Sjedinjene Države volele bi da Priština pokaže veći stepen saradnje kada je reč o odgovoru na zabrinutosti građana srpske nacionalnosti, izjavio je u razgovoru za albansku redakciju Glasa Amerike Džefri Hovenijer, američki ambasador u Prištini. Rekao je da kosovski Srbi imaju pravo da žive u uslovima koji su dostojanstveni i bezbedni, i da treba uvažiti njihove potrebe, dok se ujedno unapređuje vizija suverene, demokratske i multietničke kosovske države. Hovenijer je istakao da su SAD posvećene Kosovu kao što su uvek i bile, ali da "nije tajna" da izazov predstavljaju određeni politički izbori vlade premijera Aljbina Kurtija.
Glas Amerike: Protestovali ste protiv odluke kosovske vlade da finalizuje eksproprijaciju zemljišta u većinski srpskim opštinama na Kosovu, kritikovali ste zabranu upotrebe dinara, odbijanje da se naprave koraci ka formiranju Asocijacije opština sa srpskom većinom. Šta je osnova ovog neslaganja i kritika?
Hovenijer: Osnov razlika koje imamo nije povezan sa legalitetom poteza kosovske vlasti, nego sa načinom na koji ih primenjuje. Uzeću za primer zakon o eksproprijaciji: niko ne osporava pravo vladi Kosova da izvrši eksproprijaciju zemlje. Ali, u svim demokratskim zemljama, eksproprijacija - kada vlada uzima zemlju jer za to ima potrebe uz protivljenje vlasnika - se radi kao poslednja opcija, u ekstremno teškoj situaciji. Na severu Kosova, gde su tenzije već visoke i gde se građani već pitaju koliko vlada zaista vodi računa o njihovim interesima, želite to da uradite tako da posebno vodite računa o zajednici koja je osetljiva, da ih potpuno uključite i angažujete, da vodite računa o svakom detalju i svakom elementu legalnosti tog poteza, jer je u pitanju značajna stvar.
Američki sudovi su puni ljudi koji su tužili vladu zbog eksproprijacije, to je osetljivo, ljudi štite svoju imovinu. Ne samo SAD, već i Kvinta, EU kao institucija i misija OEBS-a na Kosovu - niko od nas ne spori pravo na eksproprijaciju zemljišta, ali dovodimo u pitanje kako se to radi. Imali smo razgovore sa vladom Kosova o tome kako mi vidimo zakon, i verujemo da nisu svi zakonski zahtevi ispunjeni. Izrazili smo zabrinutost oko pristupa vlade lokalnoj zajednici, i izrazili smo razočaranje što naš savet nije poslušan. I u tome je poenta našeg saopštenja – nadamo se da će vlada pokazati veću osetljivost prema zajednici, da osigura da nema otvorenih pravnih pitanja pre eksproprijacije.
Rekao bih isto za odluku Centralne banke... Mi ne sporimo, i to sam više puta ponovio, Centralna banka Kosova apsolutno ima autoritet, pravo i odgovornost da reguliše finansijske institucije i pitanja na suverenoj teritoriji Kosova, i to uključuje i sever. Ali, način na koji je to implementirano otvara pitanja. Prvo, rok je bio jako kratak. Kada je Evropa prešla na evro, ljudi su imali godinu dana da se pripreme. U ovom slučaju, znamo da ima ljudi na Kosovu koji zavise od penzija ili socijalnih davanja, i urađeno je na način koji nije uzeo u obzir njihove interese, da će ranjive zajednice i dalje imati finansijsku podršku na koju se oslanjaju. Ne sporimo pravo Kosova da uvede evro na svojoj teritoriji, želimo da vlada sarađuje sa nama po pitanju kako će to primeniti, da informiše one koje odluka pogađa, da ublaži negativne efekte.
Glas Amerike: Da li su odnosi prešli crtu preko koje ne mogu da se poprave?
Hovenijer: Mislim da se nikada neće desiti taj trenutak da vlada i narod SAD ne podržavaju narod i projekat Kosova. To je deo našeg DNK. Ljudi govore kako je Kosovo najviše pro-američki nastrojena zemlja na svetu, ja verujem da su SAD najviše pro-kosovski nastrojene. Ali, to ne znači da svaka vlada ima blanko ček, ne znači da povlači političke poteze koji podrivaju ono što pokušavamo da ostvarimo zajedno – integracija u evropske i evro atlantske strukture, približavanje članstvu u EU, NATO-u, Savetu Evrope.
Glas Amerike: Kosovski premijer kaže da on samo sprovodi vladavinu prava i nedavno je izjavio da ima osećaj da ga međunarodna zajednica neprimereno pritiska. Kako odgovarate na to?
Hovenijer: Saglasan sam sa onim što SAD traže od Kosova da uradi, jer to Kosovu donosi napredak. Želimo da vidimo Kosovo u NATO-u, EU, želimo da što pre vidimo Kosovo u Savetu Evrope jer će narod imati koristi od obaveza u oblasti ljudskih prava. Od vlade tražimo da uradi neke teške stvari, da radi bolji posao, da vodi računa o interesima manjina, da bolje sarađuje sa zemljama koje su joj potrebne da bi ostvarila svoje ciljeve. Biće teško da se pomerate ka EU, NATO-u, Savetu Evrope ako imate izjave SAD, Nemačke, Francuske, Italije, Ujedinjenog kraljevstva, EU, misije OEBS-a koje vam ne pomažu na tom putu. Dakle, mi tražimo manje jednostranih poteza, više spremnosti da se radi sa nama na postizanju tih ciljeva, više saradnje.
