Nakon što je glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) zatražio nalog za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, njegovog ministra odbrane i nekoliko visokih zvaničnika Hamasa, izraelski lider ga je optužio da je jedan od "najvećih antisemita savremenog doba".
Kada su protesti potresali kampuse fakulteta širom Sjedinjenih Država, Netanjahu je rekao da su prepuni "antisemitske rulje".
To su samo dva od brojnih primera kada je Netanjahu, tokom rata, optužio kritičare Izraela ili njegove politike za antisemitizam, koristeći vatrenu retoriku da ih uporedi sa najgorim neprijateljima koji su proganjali Jevreje. Međutim, njegovi kritičari kažu da previše često koristi taj izraz da bi ostvario svoje političke ciljeve i da pokušava da uguši legitimne kritike, pri čemu rizikuje da "razvodnji" značenje tog izraza u vreme kada antisemitizam raste širom sveta.
“Nije svaka kritika na račun Izraela antisemitska", kaže Tom Segev, izraelski istoričar. "U trenutku kada kažete da je to antisemitska mržnja oduzimate svaki legimitet kritikama i pokušavate da ugušite debatu".
Prema istraživačima, došlo je do naglog porasta broja antisemitskih incidenata od kada je Hamas napao Izrael 7. oktobra. Mnogi Jevreji u Severnoj Americi i Evropi kažu da se osećaju nebezbedno, pozivajući se na pretnje jevrejskim školama i sinagogama i na propalestinske demonstracije na kampusima američkih univerziteta, iako organizatori negiraju da je antisemitizam pokretač protesta.
Rat je obnovio debatu koja se već dugo vodi o definiciji antisemitizma i tome da li se svaka kritika Izraela - od ubistva hiljada palestinske dece koje je počinila njegova vojska do pitanja o samom pravu Izraela na postojanje - svode na govor mržnje prema Jevrejima.
Netanjahu, sin akademika koji je proučavao srednjevekovni progon Jevreja, odavno koristi patnje jevrejskog naroda da oboji političku retoriku. I on svakako nije prvi svetski lider optužen da je iskoristio nacionalnu traumu za ostvarenje sopstvenih političkih ciljeva.
Pristalice kažu da je Netanjahu iskreno zabrinut za bezbednost Jevreja širom sveta.
Ali, on iznosi optužbe za antisemitizam u vreme kada je više puta pokušao da izbegne odgovornost za činjenicu da nije sprečio napad Hamasa 7. oktobra. Hamas je ubio oko 1.200 ljudi i uzeo 250 talaca, za šta mnogi u izraelskom vojnom establišmentu priznaju da snose deo krivice.
Netanjahu je stalno izložen kritikama i na domaćem terenu i u inostranstvu, tokom rata u kome je ubijeno 35.000 Palestinaca prema podacima Ministarstva zdravlja u Gazi, koje ne pravi razliku između boraca i civila. Sukobi su izazvali humanitarnu katastrofu a glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda Karim Kan je optužio Netanjahua i njegovog ministra odbrane da koriste izgladnjivanje kao "metod rata", između ostalih zločina.
Istoričar Segev priznaje da je došlo do porasta u "nasilnoj mržnji" prema Izraelu, i govoreći iz Beča kaže da nije siguran da li je sada bezbedno pričati na hebrejskom jeziku na javnim mestima. Međutim, dodaje da je Netanjahu odavno koristio jevrejske krize za sopstvenu političku korist, uključujući i podsećanje na najdublju traumu jevrejskog naroda - Holokaust - kako bi sprovodio svoje ciljeve.
Na vrhuncu protesta na američkim fakultetima, Netanjahu je objavio video saopštenje u kome je osudio "nedopustivi" antisemitizam i uporedio kampove na travnjacima koledža sa nacističkom Nemačkom 1930-ih.
“To što se dešava na kampusima američkih koledža je stravično", izjavio je.
Reagujući na zahtev Kana da se izdaju poternice, rekao je da tužilac MKS "nesmotreno doliva ulje na vatru antisemitizma koja besni širom sveta", poredeći ga sa nemačkim sudijama koji su dozvolili da se usvoje nacistički rasni zakoni protiv Jevreja.
