Vodeće američke tehnološke kompanije su navodno povećale bezbednosnu proveru zaposlenih i kandidata za posao, za šta stručnjaci kažu da je neophodno kako bi se suprotstavilo sajber špijunaži iz Kine. Dok se pojačana provera primenjuje na zaposlene i kandidate svih rasa, smatra se da su oni sa porodičnim ili drugim vezama sa Kinom posebno prijemčivi na pritisak vlade u Pekingu.
Barem jedan kineski diplomac računarstva u SAD se nada da će mu njegove veze sa Kinom biti prednost. Ženg, koji ne želi da otkrije svoje ime iz straha od osvete kineske vlade, kaže da je nedavno promenio fokus na sajber bezbednost u nadi da će poboljšati izglede za posao u Sjedinjenim Državama.
"Cilj je malo dalek, ali mislim da znam više o Kini kao neko ko je tamo rođen i odrastao. Nadam se da ću postati jak kandidat sa svojim iskustvom u sajber bezbednosti i ulogom u borbi protiv kineskih sajber-napada", rekao je Ženg, koji traži politički azil u Sjedinjenim Državama. Dok nije mnogo zabrinut da će pojačane bezbednosne provere uticati na njegove izglede za posao, kaže da se mnogi međunarodni studenti brinu da će biti isključeni iz poslova sajber bezbednosti.
Gugl, OpenAI i Sequoia Capital su među brojnim kompanijama koje se bave tehnologijom koje su pojačale bezbednosne provere zaposlenih i potencijalnih kandidata, navodi se u nedavnom članku Fajnenšl tajmsa. List je citirao izvore u tim kompanijama koji su rekli da reaguju na upozorenja američke vlade o rastućoj pretnji kineske špijunaže u poslednje dve godine.
Zabrinutost zbog kineske sajber špijunaže
Direktor FBI Kristofer Rej preneo je u aprilu da je kineska vlada pokušala da ukrade intelektualnu svojinu, tehnologiju i istraživanja od američke industrije. Kao odgovor, američka vlada je pojačala mere bezbednosti u poslednje dve godine, uključujući ažuriranje propisa o kontroli izvoza, kako bi ograničila mogućnost Kine da dobije napredne računarske čipove i veštačku inteligenciju.
Ivan Kanapati, potpredsednik kompanije Beacon Global Strategies, rekao je za Glas Amerike da prvi ljudi Silicijumske doline dele zabrinutost vlade.
„Poslednjih godina, tehnološke kompanije u nastajanju postale su opreznije, ne žele da postanu žrtve kineske strategije preuzimanja tehnologije“, rekao je on.
„Kompanije ne mogu sebi da dozvole da pomognu konkurentu da ih izbaci iz posla. Videli smo da se to već dešava u mnogim industrijama. Prirodno je da američke i druge srodne najsavremenije kompanije budu zabrinute i preduzmu korake da ublaže rizike od špijunaže koju sponzoriše Kina“, rekao je on.
Rej Veng, izvršni direktor kompanije Constellation Research Inc. iz Silicijumske doline, rekao je da je krađa američke intelektualne svojine postala sve veća od izbijanja pandemije, i da su ljudi koji su povezani sa Kinom često bili na meti.
„Tokom kovida, mnogi ljudi sa porodicom u Kini stavljani su u kompromitujući položaj u kojima se od njih tražilo da urade stvari za kinesku vladu, u suprotnom bi im rođaci bili ugroženi. Kina se infiltrirala u skoro svaki aspekt u SAD, tako da se Amerika suočava sa sistemskim problemima," kaže Veng.
Kanapati je rekao da bi Kina takođe mogla da dobije američku tehnologiju kroz lov na talente, što znači da angažuju nekoga sa iskustvom u određenoj tehnologiji i traže od te osobe da preuzme tehnologiju kako bi pokrenuo novu kompaniju u Kini. Iako je etički upitno, ponekad je legalno.
„Kina verovatno takođe pokušava da postavi svoje ljude, uključujući inženjere, u određene kompanije koje imaju poželjne tehnologije. To je dugoročna strategija“, rekao je on.
U izjavi za Glas Amerike, portparol kineske ambasade Liu Pengju je rekao da je čuo za te optužbe, ali da su američka vlada nema dovoljno čvrstih dokaza
„Oštro se protivimo neosnovanim optužbama i klevetama prema Kini i nadamo se da relevantne snage mogu objektivno i pošteno sagledati razvoj Kine“, napisao je. Liu je takođe istakao da je Svetska organizacija za intelektualnu svojinu prošle godine imenovala Kinu za najvišu svetsku ekonomiju sa srednjim dohotkom i 12. kada je u pitanju nezavisno kreiranje prava intelektualne svojine.
„Kineska naučna i tehnološka dostignuća nikada nisu ostvarena krađom. Kineski narod, uključujući naše intelektualce, postigao je takva dostignuća svojim talentom i vrednim radom“, napisao je on.
Brige oko bezbednosnih provera
Pojačane bezbednosne provere obično se sprovode nad svim zaposlenima, rekao je Veng. Gugl i OpenAI nametnuli su strožije preglede za Kineze, a Majkrosoft neke od svojih najvažnijih kineskih inženjera dovodi iz Kine u druge regione sveta. NVIDIA je takođe veoma obazriva u proverama.
Zaposlenima u Majkrosoftu u Kini, nedavno je ponuđena prilika da rade u Sjedinjenim Državama, Australiji ili Irskoj, navodi se u izveštaju državnog medija. Vol strit žurnal je objavio da je Majkrosoft zatražio od čak 800 zaposlenih, uglavnom inženjera kineske nacionalnosti koji rade na veštačkoj inteligenciji, da razmotre da se presele.
On je rekao da kompanije treba da budu oprezne kako bi izbegle izazivanje ksenofobije.
"Dakle, skoro svaki novi radnik, a ne samo kineski državljani, treba da prođu isti proces provere. Mislim da je to zaista važno. Kao Amerikanci azijskog porekla, moramo da budemo veoma oprezni u vezi sa tim", rekao je on.
Do sada, to nije bio problem za Džoija Vua, kineskog softverskog inženjera u Kaliforniji. Vu je za Glas Amerike rekao da nije video stroge mere protiv Kineza, niti je tretiran drugačije zbog kineskog državljanstva.
"Mislim da su SAD relativno tolerantne i otvorene. Nije lako za veliku tehnološku kompaniju da ima toliko stranih zaposlenih. Kineske kompanije, poput Huaveja, pune su Kineza, sa vrlo malo stranaca, i malo je verovatno da će Amerikanci biti angažovani da igraju važniju ulogu“, kaže Vu.
Kanapati je istakao da su sami osnivači mnogih tehnoloških kompanija iz Kine ili Indije, i da su upravo to ljudi koji traže bezbednosne provere kineskih državljana. Glas Amerike je kontaktirao Gugl, OpenAI i Sequoia Capital za komentare, ali nije dobio odgovor do trenutka objavljivanja.
Adriana Ženg iz Glasa Amerike doprinela je u pisanju ovog izveštaja.
