Britanski premijer Kir Starmer i američki predsednik Džo Bajden u petak su odložili odluku o tome da li će dozvoliti Ukrajini da koristi rakete dugog dometa, koje je dobila od zapadnih zemalja, za napade na ruskoj teritoriji - što je plan koji je izazvao ozbiljne pretnje Moskve da sledi ruski rat sa NATO.
Starmer je novinarima u Beloj kući rekao da je imao veoma "sveobuhvatne razgovore o strategiji" sa Bajdenom, ali da u pitanju nije bio sastanak "o konkretnom kapacitetu".
Pre sastanka, zvaničnici su najavili da će Starmer izvršiti pritisak na Bajdena da podrži njegov plan za slanje britanskih projektila Storm šedou Ukrajini, kako bi mogla da vrši napade dublje unutar Rusije, dok raste zabrinutost saveznika zbog situacije na ratištu Rusije i Ukrajine.
Međutim, lider laburista je nagovestio da će Bajen i on razgovarati o tom planu na Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija u Njujorku naredne nedelje, sa "većom grupom pojedinaca".
Dok su Bajden i Starmer sa svojim saradnicima razgovarali u Beloj kući, Bajden nije želeo da prida veliki značaj upozorenju ruskog predsednika Vladimira Putina da bi dozvola Ukrajini da koristi zapadno oružje dugog dometa u Rusiji značilo da je Zapad "u ratu" sa Rusijom.
"Ne razmišljam mnogo o Vladimiru Putinu", rekao je Bajden kada su ga novinari pitali o komentarima ruskog predsednika.
Međutim, iako je Bajden rekao da je "jasno da Putin neće pobediti u ovom ratu", veruje se da američki predsednik nije još spreman da popusti pred insistiranjem Ukrajine da joj se dozvoli da projektile dugog dometa ATACMS američke proizvodnje koristi na ruskoj teritoriji.
Američki zvaničnici veruju da upotreba tih projektila ne bi načinila veliku razliku u vojnoj kampanji Ukrajine, a takođe žele da se postaraju da američke zalihe oružja ne budu ispražnjene.
Dvojica lidera kažu da su takođe razgovarali o ratu u Gazi. Britanija je nedavno suspendovala isporuke oružja Izraelu zbog strahovanja da bi moglo da bude upotrebljeno u situacijama koje predstavljaju kršenje međunarodnog humanitarnog prava.
Sjedinjene Države, koje su glavni vojni i diplomatski saveznik Izraela, još se nisu odlučile na taj korak.
Bajden i Starmer su se saglasili da su "čvrsto posvećeni" Izraelu, ali su naglasili "hitnu potrebu" da se postigne sporazum o prekidu vatre, i da postoji potreba da "Izrael čini više da zaštiti civile" u Gazi, navodi se u saopštenju Bele kuće posle sastanka.
Uoči susreta Bajden-Starmer, Bela kuća je nagovestila da neće biti nekog velikog saopštenja koje se odnosi na odluku o ukrajinskom korišćenju oružja dugog dometa.
"Nema promene našeg stava o obezbeđivanju kapaciteta za napade dugog dometa koje bi Ukrajina koristila unutar Rusije. Ne očekujem neku značajnu najavu u tom pogledu", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi.
Kirbi je u petak rekao da SAD ozbiljno shvataju Putinovo upozorenje, ali da to nije njegov novi stav.
"To je retorika koju smo ranije od njega čuli. Očigledno je pokazao da je sposoban za agresiiju i zbog toga te izjave shvatamo ozbiljno", rekao je Kirbi.
Ukrajinski zvaničnici obnovili su svoje molbe da im bude odobreno da koriste rakete dugog dometa koje je obezbedio Zapad protiv ciljeva dublje unutar Rusije tokom ovonedeljne posete Kijevu američkog državnog sekretara Entonija Blinkena i ministra spoljnih poslova Velike Britanije Dejvida Lemija. Blinken je rekao da "ne sumnja" da će Bajden i Starmer razgovarati o tome tokom svoje posete, napominjući da su se SAD prilagodile i "prilagođavaće se po potrebi" kako se strategija Rusije na bojnom polju promenila.
Jezik je sličan onome što je Blinken govorio u maju, malo pre nego što su SAD dozvolile Ukrajini da koristi oružje koje je obezbedila Amerika na teritoriji Rusije. Udaljenost je uglavnom ograničena na prekogranične mete za koje se smatra da predstavljaju direktnu pretnju, usled zabrinutosti zbog dalje eskalacije sukoba.
Pored Blinkena, i Bajden je ranije takođe nagovestio da bi donošenje odluke o promeni moglo biti u toku. U ragovoru sa novinarima ranije ove nedelje o tome da li je spreman da ublaži ograničenja oružja Ukrajini, on je odgovorio: "Sada to rešavamo".
Putin je u četvrtak upozorio da bi dozvoljavanje udara dugog dometa "značilo da su zemlje NATO-a, Sjedinjene Države i evropske zemlje u ratu sa Rusijom... Ako je to tako, onda, imajući u vidu promenu same suštine ovog sukoba, donećemo odgovarajuće odluke na osnovu pretnji koje će nam se stvoriti".
Putin: Odobrenje za rakete dugog dometa - direktan sukob Zapada sa Rusijom
Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je da bi odobravanje korišćenja zapadnih raketa dugog dometa Ukrajini, značio direktan sukob Zapada sa Rusijom.
Putin je rekao da bi to promenilo prirodu i obim rata sa Ukrajinom.
