Kako se približava istek roka od četrdeset dana koji su ekološke organizacije dale Vladi Srbije da usvoji Zakon o zabrani eksploatacije litijuma i bora, sa građanskih protesta koji se već danima održavaju u mestima širom centralne Srbije i od predstavnika opozicionih političkih partija stižu sve oštrije poruke da do eksploatacije jadarita u okolini Loznice ne sme doći ni po koju cenu zbog kolosalnog zagađenja koje bi nastalo.
S druge strane, predstavnici vlasti iznova ponavljaju da je ekološki aspekt priče o rudarenju litijuma protkan obmanama i lažima „druge strane“, te da je projekat njegove eksploatacije istorijska razvojna šansa za Srbiju.
Istovremeno, na više frontova nastavlja se afirmativna kampanja zagovornika iskopavanja litijuma iz redova vlasti, uz uveravanja da se ništa neće raditi bez garancija o najvišim ekološkim standardima, i da neće biti opasnosti po zdravlje ljudi, ali i uz pozive na dijalog u institucijama Srbije.
Sagovornici Glasa Amerike navode da se trenutna situacija u Srbiji može opisati kao buran i kompleksan istorijski trenutak sa nepredvidivim raspletom.
Vučić: protivnici iskopavanja litijuma iznose neistine
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je u ponedeljak da protivnici iskopavanja litijuma iznose neistine o tom projektu, da država neće učiniti ništa što bi ugrozilo zdravlje građana, te da se "neće kopati bar još dve godine".
Rekao je da će ministar zdravlja Zlatibor Lončar formirati tim najstručnijih lekara da se vidi da li iskopavanja utiče na zdravlje.
„Ako bilo kome može da smeta, projekat neće biti realizovan“, kazao je Vučić.
Dodao je da je u Jadru reč o podzemnom rudniku, a ne površinskom i da „nema šta da curi u Jadar“ jer nema nikakve tečne jalovine, te da će „kopanje početi baš pred kraj njegovog mandata“.
Istakao je da će se rudnik prostirati na 140 hektara, dok se, primera radi, Kolubara prostire na 60 hiljada hektara.
Profesor Filozofskog fakulteta u penziji, psiholog i političar Žarko Korać misli da, od kada je Srpska napredna stranka (SNS) na vlasti pa do danas - nikada nije bilo „većeg raskoraka“ između stava građana i onoga što vlast radi i da se zbog toga celokupna vladajuća struktura sada nalazi u defanzivi.
Kaže da je za njih to jako neobična situacija jer je jedna od glavih odlika vladavine predsednika Srbije Aleksandra Vučića populizam, a da je on sam sebe sada doveo u poziciju da je većina građana protiv njegovog eksplicitnog zalaganja za nešto.
„Ja mislim da on u tome neće izdržati i da će morati da nađe neki način da smiri situaciju“, kaže i dodaje da, ukoliko Vučić „tvrdoglavo nastavi da insistira“ na projektu Jadar – rizikuje da protiv sebe dobije ozbiljne demonstracije širom Srbije.
Psihološkinja Ana Mirković ističe da prvi put posle dužeg vremena može da prepozna da se na protestima protiv iskopavanja litijuma vidi „jasno artikulisan narodni bunt“ i da to plaši vlast.
„Ovo je sada prvi put da se oseća stvarno ta neka građanska energija bunta koji na nešto ne pristaje i ovo je trenutak u kom su građani spremni da odbrane svoju zemlju i meni je to dirljivo. Sa druge strane, čini mi se da je vlast u defanzivi i da su uplašeni. Oni svaki dan izlaze sa novim strategijama, novim informacijama i poluplanovima i to jako nemušto. Čini se da su zaista uzdrmani i da ne znaju baš najbolje šta da rade“, kaže Mirković.
Predstavljen tim za istraživanje mogućih uticaja iskopavaja litijuma
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar predstavio je u utorak članove tima koji će se baviti svim zdravstvenim aspektima uticaja koje bi iskopavanje litijuma moglo da ima po stanovništvo Srbije.
U timu su direktorka Instituta za javno zdravlje "Milan Jovanović Batut" Verica Jovanović, akademik Bela Balint, naučni savetnik sa Medicinskog fakulteta i hematolog Sanja Milenković, načelnik Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije Aleksandar Aleksić, Vladimir Vukomanović i Dragana Vujić iz Instituta za majku i dete, pomoćnik direktora Gradskog zavoda za javno zdravlje Šabac Igor Dragičević i brigadni general Radivoje Anđelković.
Kako je naveo, tim će imati svu moguću logistiku, uključujući i istraživanja u inostranstvu, u zemljama gde se litijum kopa.
