Stranka krajnje desnice pobedila je u nedelju na državnim izborima po prvi put u Nemačkoj posle Drugog svetskog rata na istoku zemlje, i deluje da će u drugom glasanju završiti na drugom mestu iza konzervativaca.
Nova partija koju je osnovala istaknuta levičarka takođe je imala snažan uticaj, dok su stranke u nepopularnoj nacionalnoj vladi kancelara Olafa Šolca postigle izuzetno slabe rezultate.
Krajnje desničarska Alternativa za Nemačku, ili AfD, osvojila je 32,8 odsto glasova u Tiringiji - znatno ispred Hrišćansko-demokratske unije desnog centra, glavne nacionalne opozicione stranke, sa 23,6 odsto.
U susednoj Saksoniji, projekcije javnih televizija ARD i ZDF, navode da je CDU, koja je predvodila državu od ponovnog ujedinjenja Nemačke 1990, osvojila 31,9 odsto glasova, a AfD između 30,6-30,7 odst. AfD je ostvario značajan napredak u Tiringiji i manji u Saksoniji u poređenju sa poslednjim državnim izborima 2019.
„Otvoreno desničarska ekstremistička partija postala je najjača snaga u državnom parlamentu po prvi put od 1949. godine i to kod mnogih izaziva duboku zabrinutost i strah“, rekao je Omid Nuripur, lider Zelenih, jedne od članica vladajuće koalicije u Nemačkoj.
Druge stranke kažu da neće uvesti AfD u vlast nudeći joj mesto u koaliciji. Uprkos tome, njegova snaga će verovatno otežati formiranje novih vlada u saveznim državama, primoravajući druge stranke u egzotične nove koalicije.
Nova alijansa Sahra Vagenknecht, ili BSV, osvojila je 15,8 odsto glasova u Tiringiji i skoro 12 odsto u Saksoniji, dodajući još jedan nivo komplikacija.
"Ovo je istorijski uspeh za nas“, rekla je za ARD Alis Vajdel, nacionalna ko-liderka AfD-a. Rezultat je opisala kao "rekvijem" za Šolcovu koaliciju. Nacionalni generalni sekretar CDU-a, Karsten Lineman, rekao je da su „glasači u obe države znali da nećemo formirati koaliciju sa AfD-om i da će tako i ostati - mi smo veoma, veoma jasni u vezi sa tim“.
Vajdel je to osudio kao "čisto neznanje" i rekao da "glasači žele da AfD učestvuje u vladi". Duboko nezadovoljstvo nacionalnom vladom ozloglašenom po sukobima, antiimigraciona osećanja i skepticizam prema nemačkoj vojnoj pomoći Ukrajini su među faktorima koji su doprineli podršci populističkim partijama u regionu manje prosperitetnom od zapadne Nemačke.
AfD je najjači na bivšem komunističkom istoku, a domaća obaveštajna agencija ima ogranke stranke u Saksoniji i Tiringiji pod zvaničnim nadzorom kao „dokazane desničarske ekstremističke“ grupe.