Glas Amerike: Jedan od zahteva za vladu Kosova je da preduzme korake ka formiranju Asocijacije opština sa srpskom većinom. Čini se da su lideri Kosova zabrinut sa tim u vezi, zbog primera Bosne i Hercegovine, i činjenice da je zemlja na rubu dezintegracije. Zašto mislite da bi isti pristup funkcionisao na Kosovu?
Hovenijer: Nije isti pristup, da budemo potpuno jasni: nema nikakve sličnosti između Republike Srpske i onoga što predlažemo za Asocijaciju, to je lažno izjednačavanje, mnogo puta smo to isticali… Kosovo je 2013. prihvatilo obavezu da formira Asocijaciju srpskih opština, to ostaje obaveza koja je ponovo istaknuta i u evropskom predlogu i Ohridskom aneksu. Bili smo jasni: ne želimo zajednicu koja ima ovlašćenja i nadležnosti kao Republika Srpska, zajednica mora da bude formirana u skladu sa aktuelnim kosovskim ustavom, neće imati nikakva izvršna ovlašćenja, neće poremetiti funkcionisanje kosovske države. Jasno smo rekli da zajednica treba da omogući srpskoj zajednici da se koordiniše između sebe, i da ima nadležnosti i odgovornosti, koje su u skladu sa kosovskim ustavom, u oblastima obrazovanja, zdravstva i slično...
Razumem da postoji briga oko mogućnosti formiranja nekakve paradržavne strukture i entiteta, ali naporno smo radili na izradi statuta koji to onemogućava. Nacrt koji je EU predstavila uz podršku SAD, Nemačke, Francuske i Italije je pred Ustavnim sudom, pretpostavljam da će sud odlučiti da je nacrt u skladu sa Ustavom, ali to će sud odlučiti, ne mi. Poštovaćemo odluku suda, kakva god da bude, ali se nadam da će malo umiriti javnost, dokle god da je jasno da se ne stvara neki novi politički entitet sa izvršnim nadležnostima.
Glas Amerike: Kako komentarišete činjenicu da Srbija nije ispunila svoj deo Ohridskog sporazuma?
Hovenijer: Ja se bavim Kosovom, ne Srbijom, moj fokus je da Kosovo ispuni svoje obaveze. Bez obzira na to što Srbija radi ili ne radi, Kosovo može napred jedino sa nama. A to znači da odgovori na naše zabrinutosti. Mi želimo da Kosovo bolje štiti prava manjina, za to ima već jako dobar zakonski okvir. Ali, možemo se složiti da tu ima problema u primeni, i mogao bih da nabrajam i dalje. Ako Kosovo ispuni svoj deo obaveza, napredovaće, i dokle god bude neodlučno da to uradi – ostaće zaglavljeno. Dakle, put za budućnost Kosova je ispunjavanje obaveza. A to što mi tražimo je dobro za Kosovo.
Glas Amerike: SAD su kritikovane zbog politike udovoljavanja Srbiji koja ima bliske veze sa Rusijom i Kinom. I ta politika je dovela, kako kažu posmatrači, do nepravednih pritisaka na Kosovo po pitanju zahteva međunarodne zajednice. Kako odgovarate na te kritike?
Hovenijer: Već sam rekao – bez obzira na to što Srbija radi ili ne radi, mi tražimo od Kosova da ispuni ono na šta se obavezalo i to je dobro za Kosovo. Ne radimo ovo zbog Srbije, nego zato što želimo da Kosovo napreduje. Put za Kosovo ka EU je ispunjavanje preuzetih obaveza u dijalogu. Put Kosova ka NATO-u, i da bismo mi mogli da budemo dobri advokati zbog onih koji ne priznaju Kosovo u NATO-u, je ispunjavanje obaveza iz dijaloga. Kao što su rekle moje evropske kolege, jer SAD nisu članica Saveta Evrope – put Kosova ka toj instituciji je ispunjavanje dela obaveza iz dijaloga. Ne vidim to nikako drugačije, nego kao podsticanje Kosova da postigne ono što svi želimo – integraciju u Evropu. Ponosim sam i ne izvinjavam se zbog toga, mislim da radimo pravu stvar. Želim da istaknem i našu podršku Bezbednosnim snagama Kosova. Naša vizija je jasna: multietničke snage koje kontrolišu svoju teritoriju, sarađuju sa NATO-om, to je legitimno za demokratiju. Mi smo u to mnogo uložili – SAD su uložile milione dolara u obuku vojnika, opremu, jer vidimo Kosovo kao članicu NATO-a jednog dana, partnera sa kojim sarađujemo u inostranstvu. I želimo da toga bude sve više, želimo da se približi evropskim strukturama, ali za to je potrebno da ispuni obaveze iz dijaloga. I, iako se ja ne bavim Srbijom – isto očekujemo od Srbije, da ispuni sve svoje obaveze iz dijaloga.