Istakao je da članovi tima garantuju svojim kredibilitetom, da će raditi analizu i da će reći da li to ima uticaj na zdravlje dece i ljudi.
Direktor Centra za praktičnu politiku Dragan Popović takođe ocenjuje da trenutna situacija nije jednostavna za vlast jer su stavovi po pitanju iskopavanja litijuma dodatno radikalizovani u prethodnom periodu, ali stavlja akcenat i na ugao posmatranja u kom predsednik Srbije ne može sebi da dopusti da ne ispuni nešto što je već dogovorio sa stranim partnerima.
„Ako on ne uspe da realizuje ovaj projekat, to bi bilo prvi put da on nešto što je obećao svojim partnerima sa Zapada nije realizovao i to bi bilo prvi put da on ugrozi svoj neprikosnoveni položaj nekoga ko drži sve konce u svojim rukama. Veliki deo njegove moći potiče zato što se on predstavlja kao neko ko je jedini u stanju da nešto sprovede i mislim da je to primarni problem zbog kog ne može tako lako da odustane“, kaže.
Sagovornici Glasa Amerike ističu da je poziv vlasti na dijalog o pitanju iskopavanja litijuma, nakon dvanaest godina tokom kojih pravog dijaloga ni o jednoj temi nije bilo, „vrlo licemeran“ i da je za tako nešto najverovatnije kasno.
„Oni (vlast) su ti koji ne znaju šta je kultura dijaloga. U svakoj komunikaciji, a naročito onoj koju zovemo dijalogom se podrazumeva da se pažljivo sluša, da se razume sagovornik, da gledate da uđete u njegove cipele – to je ono što zovemo empatijom, da možete da prihvatite drugačiji stav – to je ono što zovemo tolerancijom. Toga kod njih nema niti ga je ikada bilo. Vi nemate mogućnost da sa nekim od predstavnika te političke opcije razgovarate na način da čak taj neko sačeka da vi izgovorite misao do kraja. Tako da tu nema od dijaloga ništa. Taj poziv sada je potez očajnika – gospodo, vi ste ukinuli dijalog i institucije“, kaže Ana Mirković.
Žarko Korać kaže da bi osnivanjem skupštinskog tela koje je predložila predsednica parlamenta Ana Brnabić u teoriji bilo formirano „pravo mesto za razgovor“, ali da se jednoglasnim odbijanjem opozicije da u takvom telu učestvuje jasno stavlja do znanja da je politička atmosfera u Srbiji takva da vlast više ne može da uspostavi dijalog na bilo koju temu.
„Vlast može da simulira i dovede nekoga, ali po mom mišljenju – oni sada plaćju cenu za to što nikada nisu bili spremni da razgovaraju ni o jednom stvarnom problemu Srbije – od Kosova pa do litijuma“, kaže.
Dragan Popović misli da bi teoretski još uvek moglo da se sedne i razgovara i da je to najbolje rešenje, ali da je tako nešto teško zamisliti u praksi.
„Obično u situacijama velikih kriza u kojima ne postoji poverenje između dve strane dođe neka treća da posreduje, ali mislim da mi nismo još uvek dotle stigli, mada se događaji odvijaju jako brzo. Ako se situacija bude dalje zaoštravala, vlast definitivno više neće moći da organizuje razgovor koji bi eventualno mogao da nas izvuče iz još dubljeg konflikta“, navodi.
U organizaciji ekoloških udruženja protesti zbog najave otvaranja rudnika litijuma u utorak će biti održani u četiri, a do subote u još najmanje 19 gradova.
Do sada su protesti održani u 28 gradova širom Srbije, a u nekim mestima je, prema proceni Arhiva javnih skupova, prisustvovalo više od 30 odsto lokalnog stanovništva, prenosi agencija Fonet. Ta procena pokazuje masovan odziv građana van Beograda koji nije zabeležen više od tri decenije - u odnosu na broj stanovnika gradova u kojem su održani, čak 13 protesta bilo je proporcionalno veće i od petooktobarskih demonstracija.
Na svim skupovima je zatraženo da vlast usvoji Zakon o trajnoj zabrani geoloških istraživanja i eksploataciji litijuma i bora u Srbiji. Rok za njegovo usvajanje je 10. avgust, za kada je najavljen veliki protest u Beogradu.
„Ja ne mislim da će demonstranti da ustuknu“, ističe Žarko Korać.
On kaže da na protestu u Beogradu u subotu možda ne bude prevelik broj građana na ulicama jer je leto i godišnji su odmori, ali ocenjuje da bi i u toj situaciji za vlast bilo jako loše da zaključi da pokret protiv iskopavanja litijuma gubi na snazi.