“Takav potez bi zemlje koje Kijev snadbevaju raketama dugog dometa uvukao direktno u rat, jer bi satelitsko ciljanje i programiranje putanja raketa morali bilo potrebno da izvrše vojna lica NATO-a, pošto Ukrajina za to nije sposobna. Dakle, nije pitanje da li ukrajinskom režimu dozvoliti da Rusiju napadne tim oružjem, već odluke da li su zemlje NATO direktno uključene u vojni sukob ili ne“, rekao je Putin ruskoj državnoj televiziji, javila je agencija Rojters.
„Ukoliko takva odluka bude doneta to će značiti, ništa manje, nego direktno učešće zemalja NATO-a, Sjedinjenih Država i evropskih zemalja u ratu u Ukrajini. Rusija bi bila prinuđena da donese odgovarajuće mere na osnovu novih pretnji”, rekao je Putin.
Ruski predsednik nije precizirao o kakvim se merama radi, ali je ranije ukazivao na mogućnost naoružavanja država nenaklonjenih Zapadu ruskim oružjem za napad ciljeva u inostranstvu.
U junu je govorio i o razmeštanju raketa na udaljenosti koja bi bila dovoljna da se izvedu udari na Sjedinjene Države i njene evropske saveznike.
Njegove primedbe bile su u skladu sa narativom koji Kremlj aktivno promoviše od početka rata u Ukrajini, optužujući zemlje NATO za de fakto učešće u sukobu i preteći odgovorom.
Ranije ove godine, Putin je upozorio da bi Rusija mogla da obezbedi oružje dugog dometa drugima za napad na zapadne ciljeve kao odgovor na to što saveznici iz NATO dozvoljavaju Ukrajini da upotrebi svoje oružje za napad na rusku teritoriju, rekavši da bi to "označilo njihovo direktno učešće u ratu protiv Ruske Federacije i zadržavamo pravo da postupimo na isti način".
Starmer je, odgovarajući na komentare ruskog lidera u četvrtak, rekao na putu za SAD da Britanija ne traži nikakav sukob sa Rusijom.
"Rusija je započela ovaj sukob. Rusija je ilegalno izvršila invaziju na Ukrajinu. Rusija bi mogla odmah da okonča ovaj sukob", rekao je Starmer novinarima. "Ukrajina ima pravo na samoodbranu i očigledno smo u potpunosti podržavali pravo Ukrajine na samoodbranu — kao što znate, pružamo im mogućnost obuke".
"Ali mi ne tražimo nikakav sukob sa Rusijom — to nam nije ni najmanje namera", rekao je Starmer.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski vršio je pritisak na američke i savezničke vojne vođe da idu mnogo dalje. On tvrdi da SAD moraju dozvoliti Ukrajini da gađa ruske vazdušne baze i lansirne lokacije daleko od granice, pošto je Rusija pojačala napade na ukrajinsku električnu mrežu i komunalne usluge uoči predstojeće zime.
Zelenski takođe želi više naoružanja dugog dometa iz Sjedinjenih Država, uključujući taktičke raketne sisteme ATACMS, za udare u Rusiji.
ATACMS ne bi bio odgovor na glavnu pretnju sa kojom se Ukrajina suočava od ruskih kliznih bombi velikog dometa, koje se ispaljuju sa više od 300 kilometara udaljenosti, izvan dosega ATACMS-a, rekao je potpukovnik Čarli Dic, portparol Pentagona.
Američki zvaničnici takođe ne veruju da imaju dovoljno raspoloživih sistema naoružanja da bi Ukrajini obezbedili broj koji bi suštinski promenio uslove na terenu, rekao je jedan od američkih zvaničnika.
Tokom sastanka savezničkih ministara odbrane prošle nedelje, ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da ne veruje da će obezbeđivanje sistema oružja dugog dometa Ukrajini promeniti igru u iscrpljujućem ratu. On je napomenuo da je Ukrajina već bila u stanju da vrši udare unutar Rusije sopstvenim sistemima unutrašnje proizvodnje, uključujući dronove.
"Ne verujem da će jedna sposobnost biti odlučujuća i ostajem pri tom komentaru", rekao je Ostin.
"Za sada, politika se nije promenila", rekao je u četvrtak general-major Pat Rajder, sekretar za štampu Pentagona.
Sastanak Bajdena i Starmera takođe dolazi uoči ovomesečnog godišnjeg sastanka globalnih lidera u Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija. Sastanak u Ovalnoj kancelariji bio je delimično zakazan kako bi se dvojici lidera pomoglo da uporede stavove o ratu u Ukrajini, zastojima u naporima da se postigne sporazum o prekidu vatre u Gazi i drugim pitanjima uoči sastanka UN.
Bela kuća je takođe nastojala da stavi veći naglasak na vezu između rata u Ukrajini i sukoba na Bliskom istoku koji je nastao nakon što su militanti Hamasa koje podržava Iran u Gazi pokrenuli napade na Izrael 7. oktobra.
Bajdenova administracija je ove nedelje saopštila da je Iran nedavno isporučio Rusiji balističko oružje kratkog dometa za upotrebu protiv Ukrajine, što je transfer zbog kog su zvaničnici Bele kuće zabrinuti da će Rusiji omogućiti da koristi više svog arsenala za ciljeve daleko izvan ukrajinske linije fronta dok koristi iranske bojeve glave za ciljeve bližeg dometa.
Zauzvrat, američka administracija navodi da se Rusija zbližava u odnosima sa Iranom, uključujući pružanje nuklearne i svemirske tehnologije.
"Ovo je očigledno duboko zabrinjavajuće", rekao je portparol Saveta za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi o transferu projektila. "I to svakako govori o načinu na koji ovo partnerstvo ugrožava evropsku bezbednost i kako ono ilustruje destabilizujući uticaj Irana koji sada seže daleko izvan Bliskog istoka".
