Sjedinjene Države ponovile su da očekuju od Srbije da počinioci oružanog napada u Banjskoj, na severu Kosova, odgovaraju bez daljeg odlaganja.
"Svi koji su uključeni u planiranje i izvođenje napada u Banjskoj 24. septembra 2023. moraju da budu privedeni pravdi", navodi se u odgovoru Stejt departmenta na upit Glasa Amerike.
Godinu dana od oružanog napada u selu Banjska, na severu Kosova koji je za posledicu imao četiri ljudske žrtve, tek je počela da se nazire mogućnost pravnog epiloga kriminalnog akta - koji je dodatno opteretio krkhe odnose Kosova i Srbije, strana koje duže od decenije pregovaraju o normalizaciji odnosa.
NATO: Istražiti i kazniti odgovorne za napad u Banjskoj
Severnoatlantska alijansa (NATO) pozvala je nadležne u Beogradu i Prištini da sprovedu istrage kako bi se utvrdile činjenice i odgovorni za napad u Banjskoj, na severu Kosova, bili privedeni pravdi.
“Prošlogodišnje događaje i napade na NATO trupe shvatamo veoma ozbiljno. Neprihvatljivi su”, navedeno je u odgovoru NATO zvaničnika za Glas Amerike.
Osim oružanog napada Srba na pripadnike kosovske Policije, kada su poginuli jedan policajac i trojica osumnjičenih napadača, krajem maja je u Zvečanu u sukobu okupljenih Srba i vojnika KFOR-a, povređeno više od 90 vojnika misije NATO-a na Kosovu.
“Usled prošlogodišnjeg nasilja, KFOR je pojačao prisustvo na Kosovu sa oko 1.000 dodatnih vojnika iz rezervnog sastava. Učetvorostručili smo naše prisustvo na severu i utrostručili patrole, uključujući i duž administrativne granične linije. To pomaže odvraćanju dalji napadi i umirivanju lokalnog stanovništva”, istaknuto je u odgovoru za Glas Amerike.
Precizirano je i da funkcija trupa KFOR-a na Kosovu ne obuhvata primenu zakona.
“Kosovska policija prva reaguje širom Kosova, uz podršku EULEKS-a i KFOR-a, kao druge i treće instance. Komandant KFOR-a je u redovnom kontaktu sa kosovskom Policijom i drugim predstavnicima kosovskih bezbednosnih organizacija, Euleksom i načelnikom načelnikom Generalštaba Vojske Srbije. To je ključno za konsolidaciju trajne bezbednosti širom Kosova i očuvanje regionalne stabilnosti”, navedeno je u odgovoru zvaničnika NATO-a za Glas Amerike.
U Prištini se u sredu očekuje početak suđenja optuženima koje kosovske vlasti terete za krivično delo terorizma.
Optužnica kosovskog tužilaštva obuhvata 45 osoba srpske nacionalnosti, među kojima i Milana Radoičića, bivšeg visokog funkcionera Srpske liste, političke organizacije kosovskih Srba – koja održava bliske odnose sa vlastima Srbije, okupljenim u koaliciji oko vladajuće Srpske napredne stranke (SNS).
Radoičić, koji je u bekstvu od kosovskih vlasti, nalazi se i na američkoj listi sankcionisanih po optužbama za organizovani kriminal i korupciju.
Jedna od ključnih tački sporenja Kosova i Srbije u tom slučaju su pozivi Prištine za izručenjem Milana Radoičića - što srpska strana ocenjuje nemogućim. Inače, za čovekom sa američke crne liste Međunarodna organizacija kriminalističkih policija (INTERPOL) raspisala je poternicu u decembru 2023.
