Otkako je zamenila predsednika Džoa Bajdena kao demokratskog predsedničkog kandidata, potpredsednica Kamala Haris je brzo konsolidovala snage i dala vetar u leđa kampanji zbog koje su mnogi lideri demokrata bili zabrinuti.
Pošto nije bilo značajnijih drugih kandidata demokrata, Haris je obezbedila glasove da bude nominovana od 4.567 delegata – što čini 99 odsto ukupnog broja delegata – u virtuelnom glasanju početkom meseca.
Kampanja je, zajedno sa Demokratskim nacionalnim komitetom i drugim komitetima za prikupljanje sredstava, sakupila rekordnih 310 miliona dolara u julu, čime je nadmašila sredstva koja je u istom periodu prikupio republikanski kandidat, bivši predsednik Donald Tramp. Više od 200 miliona dolara za kampanju Kamale Haris došlo je tokom prve nedelje njene kandidature.
"Videli smo veliku podršku. Takva količina podrške građana, kroz organizovanje i prikupljanje sredstava, vodi do pobede na izborima", rekao je Kevin Munjoz, portparol kampanje Kamale Haris.
Optimizam u kampanji vidi se i u anketama. Nakon još jedne serije veoma opsežnih istraživanja u Pensilvaniji, Mičigenu i Viskonsinu, Haris sada ima 55 odsto šanse za pobedu, rekao je analitičar izbornih podataka Nejt Silver.
Silver je davao Bajdenu 27 odsto šanse za pobedu kada je bio demokratski kandidat.
Međutim, Trampova kampanja insistira na tome da se osnove izborne trke nisu promenile.
"Demokrate koji menjaju jednog kandidata za drugog ne mogu da menjaju nezadovoljstvo birača zbog ekonomije, inflacije, kriminala, otvorene granice, troškova stanovanja i da ne pominjemo zabrinutost zbog dva rata u inostranstvu", rekao je u memorandumu anketar Trampove kampanje Toni Fabricio.
"Medeni mesec" Kamale Haris će se uskoro završiti, rekao je. "Iako ankete mogu da se promene u kratkom roku i ona bi mogla da konsoliduje malo više baze demokrata, Haris ne može da promeni ko je ona ili šta je uradila".
Iako se osnove nisu promenile, "bila je zabrinutost zbog Bajdenovih godina i kognitivnih sposobnosti", rekao je Leri Sabato, direktor Centra za politiku Univerziteta Virdžinije.
"Donald Tramp je nepopularan kao i uvek, a sada ima protivnika koji je mnogo privlačniji", rekao je on za Glas Amerike. "Demokrate su se vratile u igru".
Države - bojna polja
U Sjedinjenim Državama, izbori se ne odlučuju pobedom na izborima već osvajanjem glasova Elektorskog koledža, koji se svakoj državi dodeljuju otprilike srazmerno njenom stanovništvu. U svim saveznim državama osim dve, kandidat koji dobije najviše glasova u državi dobija sve glasove te države u Elektorskom koledžu.
Tim Kamale Haris mnogo ulaže u infrastrukturu kampanje, otvara kancelarije, regrutuje novo osoblje i angažuje desetine hiljada dobrovoljaca u državama koje se smatraju glavnim bojnim poljima ili državama koje bi mogle pomoći u odlučivanju pobednika na izborima 2024. — u Mičigenu, Viskonsinu, Pensilvaniji, Nevadi, Arizoni, Severnoj Karolini i Džordžiji.
Godine 2020. tih sedam država je osvojeno sa razlikom od tri procentna poena ili manje. Trenutno, Kamala Haris u anketama malo prednjači, ali je još u granicama statističke greške u Pensilvaniji i Viskonsinu. Tramp vodi u Mičigenu, Nevadi, Arizoni i Severnoj Karolini. U prednosti je za razliku veću od statističke greške u Džordžiji.
I Tramp, i Haris, biće pod teškim pritiskom da pobede bez Pensilvanije, rekla je strateška analitičarka demokrata Džuli Roginski. Pensilvanija ima 19 glasova na Elektorskom koledžu, najviše u odnosu na bilo koju državu koja može da odluči izbore.