„Mislim da protesti vode ka tome da neće biti dovoljno da vlast na mala vrata ponovo navodno odustane od projekta, već da će tražiti formalni politički poraz Vučića koji će morati da kaže da je taj projekat ad acta. Dakle, rešenje je samo jedno – da vlast odustane“, dodaje Korać i zaključuje da bi nekakav drugačiji rasplet situacije mogao da preraste u direktnu konfrontaciju vlasti i građana kojom bi bio ugrožen mir i stabilnost u državi.
„Ove demonstracije manje-više nastaju spontano i to je velika opasnost za režim jer je takve demonstracije jako teško sprečiti. Možete samo represijom, ali Vučić to do sada, barem kada je u pitanju kopanje litijuma, nije radio. A ako bi to uradio zaista rizikuje da izgubi vlast na ulici“, zaključuje Žarko Korać.
Dragan Popović kaže da je jako teško prognozirati kakva nas poltička jesen čeka, ali veruje da „ćemo gledati masovne demonstracije“.
„Budućnost otpora protiv litijuma u Srbiji zavisiće, naravno, od broja ljudi na ulicama i umeća i pametnog koncipiranja i komuniciranja onih koji te proteste organizuju. Oni imaju taj jedan zahtev, mada je on dosta visoko postavljen, ali ispunjava onaj glavni uslov i njihov cilj je, za razliku od nekih prethodnih protesta - jasno formulisan“, zaključuje Popović.
Ana Mirković kaže da se narativ po kom se prethodnih 12 godina javnost deli na „one koji vole zemlju i one koji bi je prodali“ - vlastima sada vraća kao bumerang.
Ističe da se na ulicama gradova širom Srbije sada ne vodi antikorporacijska borba protiv Rio Tinta, već protiv „onih koji su doprineli i kreirali atmosferu u kojoj je moguće da dođe jedna kompanija da iskopa pola zemlje i uzme ono što je najlepše i što Srbiju čini zemljom kakva jeste.“
Naglašava da se ovi protesti razlikuju od ostalih jer se narod bori za svoju zemlju, vazduh, reke i domove.
„Ljudi se sada bore da bi Srbija živela. Mi imamo ustavno pravo na vazduh, vodu i zemlju, a oni to hoće da nam oduzmu. Ljudi prosto neće više. Ne daju. Ne znam kako će se ovo odvijati, ali mislim da će ljudi biti sve više besni i da bi bilo dobro da se ova situacija smiri, ali da ljudi koji vode ovu državu nemaju kapacitet da to urade. Bojim se šta će da se desi, ali mislim da je ovo zaista trenutak u kom se borimo ili da Srbija opstane ili da Srbija nestane. Ovo je jedan buran i kompleksan istorijski trenutak u kom se narod bori protiv dahija novog doba“, zaključuje Ana Mirković.
Do novog talasa protesta širom Srbije došlo je nakon odluke Vlade Srbie 16. jula da nastavi sa projektom izgradnje rudnika litijuma u dolini Jadra, pošto ga je prethodno stopirala 2022. godine.
Tome je prethodila odluka Ustavnog sud Srbije koji je 11. jula proglasio neustavnom odluku Vlade Srbije da zaustavi projekat Rio Tinta, vredan 2,4 milijarde dolara.
Vlada Srbije u Beogradu je 19. jula sa Evropskom unijom potpisala "Memorandum o kritičnim sirovinama" koji predviđa ceo proizvodni lanac – od kopanja litijuma u Jadru do proizvodnje baterija za električna vozila.
Deo stručne javnosti i ekoloških udruženja u Srbiji proteklih godina tvrde da bi rudarenje litijuma moglo da ima velike negativne posledice po životnu sredinu.
Sa druge strane, Rio Tinto, koji u Jadru planira podzemni rudnik litijuma, postrojenje za preradu i odlagalište jalovine, više puta je saopštio da je projekat ekološki bezbedan.
Ta britansko-australijska kompanija tvrdi da projekat Jadar može bezbedno da se razvija uz poštovanje domaćih i međunarodnih standarda i uz minimalni uticaj na životnu sredinu.
U dolini reke Jadar kompanija Rio Tinto je 2004. pronašla jadarit, mineral koji sadrži litijum i bor i planira da otvori rudnik koji bi godišnje proizvodio oko 58.000 tona litijum karbonata.
Prema poslednjim najavama vlasti u Srbiji, taj rudnik bi mogao da počne sa radom 2028. ako kompanija ispuni ekološke propise i dobije neophodne dozvole.
Pokret Kreni-promeni u maju 2022. uputio je Skupštini Srbije narodnu inicijativu koji je potpisalo 38.000 građana da se zabrani istraživanje i iskopavanje litijuma i bora u Srbiji. Ta peticija za sada nije uvrštena na dnevni red državnog parlamenta.
