Seksualno uznemiravanje predstavlja ozbiljan problem na Kosovu i prisutno je u svim sektorima, ali se i dalje smatra tabu temom, rečeno je na konferenciji posvećenoj unapređenju i sprovođenju zakonodavstva i politika za prevenciju seksualnog uznemiravanja u institucijama javne uprave Kosova.
Istaknuti su ključni faktori koji doprinose neprijavljivanju ovih slučajeva, kao što su strah od osude, nedostatak podrške i neznanje o tome da je seksulano uznemiravanje krivično delo.
"Mlade žene se plaše da prijave ovakvo delo. Ja apelujem na njih da prijavljuju slučajeve, jer ako prijavljuju, imaćemo više podataka i sprečićemo počinioce da vrše ova dela. To jeste krivično delo. Ako vam neko kaže „izgledate sjajno,“ to jeste seksualno uznemiravanje, to jeste najblaži vid. Jako je važno razmatrati ovo pitanje, imati debate, obuke i podizati svest u društvu. Učiniću sve što mogu da se žene osećaju bezbedno na radnim mestima. Seksualno uznemiravanje čini da se žene osećaju nebezbedno na radnom mestu“, rekla je ministarka pravde u Vladi Kosova Aljbuljena Hadžiu.
Direktor Kancelarije za dobro upravljanje Vlade Kosova Habit Hajredini naglasio je da oni koji se usude da prijave ili javno progovore o tome često bivaju ismejani.
"Meni se desilo na Savetu ministara, kada smo trebali da razgovaramo na temu seksualnog uznemiravanja da sam shvatio da moramo mnogo više da radimo kako bismo podigli svest o problematici seksualnog uznemiravanja. Kada se sastanete sa muškaricima, direktorima i ministrima i kada im kažete o ovom pitanju, njihovi izrazi na licima u stvari pokazuju da treba puno da radimo na pitanju seksualnog uznemiravanja. Dakle, verbalno, vizuelno i psihološko uznemiravanje postoji u našem društvu i moramo razumeti da sve to ostavlja posledice na pojedince i društvo", naveo je Hajredini.
Da seksualno uznemiravanje predstavlja ozbiljan problem na Kosovu posebno na radnim mestima, gde su najčešće žrtve žene ukazao je i zamenik kosovskog ombudsmana Niman Hajdari.
Prema njegovim rečima, iako pravna zaštita postoji, ova dela se ne prijavljuju dovoljno često.
"Nizak broj prijava je posledica nedostatka podrške od strane društva i porodice, ali i nepoznavanja toga da je to krivično delo koje je kažnjivo, kao i zbog nedostatka mehanizama za zaštitu žrtava. Zaštita od strane nadležnih organa bi pomogla u suzbijanju ovog fenomena. Sve javne institucije, civilno društvo i svi javni akteri moraju biti aktivni u stvaranju društva sa nultom tolerancijom prema seksualnom uznemiravanju“, naveo je Hajdari.
Da je seksualno uznemiravanje žena “sveprisutan i zanemaren problem”, ne samo na radnim mestima već i na ulici ukazala je pre nekoliko dana i novinarka Zorica Vorgučić na debati gde govorilo o rešavanju rodno zasnovanog nasilja za sve zajednice na Kosovu.
“Ovde u Gračanici prolazi magistralni put Priština–Gnjilane i vrlo često se dešava da ženama, devojčicama i devojkama, posebno onima koje pohađaju osnovnu i srednju školu, dobacuju iz automobila, upućuju im neprimerene komentare, neprimerene gestikulacije i čak pokazuju polne organe. Mislim da se o tome ne govori dovoljno. I meni se dešavalo da doživim takvo uznemiravanje, a dešavalo se i mojim ćerkama, koje su tinejdžerke. Sada sam u poziciji da ne mogu da dozvolim da se one uveče vraćaju kući same, jer se to stalno dešava, i nažalost, postalo je opšte prihvaćeno. Ti incidenti se često ne prijavljuju, jer se dešavaju brzo, a žene vrlo često nemaju vremena da reaguju, uključe telefon, snime tablice ili automobile kako bi to prijavile“, rekla je Zorica Vorgučić.
Konferenciju o promociji i primeni zakonodavstva i politike za sprečavanje seksualnog uznemiravanja u institucijama javne uprave Kosova, organizovali su Kancelarija za dobro upravljanje Vlade Kosova i Misija OEBS-a na Kosovu.
