Ismail Hanije, vođa Hamasa koji je ubijen u Iranu, bio je čovek oštrog jezika i lice međunarodne diplomatije palestinske grupe, koju Izrael, SAD i Velika Britanija smatraju za terorističku, dok je rat besneo u Gazi, gde su tri njegova sina ubijena u izraelskom vazdušnom napadu.
Ali uprkos retorici, mnoge diplomate su ga videle kao umerenog u poređenju sa najradikalnijim članovima grupe u Gazi koju podržava Iran. Postavljen na čelnu poziciju Hamasa 2017, Hanije se kretao između Turske i glavnog grada Katara Dohe, izbegavši granice blokiranog Pojasa Gaze.
To mu je omogućilo da deluje kao pregovarač u razgovorima o prekidu vatre ili da komunicira sa Hamasovim saveznikom Iranom. „Svi sporazumi o normalizaciji koje ste vi (arapske države) potpisali sa (Izraelom) neće okončati ovaj sukob“, izjavio je Hanije na televiziji Al Džazira sa sedištem u Kataru ubrzo nakon što su borci Hamasa pokrenuli napad 7. oktobra.
U tom napadu je ubijeno oko 1.200, a oteto oko 250 ljudi. Od toga oko 100 Izraelaca još uvek kao taoce drže Hamas i Palestinski džihad u Gazi.
Odgovor Izraela na napad bila je vojna kampanja u kojoj je do sada u Gazi ubijeno više od 39.000 ljudi, prema podacima lokalnih Hamasovih vlasti koje ne prave razliku između civila i boraca.
Sinovi ubijeni u vazdušnom napadu
Trojica njegovih sinova - Hazem, Amir i Mohamed - ubijena su 10. aprila kada je izraelski vojska pogodila automobil koji su vozili, saopštio je Hamas. Hanije je takođe izgubio četvoro svojih unuka, tri devojčice i jednog dečaka, u napadu, prema tvrdnjama Hamasa.
Hanije je negirao izraelske tvrdnje da su njegovi sinovi borci Hamasa i rekao da su "interesi palestinskog naroda ispred svega" kada su ga upitali da li će njihovo ubistvo uticati na pregovore o primirju.
Uprkos svim oštrim rečima u javnosti, arapske diplomate i zvaničnici su ga smatrali relativno pragmatičnim u poređenju sa još radikalnijim glasovima unutar Gaze, gde je vojno krilo Hamasa planiralo napad 7. oktobra.
Dok je izraelskoj vojsci govorio da će se „daviti u pesku Gaze“, on i njegov prethodnik na mestu lidera Hamasa, Kaled Mešal, obišli su region zbog pregovora o sporazumu o prekidu vatre sa Izraelom uz posredovanje Katara koji bi uključivao razmenu talaca za Palestince u izraelskim zatvorima kao i više pomoći za Gazu.
Izrael čitavo rukovodstvo Hamasa smatra teroristima i optužio je Hanijea, Mešala i druge da nastavljaju da „vuku konce terorističke organizacije Hamas“. Ali koliko je Hanije unapred znao za napad 7. oktobra nije jasno.
Plan, koji je izradio vojni savet Hamasa u Gazi, bio je tako strogo čuvana tajna da su neki Hamasovi zvaničnici izgledali šokirani njegovim vremenom i obimom. Ipak, Hanije, sunitski musliman, imao je veliku ulogu u izgradnji Hamasovih borbenih kapaciteta, delom negovanjem veza sa šiitskim muslimanskim Iranom, koji ne krije svoju podršku toj grupi.
Tokom decenije u kojoj je Hanije bio najviši vođa Hamasa u Gazi, Izrael je optužio njegov tim da pomaže u preusmeravanju humanitarne pomoći vojnom krilu grupe. Hamas je to negirao.
Šatl diplomatija
Kada je napustio Gazu 2017, Hanijea je nasledio Jahja Sinvar, ultraradikalni lider koji je proveo više od dve decenije u izraelskim zatvorima i kome je Hanije poželeo dobrodošlicu u Gazu 2011. nakon razmene zatvorenika.
„Hanije vodi političku bitku za Hamas sa arapskim vladama“, rekao je Adeeb Ziadeh, specijalista za palestinska pitanja na Univerzitetu Katar, dodajući da ima bliske veze sa najradikalnijim ličnostima u grupi i vojnom krilu. "On je političko i diplomatsko lice Hamasa“, rekao je Ziadeh.
Hanije i Mešal su se sastali sa zvaničnicima u Egiptu, koji je takođe imao posredničku ulogu u pregovorima o prekidu vatre. Hanije je početkom novembra otputovao u Teheran da se sastane sa iranskim vrhovnim vođom ajatolahom Alijem Hamneijem, javili su iranski državni mediji.
Trojica visoka zvaničnika izjavila je Rojtersu da je Hamnei na tom sastanku rekao lideru Hamasa da Iran neće ući u rat, a da o tome nije unapred obavešten. Hamas nije odgovorio na zahtev za komentar pre nego što je Rojters objavio svoj izveštaj, a potom je izdao demanti nakon njegovog objavljivanja.
Kao mladić, Hanije je bio studentski aktivista na Islamskom univerzitetu u gradu Gaza. Pridružio se Hamasu kada je nastao u Prvoj palestinskoj intifadi (ustanku) 1987. Uhapšen je i nakratko deportovan.
Hanije je postao štićenik osnivača Hamasa šeika Ahmada Jasina, koji je kao i Hanijeva porodica bio izbeglica iz sela Al Jura u blizini Aškelona. On je 1994. rekao Rojtersu da je Jasin bio model za mlade Palestince, rekavši: „Od njega smo naučili da voli islam i da se žrtvuje za ovaj islam, a ne da kleči pred ovim tiranima i despotima".
Do 2003. bio je Jasinov čovek od poverenja. Fotografisan je u Jasinovoj kući u Gazi kako drži telefon na uhu skoro potpuno paralizovanog osnivača Hamasa kako bi mogao da učestvuje u razgovoru. Jasina je ubio Izrael 2004.
Hanije je bio rani zagovornik ulaska Hamasa u politiku. On je 1994. rekao da bi formiranje političke partije „omogućilo Hamasu da se nosi sa novim razvojem događaja“.
Rukovodstvo Hamasa je prvobitno odbilo taj predlog, a kasnije je odobren i Hanije je postao palestinski premijer nakon što je grupa pobedila na parlamentarnim izborima 2006. godine, godinu dana nakon što se izraelska vojska povukla iz Gaze.
Hamas je 2007. nasilno preuzeo potpunu kontrolu nad Gazom uklonivši rivalski Fatah. Godine 2012, na pitanje novinara Rojtersa da li je Hamas odustao od oružane borbe, Hanije je odgovorio „naravno da nije“ i rekao da će se otpor nastaviti „u svim oblicima - narodni, politički, diplomatski i vojni“.
