Sjedinjene Države izvele su u napad u Iraku napad u samoodbrani, rekli su američki zvaničnici Rojtersu, u trenutku kada su regionalne tenzije porasle nakon izraelskog vazdušnog udara u Bejrutu u kojem je prema navodima Izraela ubijen najviši komandant Hezbolaha, kao i udara u Teheranu u kom je ubijen komandant palestinskog Hamasa.
Iračka policija i medicinski izvori rekli su da su u napadu na bazu južno od Bagdada koju su koristile iračke Narodne mobilizovane snage (PMF) ubijena četiri člana grupe, koja uključuje nekoliko oružanih milicija orijentisanih prema Iranu, a četiri su ranjena.
U saopštenju nakon eksplozija, Narodne mobilisane snage nisu iznele nikakvu optužbu o tome ko je odgovoran.
Američki zvaničnici, govoreći pod uslovom anonimnosti, rekli su da su Sjedinjene Države izvele vazdušni napad na Musajib, u pokrajini Babil, ali nisu dali više detalja o lokaciji.
Zvaničnici su dodali da je napad bio usmeren na militante za koje su SAD smatrale da žele da lansiraju bespilotne letelice i da predstavljaju pretnju za američke i koalicione snage.
Zvaničnici nisu komentarisali eventualne žrtve.
"Ova akcija naglašava posvećenost Sjedinjenih Država bezbednosti našeg osoblja", rekao je jedan od zvaničnika.
Više raketa lansirano je prošle nedelje prema iračkoj vazdušnoj bazi Ain al Asad u kojoj se nalaze snage predvođene SAD, rekli su američki i irački izvori, bez izveštaja o šteti ili žrtvama. Američki zvaničnici rekli su da nijedna od raketa nije pogodila bazu.
Akcija od utorka bila je prvi poznati američki napad u Iraku od februara, kada je američka vojska pokrenula vazdušne napade u Iraku i Siriji na više od 85 ciljeva povezanih sa iranskom Revolucionarnom gardom i proiranskim milicijama.
Narodnim mobilisanim snagama, državno odobrenom grupacijom iračkih paravojnih formacija koju čini oko 150.000 ljudi, dominiraju teško naoružane i borbeno prekaljene grupe lojalne Iranu, koje održavau bliske veze sa iranskom Revolucionarnom gardom.
Irak, retki saveznik i SAD, i Irana, koji na svojoj teritoriji ima 2.500 američkih vojnika i ima milicije koje podržava Iran, povezane sa njegovim bezbednosnim snagama, svedočio je eskalirajućim uzvratnim međusobnim napadima otkako je izbio rat između Izraela i Hamasa u oktobru prošle godine.
Irak želi da trupe iz vojne koalicije predvođene SAD počnu da se povlače u septembru i da formalno okončaju rad koalicije do septembra 2025. godine, rekli su irački izvori, pri čemu će neke američke snage verovatno ostati u nedavno dogovorenom savetodavnom svojstvu.
Pitanje je veoma politizovano, a iračke političke frakcije koje su uglavnom sklone Iranu žele da pokažu da ponovo potiskuju nekadašnjeg okupatora iz zemlje, dok američki zvaničnici žele da izbegnu pobedu Iranu i njegovih saveznika.
Snage predvođene SAD izvršile su invaziju na Irak 2003. godine, zbacile bivšeg lidera Sadama Huseina, a zatim se povukle 2011, da bi se 2014. vratile da se bore protiv Islamske države na čelu koalicije.
