Već dva i po meseca, potpuno otvaranje za saobraćaj glavnog mosta na reci Ibar u Mitrovici na Kosovu, predstavlja jednu od najaktuelnijih tema.

Dok vlast u Prištini to vidi kao simbol slobode kretanja, Srbi protivljenje tom potezu smatraju presudnim za sopstveni opstanak na tom području.

Evropski i američki zvaničnici više puta su isticali jedinstven stav u vezi sa tim pitanjem - upozoravali su da odluka o potpunom otvaranju mosta ne bi trebalo da bude doneta jednostrano.

Glavni most na reci Ibar godinama je prohodan isključivo za pešake, bicikliste i motocikliste. Na toj saobraćajnici stacionirani su italijanski karabinjeri u sastavu KFOR-a, koji ne dozvoljavaju kretanje motornih vozila. Nedavno su okončani radovi na uređenju mosta i okoline. Ujedno je procenjena i fizička stabilnost te građevine.

Građani albanske nacionalnosti, sa kojima je Glas Amerike razgovarao u Severnoj Mitrovici, smatraju da bi most koji spaja južni i severni deo grada trebalo u potpunosti da bude otvoren za saobraćaj.

“Ne znam da postoji most negde koji je napravljen, a da nije otvoren. Most je za ljude, nije za stoku. To je sastavni deo grada. Nije to nešto naročito, ne znam zašto se diže tolika buka. Otvara se, ne otvara se. I da se otvori, ne verujem da će ikad išta biti”, rekao je Glasu Amerike jedan od građana Severne Mitrovice albanske nacionalnosti.

“Ko kaže da ne treba? Treba, i trebalo je odavno. Ne znam ko bi mogao bilo koju državu sveta da spreči da otvori mostove", ukazako je još jedan od sagovornika.

“Trebalo bi da se otvori", ukazala je jedna od sagovornica albanske nacionalnosti.

Glas Amerike: Zašto?

“Pa, da budemo zajedno. Vi tamo - mi ovamo. Je l' tako?”

Glas Amerike: Ali most je otvoren za pešake?

“Pa, otvoren je, ali... ni ja ne shvatam nešto. Kola idu tamo-ovamo, ali da bude službeno otvoreno. To nije službeno otvoreno. Ako je rekao Aljbin (Aljbin Kurti, premijer Kosova - prim. nov.) da se otvori, otvoriće se”, zaključio je sagovornik Glasa Amerike albanske nacionalnosti iz Severne Mitrovice, dela grada pretežno naseljenim Srbima.

Međutim za Srbe u Severnoj Mitrovici otvaranje mosta za saobraćaj je neprihvatljivo. Za Glas Amerike kažu da bi to dovelo do velikih problema.

“Ne bi trebalo da se otvori zbog sigurnosti, jer toliko godina je već kao simbol neke slobode i toga da ne dolazi do sukoba”, smatra meštanin Severne Mitrovice srpske nacionalnosti.

Neki od sagovornika strahuju od napada Albanaca sa područja južnog dela grada.

“Oni bi jurnuli ovamo, naši bi se branili. I to bi dovelo do cirkusa. Najbolje je ovako. Mirno”, smatra on.

Za pojedine Srbe aktuelno stanje tumači se kao garant njihovog opstanka na severu Kosova.

"Onda je taj most naša brana, naša sigurnost. Zato smo stava, čitav sever, da se most ne otvori. Dok ne budu uspostavljeni uslovi slobode”, uverava sagovornik Glasa Amerike.

Među građanima srpske nacionalnosti iz Severne Mitrovice tumači se i da trenutna politička klima za potpuno otvaranje mosta nije povoljna.

"To je svima jasno. i Albancima i nama. I čemu tenzije, čemu vodi to, ničemu. Sukobi, najmanje nam to treba. Mada i Evropska unija uviđa to. Pogotovo Amerika to uviđa i ne da. Moje lično mišljenje... kažem vam, komunikacija postoji. Idu naši dole, idu Albanci. Dolaze ovamo. Otvaraju prodavnice. Sve ide kako treba. A most - nikako”, navodi jedan od sagovornika Glasa Amerike.

Nesmetani prelazi u oba smera

Da komunikacija postoji uverila se i ekipa Glasa Amerike. Za oko dva sata koliko je Glasa Amerike proveli u blizini mosta - iz južnog u severni deo Mitrovice i obrnuto prošlo je više od stotinu ljudi.

Građani Južne Mitrovice, za Glas Amerike kažu da je otvaranje mosta za saobraćaj normalna stvar i da Srbi nemaju razloga za brigu.

“Mi idemo gore-dole. I oni dolaze, Srbi. Dolaze u južni deo i trguju. Trgovina i ovo nema veze sa politikom”, uverava sagovornik Glasa Amerike albanske nacionalnosti.

Pojedini su iznosili uverenja da mostovi služe za spajanje, a ne razdvajanje ljudi.

“Živimo li u Evropi ili gde? Na kraju krajeva, svi treba da poštujemo jedni druge. Bez obzira na nacionalnost, versku pripadnost ili šta god. Svi smo ljudi od krvi i mesa", uverava jedan od sagovornika.