„Kao osumnjičenom, apsolutno bi trebalo da mu se sudi. Međutim, tu postoji veoma ozbiljna pravna prepreka - Kosovo i Srbija se međusobno ne priznaju. Tako da nema ni pravne procedure za izručenje. Nisam pravni stručnjak i nisam siguran postoji li način da se tako nešto zaobiđe. Ali, u ovom slučaju prilično je zgodno opravdanje da se ne preduzima ništa. Svakako se radi o slučaju u kom je potrebno, ako postoji volja obe strane, pronaći način kako bi se toj osobi sudilo za dela koja je možda počinio“, kaže za Glas Amerike Džon Erat, stručnjak američkog nevladinog Centra za kontrolu naoružanja i neprofileraciju.
Međutim, nekadašnji zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost (NSC) Bele kuće, uviđa da među stranama nema dovoljno političke volje, kako bi u nekakvom vidu saradnje doprineli zaključenju slučaja koji je dodatno urušio njihove odnose.
U javnosti Kosova i Srbije Milan Radoičić povezan je sa brojnim nelegalnim poslovima, a na Kosovu se tereti i da je predvodio kriminalnu grupu koja je organizovala ubistvo političkog lidera Srba sa Kosova Olivera Ivanovića 2018. godine.
Upravo je Radoičić, za koga se veruje da se nalazi u Srbiji, preuzeo potpunu odgovornost za organizovanje i sprovođenje napada u Banjskoj, u kojem je ubijen kosovski policijski narednik Afrim Bunjaku.
Iz beogradskog pritvora Radoičić je oktobra 2023. pušten posle manje od dana, a na saslušanju u tužilaštvu priznao je organizovanje napada, tvrdeći istovremeno da ne smatra da je počinio krivično delo.
U odgovoru na upit Glasa Amerike, Više javno tužilaštvo u Beogradu navelo je da je istraga protiv Radoičića u toku i da će po njenom okončanju javnost biti obaveštena o odluci tužilaštva u vezi sa tim slučajem.
“Radoičić ima status osumnjičenog. Naredbom o sprovođenju istrage na teret mu se stavlja da je sa drugim NN licima izvršio tri krivična dela: udruživanje radi vršenja krivičnih dela, nedozvoljena proizvodnja, držanje, nošenje i promet vatrenog oružja i eksplozivnih materija i teška dela protiv opšte sigurnosti”, navedeno je u odgovoru Višeg javnog tužilaštva Glasu Amerike.
Takođe, ukazano je i da je nadležno tužilaštvo, posredstvom Ministarstva pravde Srbije, od Misije Evropske unije (EULEX) na Kosovu zatražilo dostavljanje dokumentacije u vezi sa napadom u Banjskoj. To, kako je navedeno u odgovoru nikad nije učinjeno, niti je EULEX na bilo koji način odgovorio na upit iz Srbije.
Međutim, Misija Evropske unije na Kosovu je tokom poslednjih godinu dana više puta javno isticala da EULEX od 2018. nema izvršni mandat na teritoriji Kosova, kao i ovlašćenje da sprovodi istrage. Ukazivano je da isključivo kosovske vlasti snose punu odgovornost za sprovođenje istraga, a da EULEX u skladu sa svojim mandatom, ima mogućnost da ih prati.
Temeljna istraga oružanog napada u selu Banjska, kažnjavanje počinilaca, kao i saradnja Srbije u istrazi - navodili su se kao glavni zahtevi Sjedinjenih Država i međunarodne zajednice, posle okršaja naoružane grupe i kosovske policije na severu Kosova.
“Ne deluje mi da je međunarodna zajednica posebno uključena, ili neuključena u ovaj slučaj. Izgleda da ga tretira kao još jedno od brojnih konstantnih otvorenih pitanja između Kosova i Srbije: slično kao blokadu uvoza proizvoda iz Srbije, registarske tablice i druge teme. Verujem, međutim, da bi prema smrti ljudskih bića - policajca i trojice napadača trebalo imati ozbiljniji pristup. Ali, ne deluje da međunarodna zajednica ovom slučaju pristupa nešto drugačije u odnosu na druge incidente”, kaže za Glas Amerike Majkl Kirbi, bivši ambasador Sjedinjenih Država u Srbiji.
