Položaj osoba sa invaliditetom na Kosovu je veoma težak - godinama se suočavaju sa različitim oblicima diskriminacije, pre svega kad je u pitanju obrazovanje i zapošljavanje, kao nedostatkom odgovarajućih usluga.
Povodom Međunarodnog dana osoba sa invaliditetom, u Prištini je posebno skrenuta pažnja na probleme dece sa invaliditetom. Kako je navedeno na konferenciji pod nazivom „Uloga institucija i civilnog društva u unapređenju prava dece sa invaliditetom“, ova deca su često na marginama društva i nevidljiva celokupnom sistemu na Kosovu.
Stefan Petrović iz Čaglavice koji od rođenja boluje od paralize donjih ekstremiteta, smatra da su osobe sa invaliditetom na Kosovu “diskriminisane u svakom smislu”.
“Prvo da krenem od školovanja pa do zaposlenja i svega ostalog. Tu spada i prevoz, zatim barijere u smislu javnih ustanova, puteva ili bilo šta”.
On je završio srednju školu, a u razgovoru za Glas Amerike podelio je svoja iskustva i teškoće na koje je nailazio tokom školovanja.
“Završio sam Elektrotehničku školu, smer računarstvo i informatika. Taj smer je četvorogodišnji i mene je otac vozio godinu dana, išao sam non-stop u školu od ponedeljka do petka. E onda, sledeće tri godine sam morao da polažem vanredno, jer nisam bio u mogućnosti, ni ja ni moj otac, da to finansiramo i da bih ja nastavio školovanje, morao sam da vanredno polažem da bih završio školu”.
Stefan nema ličnog asistenta koji bi mu svakodnevno pomagao. Taj posao obavlja uglavnom njegov brat Lazar, koji ga oblači i svakodnevno izvodi iz kuće. Zajedno prolaze ulicama Čaglavice gde se odvija saobraćaj, a manje od polovine glavne ulice, tek od prošle godine, ima trotoar.
“Pa, po meni je ovo smešno, da ne kažem tragično - uraditi put i stazu kroz pola sela, to nigde nisam video da se tako radi. Ako se radi staza, da se uradi kompletno, makar ovde gde je saobraćaj veliki. Sad, kad se otvorila ova ulica iz Ajvalije, ali i moja ulica u kojoj živim, to je haos. Ne smeš do puta da dođeš, prolaze kamioni, prolazi veliki broj vozila - samo, ja mislim, još avion što nisu proterali tu”, kaže Stefan.
Stefanov izlazak iz kuće zavisi isključivo od slobodnog vremena njegovog brata Lazara, koji je nastavnik u jednoj srednjoj školi. Međutim, kako kaže Lazar, postoji rešenje za ovu situaciju.
“Kada bi imao neka električna kolica, kao što smo videli ovde da imaju u nekim marketima koje drže Albanci, da postoje neka električna kolica koja su izuzetno velike vrednosti oko 1000 evra se to kreće, a mi nismo u toj situaciji da kupimo ta kolica. Eto, njemu bi ta kolica omogućila lakše kretanje. Kad ja nisam tu, kada sam na poslu, ili kada otac ne može, barem da koliko-toliko može da izađe i prošeta u onom delu dana kada nema gužve zbog saobraćaja”, kaže Stefanov brat Lazar za Glas Amerike.
Kad je zapošljavanje u pitanju Stefan je proteklih godina povremeno bio angažovan preko srpske Nacionalne službe za zapošljavanje. Ukupno ima oko četiri godine staža.
“Radio sam do prošle godine preko Nacionalne službe za zapošljavanje, ranije je bilo na šest meseci, ove godine nije bilo uopšte, a prošle, pretprošle, dve-tri unazad je bilo na četiri meseca. To, ajde da kažemo, nije loše, ali ipak stalno zaposlenje je stalno zaposlenje. Kao svi normalni građani što imaju stalno zaposlenje, i mi, osobe sa invaliditetom, bismo trebali da imamo stalno zaposlenje”, navodi Stefan.
Po zakonima Kosova javne ustanove, ali i privatna preduzeća u obavezi su da na svakih 50 zaposlenih, zaposle jednu osobu sa invaliditetom. Međutim, prema brojnim izveštajima, to se u praksi ni približno ne sprovodi.
“Zakoni postoje, tamo imamo u pravilniku da svaka institucija na 50 radnika mogla bi da uposli jednog invalida, ali zašto sad to ne poštuju, to je pitanje na koje nismo uspeli svih ovih godina da nađemo odgovor”, kaže Lazar Petrović.
Odgovore na neke od problema osoba sa invaliditetom, posebno dece pokušali su danas da pruže i predstavnici kosovskih institucija, na konferenciji organizovanoj povodom međunarodnog dana osoba sa invaliditetom.
Zamenica premijera Kosova Emilija Redžepi rekla je da društvo i sistem moraju prepoznati sopstveni neuspeh u osiguravanju jednakih mogućnosti za decu sa invaliditetom i preduzeti konkretne promene “kako bi im omogućili dostojanstven i ispunjen život”.
“Potrebni su ljudska i politička volja, jasno definisani budžeti i sistemska rešenja koja će omogućiti sprovođenje svih prava u praksi. Neophodna je saradnja svih državnih institucija, međunarodnih organizacija, civilnog sektora, ali i svakog pojedinca“, izjavila je Redžepi.
Predsednik Kosovskog foruma invalida Bekim Krasnići rekao je da su dosadašnji napori institucija za podršku deci sa invaliditetom nedovoljni, te apelovao na njihovo ravnopravno tretiranje, posebno u obrazovanju.
„Nije dovoljno ono što je do sada postignuto, imajući u vidu velike potrebe u ranom i osnovnom obrazovanju, kako bi se deca sa invaliditetom tretirala kao i sva druga deca i kako bi njihova budućnost bila svetla. Imamo sveobuhvatan zakon koji je još u proceduri, i nadam se da će proći kroz potrebne procedure u parlamentu i vladi, kako bi se pitanje ove kategorije ljudi rešilo na sistemski način, naveo je Krasnići”.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije broj osoba sa invaliditetom na Kosovu iznosi između 170.000 i 255.000.
