Izraelska vojska je izvela napade na vojne ciljeve u Iranu kao odgovor na napade Teherana početkom oktobra.
Bliski istok je bio na ivici u iščekivanju izraelske odmazde za baraž od oko 200 balističkih projektila 1. oktobra koji su ispaljeni iz Irana. To je bio drugi direktan napad Irana na Izrael u poslednjih šest meseci.
„Kao odgovor na višemesečne neprekidne napade režima u Iranu na Državu Izrael - upravo sada Izraelske odbrambene snage (IFD) izvode precizne udare na vojne ciljeve u Iranu“, navodi se u saopštenju IDF-a.
Nije bilo reči o eventualnim napadima na nuklearna i naftna postrojenja u Iranu.
Izrael kaže da ima pravo i dužnost da odgovori na napade Teherana i njegovih zastupnika, koji uključuju raketne udare sa iranskog tla. „Naše odbrambene i ofanzivne sposobnosti su u potpunosti mobilisane“, dodaje se.
Obim napada nije odmah bio jasan. Iranska državna televizija saopštila je da se oko glavnog grada Teherana čulo nekoliko snažnih eksplozija. Poluzvanični iranski mediji navode da su se eksplozije čule i u obližnjem gradu Karadž.
Glas Amerike je pitao Savet za nacionalnu bezbednost da li je predsednik Džo Bajden obavešten o eksplozijama u Iranu. Portparol Šon Savet nije direktno odgovorio, ali je kazao da se napadi odvijaju.
„Razumemo da Izrael sprovodi ciljane napade na vojne ciljeve u Iranu kao vežbu samoodbrane i kao odgovor na napad Irana balističkim projektilima na Izrael 1. oktobra“, rekao je Savet. Zvaničnik američke odbrane rekao je Glasu Amerike „da smo bili obavešteni“ o napadima, „ali nismo umešani“.
Sve dodatne američke snage koje je Pentagon naredio za Bliski istok ranije ovog meseca stigle su u region pre izraelskih udara na Iran, rekao je drugi zvaničnik američke odbrane za Glas Amerike.
Novinska agencija Tasnim saopštila je da „do sada nije prijavljeno da se čuju zvukovi raketa ili aviona na nebu Teherana“. Državna televizija je citirala neimenovane iranske obaveštajne zvaničnike koji su rekli da bi poreklo glasnih eksplozija „moglo biti od aktiviranja iranskog sistema protivvazdušne odbrane“.
Iranske vlasti su u više navrata upozoravale Izrael da ne pokreće napad, rekavši da će svaka akcija biti dočekan snažnijom odmazdom.
Vašington nastoji da spreči dalje širenje sukoba. Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je u sredu da odmazda Izraela ne bi trebalo da dovede do veće eskalacije.
Sirijska državna televizija je saopštila da su se eksplozije čule iu selima i centralnom regionu Damaska. Izraelski ministar odbrane rekao je ove nedelje da će neprijatelji "platiti visoku cenu" za pokušaj nanošenja štete Izraelu.
U izraelskom napadu u petak rano ujutro ubijena su najmanje tri novinara i nekoliko povređeno, dok su spavali u pansionima koje koriste medijski radnici u Hasbaji u južnom Libanu, saopštilo je libansko ministarstvo zdravlja.
Ubijeni su kamerman Gasan Najar i inženjer Mohamed Reda iz proiranske novinske kuće Al-Majadin i snimatelj Visam Kasem, koji je radio za Hezbolahov Al-Manar, navodi se u odvojenim saopštenjima.
Reč je o najsmrtonosnijem danu za medijske radnike u godini sukoba između izraelske vojske i libanske ekstremističke grupe Hezbolah.
Nije bilo komentara Izraela, koji je prethodno negirao da namerno napada novinare.
Pet novinara je ubijeno u prethodnim izraelskim napadima u Libanu, uključujući Rojtersovog novinara Isama Abdalaha.
Izrael napada libanske medije, vojnike
Dan ranije, Izrael je gađao kancelariju koju koristi Al-Majadin u južnom predgrađu Bejruta. Libansko ministarstvo zdravlja saopštilo je da je jedna osoba poginula, dok je petoro, uključujući jedno dete, ranjeno.
Vlasti u Bejrutu kažu da je u izraelskoj vojnoj kampanji ubijeno više od 2.500 ljudi i raseljeno više od 1,2 miliona ljudi, što je stvorilo humanitarnu krizu.
U četvrtak su u izraelskom napadu poginula tri libanska vojnika dok su pokušavali da evakuišu ranjene ljude iz pograničnog sela Jeter, saopštila je libanska vojska. Iz izraelske vojske nije bilo komentara.
SAD su saopštile da Izrael treba da preduzme korake da izbegne civilne žrtve i da ne ugrožava mirovne snage UN ili trupe libanske vojske u svojim napadima u Gazi i Libanu.
Izrael, koji je kritikovan zbog granatiranja bolnica i škola, tvrdi da precizno gađa militante Hamasa i Hezbolaha, optužujući ih da koriste civile kao štit.
Komitet za zaštitu novinara (CPJ) saopštio je da su od 24. oktobra njegove preliminarne istrage pokazale da je najmanje 128 medijskih radnika ubijeno od početka rata u Gazi, što ga čini najsmrtonosnijim periodom za novinare otkako je CPJ počeo da prikuplja podatke 1992.
Od toga, 123 su Palestinci, dva Izraelca i tri Libanca.
Mesec dana nakon izraelske vojne operacije protiv Hezbolaha, koji uživa podršku Irana, američki državni sekretar Entoni Blinken upozorio je u Dohi da "ovo ne može da dovede, ne bi trebalo da vodi, do dugotrajne kampanje".
Blinken je takođe rekao da se nada da Iran dobija poruku da će dalji napadi na Izrael dovesti u opasnost njegove interese. Izrael je obećao odmazdu zbog iranskog raketiranja 1. oktobra.