Danima i nedeljama posle napada u Banjskoj, kosovske vlasti iznosile su tvrdnje o neposrednoj uključenosti Beograda ili umešanosti Rusije u taj oružani akt. Međutim, ti navodi nikada nisu potvrđeni.
EU: Brzo kazniti odgovorne za napad u Banjskoj
Evropska unija se na godišnjicu oružanog napada u Banjskoj, na severu Kosova, založila za kažnjavanje odgovornih za to krivično delo.
"Kosovo: godinu dana nakon napada na Banjsku, EU ponavlja poziv za brzo krivično gonjenje odgovornih i ponovo potvrđuje svoju posvećenost pravdi i odgovornosti", napisao je predstavnik za medije EU Peter Stano na društvenoj mreži “Eks”.
Stano je naveo i da to predstavlja podsetnik o potrebi za kontinuiranim naporima za održavanje bezbednosti i unapređenja odnosa - uz normalizaciju između Kosova i Srbije.
Osim ljudskih žrtava, oružana akcija na Kosovu nesumnjivo je uticala i na pregovarački proces sa Srbijom kojim posreduje Evropska unija, a pomažu Sjedinjene Države.
Njegov cilj je normalizacija odnosa dve strane, a jedan od glavnih uloga napredak na putu evroatlantskih integracija Prištine i Beograda.
“U procesu nije bilo napretka ni pre godinu dana. A, od tada se ne kreće nikuda. Strane se uzajamno krive - i za to imaju delimično pravo. Trenutno nema političke volje i ne izgleda mi da ima velikih šansi da će je biti u bliskoj budućnosti”, ukazuje Džon Erat, bivši zvaničnik Saveta za nacionalnu bezbednost.
Pre smrtonosnog napada na pripadnike kosovske policije premijer Aljbin Kurti bio je pod znatnim pritiskom Zapada da napravi iskorak u dijalogu i što pre omogući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom - dogovorene Briselskim sporazumom pre više od jedne decenije.
Sada deluje će očekivanja međunarodne zajednice od Kosova i Srbije biti ostvarena još teže - a to je da u potpunosti primene Ohridski sporazum i njegov aneks, što je postalo sastavni deo pregovaračkog okvira Beograda i sastavni deo mape puta evrointegracija Kosova.
“Potrebno je da razmišljamo o Kosovu i Srbiji u Evropskoj uniji - ako se unija ikada bude proširila. Ne može se konstantno gledati u prošlost. Rešenje slučaja deo je većeg paketa koji bi omogućio napredak", zaključuje penzionisani američki diplomata i bivši ambasador u Srbiji Majkl Kirbi.
Uz oružani napad u Banjskoj, dijalog Kosova i Srbije opterećen je trzavicama pošto su vlasti u Prištini tokom poslednjih nedelja i meseci preduzele niz mera prema, kako ih označavaju, paralelnim srpskim institucijama. Zatvaranju opština koje su radile u sistemu Srbije, prethodilo je zatvaranje ekspozitura Pošte Srbije na severu Kosova, što je izazvalo kritike Sjedinjenih Država i Evropske unije.
Takođe, potez Prištine koji je početkom godine izazvao tenzije bilo je uvođenje evra kao jedine zakonite valute na Kosovu, što je uticalo na elimisanje srpskog dinara kao platežnog sredstva i, prema navodima međunarodne zajednice, kao i Beograda, otežalo život srpske manjine na Kosovu.
Sjedinjene Države i Evropska unija kritikuju poteze Prištine ukazujući da narušavaju bezbednost i negativno utiču na na srpsku i druge zajednice na Kosovu.
Očekivalo se da će Ohridski sporazum i aneks primene, sa kojima su se Srbija i Kosovo usaglasili početkom 2023, doprineti ubrzanju rešenja njihovog spora.
Međutim, umesto toga, održano je više neuspešnih susreta predstavnika dve strane i razmenjivana oštra retorika.
