Predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je u petak uveče da će zvanični Beograd, u okviru globalne diplomatske kampanje povodom nedavnog pogoršanja situacije na Kosovu, tražiti ispunjenje sedam zahteva, čija je svrha napredak u dijalogu i vraćanje na stanje pre jednostranih poteza Prištine.
Beograd zahteva raspisivanje lokalnih izbora na Severu; povratak srpskih sudija i tužilaca na pravosudne funkcije; povlačenje specijalnih jedinica kosovske policije iz baza i kontrolnih punktova, kao i njihov izlazak iz institucija; hitno, neodložno i konačno formiranje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO); oslobađanje „političkih zatvorenika“; omogućavanje platnog prometa i poštanskih usluga; primenu člana 9 Briselskog sporazuma.
Predsednik Srbije rekao je da se zbog „brutalnog napada na srpsko stanovništvo na Kosovu“ zemlja nalazi u nelakoj pravno-političkoj situaciji i izneo je pet poteza Srbije.
„Povratak na ‚Status Quo Ante‘, proglašnje Kosova kao područje posebne socijalne zaštite, otpornost srpskih institucija, uspostavljanje posebnog tužilaštva i odluka o nelegalnosti svih organa i institucija obrazovanih na teritoriji Kosova, posle nelegalno jednostrano proglašenje nezavisnosti“, rekao je Vučić.
Kao „nužnu prepostavku za smisleni napredak u procesu dialoga “ Beograd traži povratak na „Status Quo Ante“, odnosno povratak na situaciju pre jednostranih poteza Prištine.
Vučić je kazao da će Narodna skupština Srbije u roku od 45 dana usvojiti Zakon kojim će proglasiti Kosovo za područje posebne socijalne zaštite, čime bi trebalo da obezbedi finansijska podrška nezaposlenim Srbima sa Kosova.
Predsednik Srbije je najavio otvaranje pisarnice tik uz administrativnu liniju sa Kosovom, čija je svrha „ublažavanje jednostranih i nekoordinisanih akcija Kurtijevog režima usmerenih protiv srpskih institucija i privremenih organa“.
Kazao je i da će biti uspostavljeno Tužilaštvo za procesuiranje zloupotreba i kršenja osnovnih ljudskih prava, uzurpaciju imovine, ugrožavanje telesnog integriteta i dostojanstva građana Republike Srbije na prostoru Kosova.
„Tužilaštvo će imati poseban zadatak da istraži i goni kriminalna i protivpravna dela službenika i zvaničnika privremenih institucija u Prištini“, dodao je Vučić.
On je naveo i da uspostavljanje tih mera neće trajati "doveka" već samo do uspostavljanja i poštovanja normi dogovorenih i potpisanih u Briselu, uz poštovanje Briselskog sporazuma.
Vučić je rekao i da će u Narodnoj skupštini biti doneta odluka o „nelegalnosti svih organa i institucija obrazovanih na teritoriji Kosova posle jednostrano proglašene nezavisnosti“, kao i o „nepostojanju svih njihovih akata koji su doneti ili će tek biti doneti“.
Predsednik Srbije je, povodom natpisa koji su prethodnih dana kružili po provladinim medijima, rekao da nije doneta odluka o proglašenju okupacije Kosova, jer bi to značilo da Beograd priznaje teritoriju Kosva kao teritoriju druge države.
Na pitanje novinara da li su tačne tvrdnje Specijalnog izaslanika Evropske unije za dijalog Srbije i Kosova Miroslava Lajčaka, da je predsednica skupštine Ana Brnabić povukla pismo upućeno Evropskoj uniji kojim je izrazila rezerve na određene odredbe Ohridskog sporazuma, Vučić je rekao da je Srbija opredeljena za taj sporazum, ali da je prijem Kosova u Ujedinjene nacije (UN) neprihvatljiv.
„Ohridski sporazum podrazumeva i da se ispune svih ovih sedam stvari. Tih sedam su 'conditio sine qua non' za bilo šta dalje. Dakle, mi jesmo za dijalog bili, ostali i uvek ćemo biti. Ali neko mora da ispuni svoje ugovorne obaveze", poručio je Vučić.
Do novog zaoštravanja odnosa na relaciji Beograd-Priština došlo je pošto su vlasti Kosova zatvorile paralelne srpske institucije na severu koje smatraju neustavnim i nelegalnim.