Ti komentari izazvali su kritiku od strane šefa Evropske unije za spoljnu politiku, Džozepa Borelja.
“Tužiocu suda se upućuju pretnje i optužen je za antisemitizam - kao što je uvek slučaj kada bilo ko učini nešto što se ne dopada Netanjahuovoj vladi", izjavio je Borelj. “Reč antisemitski ima ogromnu težinu, ona je previše važna i ozbiljna".
Netanjahu je otpužbe da izraelski rat izaziva glad u Gazi i da taj rat predstavlja genocid uporedio sa "krvnom klevetom" - neosnovanim, vekovima starim optužbama da su Jevreji žrtvovali hrišćansku decu kako bi koristili njihovu krv u verskim obredima.
“Te lažne optužbe se ne iznose na naš račun zbog stvari koje radimo, već zbog jednostavne činjenice da postojimo", izjavio je izraelski premijer na ceremoniji povodom obeležavanja Dana sećanja na Holokaust u Izraelu ranije ovog meseca.
Netanjahu je ranije više puta aludirao na Holokaust u pokušaju da okrene svet protiv iranskog nuklearnog programa.
Izraelski lideri i mediji takođe su pravili takva poređenja u odnosu na 7. oktobar, opisujući napadače Hamasa kao naciste, poredeći njihov upad u Izrael sa istorijskim nasiljem nad Jevrejima u istočnoj Evropi i opisujući prizore spaljenih tela jevrejskih žrtava kao "Šoa" - što je jevrejska reč za Holokaust.
Izraelci se osećaju veoma povređenim zbog globalnog rasta antisemitizma, a mnogi smatraju da je rast kritika na račun Izraela deo tog rasta. Takođe smatraju i da postoji hipokrizija u intenzivnom fokusu sveta na izraelski rat sa Hamasom dok drugi konflikti privlače mnogo manje pažnje.
Moše Klughaft, bivši savetnik Netanjahua, kaže da veruje da je izraelski lider iskreno zabrinut zbog rasta antisemitzma.
"Njegova je dužnost da osudi antisemitizam kao premijer Izraela i šef države koja sebe smatra odgovornom za Jevreje u celom svetu", kaže.
Mnogi Izraelci vide rat u Gazi jednostavno kao čin samoodbrane i zbunjeni su jer smatraju da je više kritika trebalo da bude usmereno na Hamas - pošto krive grupu da je započela rat, da koristi palestinske civile kao živi štit i odbija da oslobodi taoce. Zahtevi za poternicama Međunarodnog krivičnog suda su verovatno pojačali ta osećanja.
Dok Netanjahu ponavlja optužbe za antisemitizam, on ima na umu izraelsku javnost, kaže Roven Hazan, politikolog Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu.
Hazan kaže da je Netanjahu iskoristio proteste na američkim koledžima, na primer, da dobije podršku Izraelaca u vreme kada je njegova popularnost značajno opala, dok su građani sve nestrpljiviji u odnosu na rat. On dodaje da je Netanjahu takođe iskoristio proteste da odvrati pažnju sa svog dosadašnjeg neuspeha da ostvari dva glavna cilja rata - uništenje Hamasa i oslobođenje talaca.
“On skida krivicu sa sebe, pripisuje sve neuspehe ne svojoj spoljnoj politici i politici na palestinskim teritorijama, nego antisemitizmu. Taj narativ mu donosi veliku korist, pošto ga oslobađa odgovornosti", ukazuje Hazan.
Šmuel Rozner, visoki saradnik Instituta za politiku jevrejskog naroda, tink-tenka iz Jerusalima, odbacuje argument da Netanjahu guši kritike nazivajući ih antisemitskim, podsećajući na veliki broj kritika upućenih njegovoj zemlji. Međutim, kaže da bi upotreba oznake "antisemitski" da se postignu politički ciljevi mogla da devalvira tu reč.
“Ja bih bio selektivniji od vlade Izraela u odabiru ljudi i institucija koje proglašavaju antisemitskim", ističe on.
