Vrhunski ukrajinski obaveštajci i oružje koje su obezbedile SAD ključni su za brzo napredovanje ukrajinskih snaga na rusku teritoriju tokom protekle nedelje. Neki analitičari veruju da bi mogli da se kreću još brže kada bi im Vašington dozvolio da koriste sofisticiranije oružje koje im je na raspolaganju.
Ukrajinske trupe nastavile su napredovanje kroz oblast Kursk, prvog takvog upada na rusko tlo od Drugog svetskog rata. Ukrajinske snage sada kontrolišu do 1.000 kvadratnih kilometara zemlje i više od 70 naselja unutar Rusije.
„Grupa odbrambenih snaga nastavlja da sprovodi ofanzivu na teritoriji Kurske oblasti“, rekao je predsedniku Vladimiru Zelenskom tokom video konferencije vrhovni vojni komandant Ukrajine general Oleksandr Sirski.
Vladislav Seleznjov, bivši portparol generalštaba ukrajinskih oružanih snaga, rekao je Ruskom servisu Glasa Amerike da su ukrajinska obaveštajna služba i artiljerijski raketni sistemi koje su obezbedile SAD, poznati kao HIMARS, bili ključni za neverovatno napredovanje.
„Ukrajinski obaveštajci su radili savršeno, zbog toga su neke od neprijateljskih kolona koje su požurile u pomoć ruskoj vojsci u Kurskoj oblasti uništene zahvaljujući artiljeriji i bespilotnim letelicama i uz pomoć avijacije, možda. I naravno, prava pošast za rusku vojsku je HIMARS, koji je pretvorio u pepeo ogromnu količinu naoružanja, opreme i ljudstva ruske vojske“, rekao je on.
Ipak, tempo ukrajinskog napredovanja je usporen poslednjih dana, ne toliko zbog otpora ruskih trupa koliko zbog snabdevanja ukrajinskih snaga.
Ključ za rešavanje ovog problema, prema nekim stručnjacima, jeste da se Ukrajini dozvoli da koristi zapadno oružje dugog dometa posebno, MGM-140raketni sistem, ili ATACMS, koji ima balističku raketu koja može da dosegne i do 300 kilometara.
„Mislim da je Vašington glavni problem ovde“, rekao je Džon Hardi, zamenik direktora Ruskog programa u Fondaciji za odbranu demokratija.
„Ako bi SAD dali zeleno svetlo da se ATACMS upotrebi na ruskoj teritoriji, mislim da bi Britanci i možda Francuzi sledili njihov primer za svoje krstareće projektile koje su isporučili Ukrajini. Mislim da bi ovo oružje bilo korisno u ovoj ofanzivi, uključujući i udare na ruska komandna mesta, logistička čvorišta ili druge ciljeve dalje nego što HIMARS može da dosegne“, rekao je Hardi za Glas Amerike.
Uprkos uspehu ukrajinskih snaga u ruskoj oblasti Kursk, Rusija nastavlja da vodi ofanzivu duž fronta u istočnoj Ukrajini, sa svojim snagama koje vrše pritisak na gradove kao što su Pokrovsk i Toreck.
Kako smatra Anđela Stent, viđa saradnica na Institutu Brukings i profesorka emeritus na Univerzitetu Džordžtaun, proboj Ukrajine u Kursk ne treba posmatrati kao čin iz očaja.
„Rekla bih da su Ukrajinci pokušali da Rusima daju dozu njihovog sopstvenog leka: da izazovu izvesnu nesigurnost u Rusiji, a možda i da dovedu u pitanje kompetentnost ruske vojske, a to su i postigli“, rekla je ona za Glas Amerike.
Uprkos tome što je morao da brani rusko tlo prvi put posle decenija, ruski predsednik Vladimir Putin, koji je od početka insistirao na tome da svoju invaziju na Ukrajinu naziva specijalnom vojnom operacijom i dalje izgleda nerado priznaje da je svoju zemlju uveo u rat.
Od prošle nedelje ukrajinsku ofanzivu opisuje kao provokaciju velikih razmera, a u utorak je kao odgovor najavio početak protivterorističke operacije.
Ruski politički analitičar Ivan Preobraženski smatra da Putin bura reči jer ne želi da skrene pažnju na neuspeh u odbrani granica zemlje.
U međuvremenu, ruske oružane snage navodno kopaju rovove kako bi zaštitile delove regiona Kurska koje još kontrolišu, oko sela Viktorovka, oko 45 kilometara od granice Rusije sa Ukrajinom, dok zvaničnici u Kijevu razgovaraju o mogućem otvaranju kancelarije vojne komande na ruskoj teritoriji.
Ovaj članak je iz Ruskog servisa Glasa Amerike.
