Velika razmena zatvorenika koju su obavile Sjedinjene Država i zapadne zemlje sa Rusijom, preko Turske, predstavlja dokaz da sukobljene strane ipak moraju da sarađuju, ali otvara i opasnu mogućnost da ljudski životi sve češće bivaju korišćeni kao pregovarački ulog, kaže za Glas Amerike Viktor Peskin, profesor politike i globalnih studija na Arizona Stejt univerzitetu.
Novinar američkog Vol Strit žurnala Evan Gerškovič, bivši marinac Pol Vilan i novinarka Radija Slobodna Evropa Alsu Kurmaševa našli su se među 26 ljudi iz Sjedinjenih Država, Rusije, Nemačke, Poljske, Slovenije, Norveške i Belorusije koji su u četvrtak oslobođeni u velikoj razmeni zatvorenika.
Kao i Gerškovič i Vilan, deo razmene su bili Nemac Riko Kriger, koji je bio zatvoren u Belorusiji, ruski disident Ilja Jašin i ruski obaveštajni pukovnik Vadim Krasikov, priveden u Nemačkoj zbog ubistva čečenskog separatiste, navodi se u saopštenju turske obaveštajne službe. Deo razmene je i Vladimir Kara Murza, ruski opozicionar koji je 2023. osuđen na 25 godina zatvora za izdaju i druga dela koja je negirao.
Peskin: Ovo je izuzetno složen diplomatski dogovor. On naglašava važnost diplomatskog angažmana između protivnika. I iako su Sjedinjene Države i određene zapadne zemlje pokušavale da izoluju i marginalizuju ruski režim zbog njegove ilegalne invazije na Ukrajinu. Ipak, to ukazuje na značaj diplomatskog kontakta kako bi se došlo do važne razmene zatvorenika, kakvu smo danas videli u dramatičnim scenama iz Turske. Istovremeno, to ukazuje na činjenicu da Vladimir Putin ima politički podsticaj da zarobi američke i druge zapadne novinare i građane i u suštini drži te ljude kao ulog za pregovaranje, kao novac, kako bi trgovao za obaveštajne agente i druge ljude koje želi vratio. Ovo je delikatna igra.
Glas Amerike: Da li je, i u kojoj meri teško sprovesti ovakve operacije i koliko su česte? Reč je o najvećoj razmeni zatvorenika u posthladnoratovskoj eri?
Peskin: Nesumnjivo je da je reč o veoma složenom, krhkom i delikatnom procesu. Potrebno je da se vratimo u dane Hladnog rata. Ovo što se dogodilo slično je nekadašnjem čuvenom “Mostu špijuna” razmeni zatvorenika većih razmera, teme obrađene u filmu Toma Henksa.
Glas Amerike: Sa stanovišta ljudskih prava, da li su opravdana strahovanja da su oslobođeni zatvorenici pretrpeli zlostavljanje u ruskom pritvoru?
Peskin: Nisam upoznat sa pojedinačnim slučajevima, ali postoje zabrinutosti da su zatvorenici poput novinara Vol strit žurnala Evan Gerškovič i drugi možda bili izloženi patnji u pritvoru. Veliko je olakšanje što su vraćeni kući. Sudbina Alekseja Navalnog ukazuje koliko je opasno biti u ruskom zatvoru.
Glas Amerike: Koliko je teško ljudima koji su bili pritvoreni u takvim okolnostima da se vrate redovnom životu?
Peskin: Boravak u ruskom zatvoru, mesecima pa čak i godinama, može ostaviti duboke ožiljke u psihičkom smislu.
Glas Amerike: Kada govorimo o ljudskim pravima - u Rusiji i Belorusiji ima pritvorenika koji nisu imali prilike da budu razmenjeni. Kakva je njihova sudbina: političkih zatvorenika, kritičara režima, posebno od početka rata u Ukrajini, kada su Putin i Kremlj zauzeli još oštriji stav prema opoziciji?
Peskin: Pažnja koja se posvećuje ovoj razmeni zatvorenika trebalo bi da bude iskorišćena za globalni pritisak civilnog društva kako bi se utvrdila sudbina disidenata i aktivista za ljudska prava, kao i građana Rusije i Belorusije pritvorenih po izmišljenim optužbama. Oni se suočavaju sa višegodišnjim i decenijskim zatvorskim kaznama. Ne smeju biti zaboravljeni, jer se radi o ljudima iza kojih ne stoji gotovo niko, nikoga nema da se zauzme za njih. I tu se kao problem izdvaja izrazita autoritarnost širom Rusije – što iziskuje nepodeljenu međunarodnu pažnju sa stanovišta ljudskih prava.
Glas Amerike: Da li mislite da je ovakav pritisak moguć i u budućnosti da se oslobodi više ljudi?
Peskin: Izuzetna priroda diplomatskog angažmana i složenost dogovora sugerišu da čak i dok su zapadne države i SAD i Rusija u sukobu, još postoji prostor za diplomatsku saradnju. To je tračak nade. Pitanje je da li će zapadne države i SAD iskoristiti svoju diplomatsku polugu, pritisak i diplomatski kapital da traže oslobađanje drugih disidenata. Za Navalnog je to došlo prekasno. Često su disidenti zaboravljeni. Možda oni poznati nisu, ali manje poznati da. Ima toliko drugih pitanja koja zahtevaju globalnu pažnju - od rata u Ukrajini, preko sukoba u Gazi i dalje. To je pravi izazov za diplomatiju i ljudska prava.
Glas Amerike: Kako biste ocenili stanje ljudskih prava u ovom trenutku u državi kao što je Rusija?
Peskin: Iz izveštaja o ljudskim pravima i rigorozne medijske, posebno od početka rata u Ukrajini, znamo da su uslovi u Rusiji katastrofalni. Oni su i pre početka rata već bili veoma loši.
U izveštaju američkog Stejt Departmenta objavljenom u aprilu, navodi se da je Rusija nastavila sa "očiglednim kršenjem ljudskih prava" u ratu protiv Ukrajine kao i protiv vlastitih građana tokom 2023.
Ističe se da su ruske vlasti nastavile da pojačavaju pritisak na one koji se ne slažu sa Kremljom i na "nezavisno izražavanje, zatvarajući političke protivnike i one koji protestuju protiv rata". Vlasti su pojačale pritisak na medije, krivično goneći brojne ljude zbog izražavanja mišljenja na internetu i nasilno zatvarajući nevladine organizacije.
"Učinjeno je više koraka u progon opozicionih političara, poput osude Vladimira Karamurzea na 25 godina zatvora na osnovu optužbi uključujući izdavanje i davanje dodatnih 19 godina zatvora za navodni ekstremizam već zatvorenom Alekseju Navaljnom, koji je potom umro pod sumnjivim okolnostima u februaru u zatvoru u ruskoj arktičkoj regiji", navedeno je u tom izveštaju.
"Kao što smo videli sa nepravednim zatvaranjem Alekseja Navaljnog u ruskoj kaznenoj koloniji, zatvaranje može biti praćeno užasnim uslovima, zlostavljanjem, čak i smrću“, kazao je američki državni sekretar Entoni Blinken predstavljajući izveštaj.
