u julu.
"Ohrabrio sam ga da okonča ovo", rekao je Tramp, misleći na rat između Izraela i Hamasa. "Ostvari pobedu i završi to. Mora da prestane. Ubijanje mora da prestane".
Prošle nedelje je odgovorio na 37 pitanja na konferenciji koja je trajala 65 minuta, a održana je na njegovom imanju Mar-a-Lago na Floridi, kada je stalno kritikovao intelektualne kapacitete potpredsednice Haris i dovodio u pitanje njenu sposobnost da vodi zemlju u naredne četiri godine.
Tramp je u sredu održao miting u Severnoj Karolini, navodno da bi govorio o svojim ekonomskim planovima. Međutim, kada mu je postavljeno pitanje da li je to najvažnije pitanje za birače u novembru, rekao je:
"Nisam siguran. Kriminal je odmah tu, mislim da je i granica odmah tu".
Međutim, bivši predsednik se ponovo upustio u lične napade na Haris, navodeći da se "smeje kao da je luda".
U četvrtak, kada su ga novinari pitali da li misli da bi trebalo da ograniči uvrede, Tramp je rekao:
"Mislim da imam pravo na lične napade. Moram da radim stvari na svoj način”, rekao je, odbacujući ideju da bi mogao da promeni pristup.
Tramp je takođe nagovestio da su demokrate "iz političke korektnosti" izabrale prvu crnkinju i ženu poreklom iz Južne Azije da služi kao potpredsednica a onda postane i predsednička kandidatkinja 2024, pošto se Bajden povukao iz trke. ž
Predsednik Džo Bajden doneo je odluku da se ne bori za drugi mandat posle - prema ocenama - loše debate protiv Trampa krajem juna i velikog pada popularnosti u anketama.