Beograd je to nazvao "kriminalnim aktima" koji za cilj imaju "progon Srba".
Kurti: Srbija s Rusijom sprema nove pretnje i ultimatume Kosovu
Premijer Kosova Aljbin Kurti poručio je da Srbija, u saradnji sa Rusijom, "priprema nove pretnje i ultimatume Kosovu".
Kurti je, dva sata pre obraćanja predsednika Srbije Aleksandra Vučića o stanju na Kosovu i o merama koje će Beograd preduzeti zbog toga, na Fejsbuku napisao da “i pored dokaza o genocidu na Kosovu”, to “ne sprečava predsednika Srbije Aleksandra Vučića da ponovo preti”.
“25 godina posle genocida na Kosovu, sa 186 masakra, oko 500 masovnih grobnica na Kosovu, 5 masovnih grobnica u Srbiji, gde je ubijeno više od 13 hiljada ljudi (1.392 dece; 1.739 žena; 1.882 staraca), oko 20 hiljada žena i devojaka zlostavljani i maltretirani, desetine hiljada progonjenih građana, više od 860 hiljada proteranih sa Kosova i stotine hiljada drugih koji su sa planina posmatrali kako im se pljačkaju i pale kuće (ukupno 119.855), a još 1.595 ljudi je nestalo nasiljem, stotine porodica koje žive sa zebnjom i bolom, a skrivajući podatke o lokaciji najmanje 11 masovnih grobnica na svojoj teritoriji, Srbija na čelu sa Miloševićevim ministrom, u saradnji sa Rusijom, priprema nove pretnje i ultimatume Kosovu”, napisao je Kurti.
Dodao je da “Srbija spava na masovnim grobnicama od genocida na Kosovu”.
“Masakrirano je 950 nenaoružanih civila, njihovi leševi odvedeni i stavljeni u masovne grobnice u Srbiji, uključujući i hladnjače koje su se dizale sa dna tamošnjih jezera. Sveži dokazi o genocidu su svuda na Kosovu i u Srbiji, ali to ne sprečava predsednika Srbije da ponovo preti”.
Naveo je i da “sablasne zločine koje je Srbija počinila na Kosovu pre 25 godina Rusija danas ponavlja u Ukrajini i planiraju da vrate u region Balkana”.
“Pristup vlasti u Srbiji prema Kosovu je veoma depresivan. U početku su nekažnjivost i propagandne kampanje normalizovane. Sada im je cilj da pred očima demokratskog sveta normalizuju paravojne i terorističke napade (Banjska, 24. septembar 2023), pretnje i ultimatume, koji se pravdaju lažnim vestima i kampanjama dezinformacija”.
“Kosovo je danas jače nego ikada ranije, ne plaši se pretnji. Štitimo sve naše građane i njihove slobode i prava, teritorijalni integritet i državni suverenitet naše zemlje, demokratski i socio-ekonomski napredak našeg naroda i institucija. Međutim, ovo što se trenutno dešava pokazuje koliko je Srbija udaljena od demokratskih i ljudskih vrednosti i koliko ostaje sa genocidom počinjenim 90-ih godina”, zaključio je Kurti.
Zvaničnici u Srbiji prethodnih dana optužuju vlasti Kosova, na čelu sa premijerom Aljbinom Kurtijem, "za napade na Srbe" u četiri opštine na severu, a najavljeno je da će Srbija tim povodom zahtevati reakciju međunarodne zajednice.
Evropska unija, Sjedinjene Države, Francuska, Velika Britanija i Nemačka kritikovali su Kosovo zbog jednostranih i nekoordinisanih akcija na severu zemlje.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić sastao se prethodno u utorak u Beogradu sa specijalnim izaslanikom Evropske unije za Zapadni Balkan Miroslavom Lajčakom.
Pred dolazak na Balkan Lajčak je izjavio da dolazi u Prištinu i Beograd kako bi pripremio skori sastanak glavnih pregovarača Besnika Bisljimija i Petra Petkovića u Briselu u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa.
Vučić je tada izjavio da je, osim sa Lajčakom, imao i sastanak sa ambasadorom Sjedinjenih Država u Srbiji Kristoferom Hilom.
Takođe, Vučić je rekao i da je spreman je da ide u Brisel na dijalog sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem kako bi se popravio položaj srpske zajednice na severu Kosova.