"Svako od njih može sebi da priušti da tu izgubi, ali bi morali da pobede u većini, ako ne i u svim drugim državama koje odlučuju izbore, koje uključuju Arizonu, Viskonsin, Džordžiju, Mičigen i Severnu Karolinu", rekla je Roginski za Glas Amerike.
Kandidat treba da obezbedi najmanje 270 od 538 glasova Elektorskog koledža da bi pobedio. Na kraju, sve se svodi na to da osvojite više glasova u Elektorskom koledžu nego vaš protivnik, kako god da napravite tu matematiku, rekla je Keli Ditmar, vanredna profesorka političkih nauka na Univerzitetu Rotgers-Kamden.
"Pobeda u državama koje mogu da odluče izbore sa velikim brojem glasova na Elektorskom koledžu, kao što su Mičigen i Pensilvanija — obe države u kojima su demokrate nedavno pobedile u celoj državi i gde je Bajden pobedio 2020. — jedan je čvrst put (za Kamalu Haris) ka postizanju uspeha", rekla je Ditmar za Glas Amerike.
U Mičigenu, državi sa velikom populacijom arapskih Amerikanaca, Haris će morati da ubedi više od 100.000 ljudi, ljutih zbog čvrste podrške Bajdenove administracije Izraelu, koji su na svojim primarnim glasačkim listićima napisali "Neopredeljen". Trideset članova takozvanog Pokreta neopredeljenih, osvojilo je delegatska mesta na Demokratskoj nacionalnoj konvenciji koja će se održati u Čikagu sledeće nedelje.
Haris je takođe nasledila protivljenje pokreta "Odbacite Bajdena", oformljenog iz istog razloga.
"Mi kažemo da ne glasate za one koji podržavaju ono što se trenutno dešava u Gazi", rekao je za Glas Amerike Hudhaifah Ahmad, predstavnik za medije kampanje. "Iskreno, to se odnosi i na Kamalu Haris, i na Donalda Trampa".
Inflacija i imigracija
Dok entuzijazam demokrata raste, Haris mora da se nosi sa frustracijom birača zbog visoke inflacije, za problem za koji republikanci krive administraciju Bajden-Haris.
Tramp je ranije imao velkiku prednost među biračima po ključnim ekonomskim pitanjima, a različite ankete pokazuju da Amerikanci misle da će biti finansijski bolje sa Trampom nego Bajdenom.
Međutim, istraživanje sprovedeno za Fajnenšel tajms i Ros školu biznisa Univerziteta u Mičigenu objavljeno ove nedelje pokazalo je da 41 odsto veruje da će Tramp biti bolji u upravljanju ekonomijom, dok 42 odsto veruje da bi Haris bila bolja – što je sedam procentnih poena više od Bajdenovih brojeva u julu.
Imigracija je još jedna slaba tačka za Bajdena, a time i za Haris. Trampova kampanja je nastojala da je predstavi kao glavnu osobu za granice odgovornu za "invaziju" migranata iz Centralne Amerike koji prelaze u Sjedinjene Države preko granice sa Meksikom.
Njena kampanja sada ima za cilj da predstavi svoju kandidatkinju kao nekoga ko se zalaže za imigraciju, ali je čvrsta u primeni zakona, naglašavajući životnu priču Haris kao ćerke imigranata i njeno iskustvo bivše državne tužiteljke Kalifornije, države sa najvećim brojem imigranata.
"Bila sam državni tužiteljka jedne pogranične države", rekala je Haris na nedavnom skupu u Arizoni, državi u kojoj je imigracija glavna briga za birače. "Gonila sam transnacionalne bande, narko kartele i trgovce ljudima. Krivično sam ih gonila od slučaja do slučaja i pobeđivala sam".
Hoće li pobediti u novembru?
U tako tesnoj trci u političkom okruženju koje se stalno menja, analitičari izbegavaju da kažu da je put bilo kog kandidata do pobede jasan.
Kampanja Kamale Haris je saopštila da veruje da će ovo biti veoma tesni izbori, o kojima odlučuje veoma mali broj birača, u samo nekoliko država.
Čak i sa ovim zamahom, rekao je Munjoz, portparol kampanje Kamale Haris, "nas ne vide kao pobednika i i ništa ne uzimamo zdravo za gotovo".
