Ljudska prava na severu Kosova koja obuhvataju širok spektar prava, uključujući imovinska, verska i jezička prava, se uglavnom ne poštuju ili se direktno krše, pokazuje najnovija analiza “Stanje ljudskih prava na severu Kosova”, koju je sačinila NVO Aktiv.
Analiza je bazirana na monitoringu potencijalnih kršenja prava Srba, Albanaca, Roma i Bošnjaka u četiri opštine na severu Kosova.
Proces monitoringa obavljen je kroz nedeljne posete ovim opštinama, sprovedenom kroz ntervjuisanje ključnih lokalnih aktera.
Bezbednosna nestabilnost ističe se kao jedan od ključnih izazova, zajedno sa nedovoljnom integracijom kosovskih Srba u ključne institucije poput policije, pravosuđa i političkih struktura.
“Mnogi od tih ljudi su uplašeni, mnogi su tražili da se uradi nešto po tom pitanju da se njihova sigurnost obezbedi. Takođe jedan od velikih problema sa kojim smo se susreli dok smo radili ovaj izveštaj je nedostatak sigurnosti ljudi da iznesu svoje slobodno mišljenje i da kažu ono što misle jer se plaše posledica. Prijavljivanje slučajeva koji povređeuju njihova prava su retki”, rekao je Dimitrije Obrenović iz NVO Aktiv predstavljajući rezultate istraživanja.
Navodi se da se od trenutka kada su Srbi na severu napustili kosovsku policiju i zamenjeni pripadnicima iz drugih regiona, javlja evidentan nedostatak poverenja, koji se često pripisuje jezičkim barijerama. Na ovaj problem ukazala je i novinarka Ivana Vanovac.
“Mi često svedočimo toj situaciji gde pravo na korišćenje srpskog jezika, kao ravnopravnog po zakonu o upotrebi jezika se često, odnosno prečesto se krši”, rekla je Ivana Vanovac.
U izveštaju su dokumentovani brojni incidenti, često povezani sa radom policije na severu Kosova.
Navodi se da su “ovi incidenti rezultat nedovoljne pripreme policajaca za specifične izazove koji se javljaju u tom regionu, stvarajući osećaj neprijateljstva i izolacije među lokalnim zajednicama”.
Na predstavljanju analize je takođe istaknuto da je nedostatak političke zastupljenosti doprineo odlukama koje su ignorisale prava lokalnih zajednica, što je rezultiralo slučajevima eksproprijacije zemljišta na severu Kosova.
Analiza dalje ukazuje i na uticaj onlajn govora mržnje i zapaljive retorike visokih zvaničnika, koji su svojim izjavama dodatno podstakli tenzije u proteklom periodu.
“Mediji nekad nanose štetu prenošenjem izjava političara koji su van konteksta, a posebno je to slučaj sa onlajn medijima i društvenim mrežama, koje služe kao platforma na kojoj se koriste uvrede, govor mržnje i slično. Jedna od preporuka je zbog toga u ovom izveštaju i po meni je ta preporuka veoma važna, jer i mi kao predstavnici nevladinih organizacija i medija treba da sarađujemo i da preduzimamo inicijative za suzbijanje tih fenomena, moramo zajednički da se borimo protiv govora mrženje na internetu”, rekla je izvršna direktorka Asocijacije nezaviznih elektronskih medija na Kosovu (AMPEK) Ardita Zejnulahu.
Glavni i odgovorni urednik KIM radija Goran Avramović naveo je da postoji lična saradnja među novinarima, ali i potreba za većom međuredakcijskom saradnjom i saradnjom na nivou srpskih i albanskih udruženja novinara.
“Ono čega je najmanje bilo je saradnja na nivou udruženja novinara, mada smo i tu imali dve, tri dodirne tačke kad smo pokušavali da skrenemo pažnju javnosti da je naš posao na Kosovu i dalje jako opterećen činjenicom da sudbina 19 ubijenih, kidnapovanih i nestalih kolega nije rešena i to je tragedija koja nadilazi Kosovo”, naveo je Avramović.
Jedna od ključnih preporuka za poboljšanje stanja ljudskih prava na severu Kosova je i obezbeđivanje načina da se Srbi, bivši pripadnici kosovske policije, vrate na svoja radna mesta ili da se otvori konkurs za zapošljavanje novih ljudi. U međuvremenu je kako se navodi potrebno obezbediti specijalizovanu obuku za pripadnike KP i druge zvaničnike o kulturnoj, jezičkoj i društvenoj dinamici regiona Severno Kosovo.