Glas amerike: Da li bi bilo problema, kad bi se otvorio ovaj most za saobraćaj? Šta mislite?

"Kako problema?", usledilo je kontrapitanje.

Glas Amerike: Srbi strahuju tamo u severnom delu…

“Kakvi da strahuju? To je prošlo davno. To je rat bio... Bezobrazan rat”, bilo je uveravanje sa druge strane.

Neki od sagovornika istakli su da bi u slučaju bilo kakvih incidenata trebalo da reaguje policija.

"Neće civili izlaziti, kao što su pre radili, 2003, 2004. godine, kad je to bilo. Sada to nikom ne treba, i da zoveš, neće da dođe da protestuje”, stav je jednog od građana albanske nacionalnosti iz Južne Mitrovice.

Jedan od anketiranih građana pitanje otvaranja mosta prebacio je u polje politike.

Glas Amerike: Zašto mislite da je to politika?

"Pa, politika je uvek bila", smatra on.

Glas Amerike: Kurti kaže da je to sloboda kretanja.

“Pa Kurti je… politika i samo politika, ništa drugo nema. Ne razumem se ja u politiku. Ja sam radnik. Radim. Ništa... To me ne interesuje. Ja samo da radim da zaradim neki dinar. Ništa drugo. To je bitno”, reči su meštanina Južne Mitrovice albanske nacionalnosti.

Taj most nije jedini koji povezuje severni - većinski srpski - i južni - većinski albanski - deo grada. Postoje još dva, koja su otvorena za saobraćaj.

Analitičar iz Južne Mitrovice Nedžemdin Spahiju smatra da potpuno otvaranje glavnog mosta za saobraćaj ne predstavlja nikakav bezbednosni rizik.

“Da bi napravio problem, ne moraš ići kolima, možeš peške ići i napraviti problem. Postoje još dva druga mosta koji isto, ako hoćeš da napraviš problem, možeš i preko tih mostova da pređeš kolima”, uverava sagovornik Glasa Amerike.

Spahiju smatra da 25 godina posle sukoba, ne postoje razlozi da most ne bude otvoren za saobraćaj. Takođe, primećuje i da ne postoji ni opravdan razlog da ta tema mesecima bude u centru pažnje.

“Zašto se pravi tolika buka - po mom mišljenju, to nije zbog građana Mitrovice, nego zbog građana van Mitrovice, koji otvaranje mosta vide kao nekakvo rešavanje problema. I koji bi pripisali zasluge Aljbinu Kurtiju za to da je on rešio problem severa Kosova. Mislim da je to jedini razlog, jer za građane Mitrovice, to je samo olakšanje prelaza i ništa drugo”, ocenio je Spahiju.

Sa druge strane, Milica Radovanović iz nevladine Nove društvene inicijative podseća da je otvaranje mosta predviđeno i Briselskim sporazumom o normalizaciji odnosa između Beograda i Prištine, ali da trenutno ne postoje osnovni uslovi za to.

“U Briselu je postojao dogovor o otvaranju ovog mosta i u jednom trenutku to treba da se desi, što bi bilo najnormalnije. Međutim, to otvaranje treba da se desi u normalnim okolnostima i da otvaranje ovog mosta bude neki simbol pomirenja i normalnih međuetničkih odnosa. Još jedna bitna stvar za otvaranje ovog mosta je da to otvaranje treba da se desi uz saglasnost srpske zajednice na severu i albanske zajednice na jugu”, smatra Radovanović.

Ona je jedna od 415 žena sa severa Kosova koje su uputile pismo komandantu KFOR-a tražeći da zaustavi otvaranje glavnog mosta na Ibru, jer je kako navodi, položaj žena već pogoršan brojnim odlukama Vlade Kosova.

“Imamo zabranu uvoza srpske robe koja je dovela do zatvaranja brojnih prodavnica, butika, lokala u kojima su pretežno žene radile. Kada je reč o hroničnim bolesnicima i trudnicama, oni za svoje medicinske potrebe moraju da idu da nabavljaju lekove u Rašku. Imamo i ove pretnje hapšenjem muških članova porodica, što takođe utiče na žene. Zatim svakodnevno čujemo mnogo priča o seksualnom uznemiravanju od strane pojedinaca iz južnog dela s nečasnim namerama, što dodatno unosi strah u zajednicu i zbog čega većina devojaka i žena bira da se u večernjim časovima vraća kući u pratnji”, rekla je Radovanović za Glas Amerike

Odluku o otvaranju mosta za saobraćaj, koja još nije sprovedena, izglasali su još 2023. odbornici Skupštine opštine Severna Mitrovica.

Međutim, ta tema aktuelizovana je pre oko dva i po meseca. Stav premijera Kosova Aljbina Kurtija je da je otvaranje glavnog mosta na Ibru neophodno i korisno za sve.

Međutim, vojna Misije NATO-a na Kosovu - KFOR smatra da je potrebno da svaka odluka u vezi sa mostom preko reke Ibar mora biti doneta kroz politički dijalog i na koordinisan način.

Osim NATO-a, protiv jednostrane odluke o otvaranju mosta za saobraćaj su i Evropska unija i zemlje Kvinte - Sjedinjene Države, Velika Britanija, Nemačka, Francuska i Italija.