Predstavnici vlasti i opozicije u Srbiji, kao i nevladinog sektora različito su tumačili zaključke novog izveštaja Evropske komisije (EK) o napretku na putu ka Evropskoju uniji (EU).
EK je kritikovala nedovoljni napredak Srbije u ključnim pitanjima koja se odnose na demokratiju, vladavinu prava i usklađivanje sa spoljnom politikom EU uključujući i restriktivne mere protiv Rusije, dodajući da sveukupni tempo pristupnih pregovora i dalje zavisi najpre od reformi i normalizacije odnosa s Kosovom.
Komentarišući izveštaj u delu koji se odnosi na neusklađenost sa spoljnom politikom Evropske unije, predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da su evropski zvaničnici u pravu i "čestitao im što su to primetili".
„U pravu su ljudi. Čestitam im što su to primetili“, rekao je Vučić novinarima u Beogradu, ne želeći da dublje ulazi u detalje.
Opoziciona Stranka slobode i pravde (SSP) ocenila je da je izveštaj Evropske komisije "najblaže rečeno još jedan u nizu poraza evropske ideje u Srbiji".
„U Izveštaju se kritikuje doslovno sve, a Srbija praktično ocenjuje kao propala država. Pravosuđe i Skupština su pod potpunom kontrolom vladajuće partije, javne nabavke i svi značajniji infrastrukturni projekti izvor bujajuće korupcije, novinari pod pritiskom vlasti, a sudovi nesamostalni i neefikasni“, ističu u SSP.
Dodaju da su izbori „dokazano pokradeni“, a da se Srbija, umesto Evropi - više približava Kini i usklađuje sa njenim političko-ekonomskim interesima.
"Odakle onda dolaze poruke hvale koje je predsednica EK Ursula Fon der Lajen uputila predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i njegovim reformama i sveopštem napretku Srbije. Budući da je ona izjavila da 'reči Vučića prate dela', od EK očekujemo da ove njihove oštre reči isto tako isprate makar nekakva dela. Tako bi makar donekle ispravili štetu koju je Fon der Lajen svojim izjavama nanela evropskoj Srbiji", navode u SSP.
U izjavi za Glas Amerike, Igor Novaković iz ISAC fonda ističe da je u odnosu na prošlogodišnji izveštaj, ove godine „nešto čvršći ton“, pogotovu i delu vezanom za vladavinu prava i Poglavlje 31, to jest za spoljnu politiku.
„U suštini tu nema nekih velikih razlika zato što nema ni velikih novina u pregovorima. Ono što su ključne novine, a što se tiče EU, je upravo ova Reformska agenda i Plan rasta - sve ostalo uobičajeno“, ističe Novaković.
U delu izveštaja koji se odnosi na spoljnu politiku, on primećuje da se, uz već poznate ocene o tome da se Srbija nije uskladila sa evropskim deklaracijama i restriktivnim merama EU, sada prvi put pojavljuje i Severna Koreja:
„Moja pretpostavka je da je to u vezi sa ovim aranžmanima severnokorejskih vojnika u Ruskoj Federaciji, odnosno na ukrajinskom ratištu. Dakle, mi opet pratimo i dalje onu istu politiku koja je bila, a to je politika da svaki put u deklaracijama gde su umešane Kina ili Rusija i njihovi interesi, da se mi sa tim deklaracijama ne usklađujemo. Ton je nešto oštriji, kao i u prošlom izveštaju, ali nisam da će to imati nekog većeg efekta na vlasti u Srbiji“, kaže Novaković i podseća da su i same vlasti u Beogradu poručile da ne treba očekivati u skorijoj budućnosti neko usaglašavanje u tom smislu.
Slično razmišlja i Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, koji ocenjuje da je ovogodišnji Izveštaj EK vrlo sličan prošlogodišnjem - ključni razlog za to, po njegovom mišljenju je to što su u Srbiji održani vanredni izbori, to jest nekoliko izbornih ciklusa na različitim nivoima i da je to suštinski blokiralo proces donošenja odluka:
„To je nešto na šta nas Komisija stalno i upozorava - vanredni izbori su zapravo jedan od ključnih razloga zašto je Srbija usporena na svom putu, pored svih drugih problema koji postoje. Naravno, ključna oblast na koje se odnosi ovo pitanje jeste oblast, odnosno poglavlja 23 i 24, koja se odnose na vladavinu prava“.
Kako ističe Subotić, u izveštaju ima i pozitivnih momenata, pre svega vezanih za činjenicu da se Srbija obavezala da će ispuniti različite stvari sada u okviru Reformske agende.
„Na primer izvršićemo reviziju biračkog spiska, REM će profunkcionisati, uvešćemo najmanje trima državama vize - tako da mi smo se već obavezali na neke stvari. Sad je situacija stabilnija nego što je bila prošle godine kod nas, te Komisija očekuje, pretpostavljam, da se te stvari što pre implementiraju, a to bi trebalo samim da utiče i na izveštaj za sledeću godinu“, ističe sagovornik Glasa Amerike.
Po njegovom mišljenju pozitivna je i činjenica da predsednik Srbije nije otišao na samit Briksa u Kazanj, kao i to što je poslednjih dana i nedelja zabeležena ozbiljna turneja evropskih zvaničnika u Beogradu:
„Dakle, u tom pogledu smo kupili dovoljno vremena i prostora koji možemo da popunimo, ja se nadam, tim reformama. Znači, kupili smo dodatno vreme, imamo prostor za manevar, a da li ćemo ga efektivno popuniti to je sad drugo pitanje“, smatra Subotić.
Igor Novaković smatra da ono što se događalo na spoljnopolitičkom planu i na šta se ukazuje u Izveštaju EK, može da ostavi dugoročne posledice na Srbiju.
„I to je ono što smo godinama pričali, a to je da se javlja jedno nepoverenje prema Srbiji među evropskim zemljama i da u principu onog momenta kada se otvori veća mogućnost proširenja, a to je verovatno sada, na nas će se gledati sa nepoverenjem. Pogotovo što je pitanje usaglašavanja sa spoljnom i bezbednosnom politikom u stvari pitanje usaglašavanja sa interesima EU“.
Zanimljiva je i činjenica da se Izveštaj EK o napretku Srbije razlikuje u velikoj meri od poruka koje tokom prošlonedeljne posete Srbiji izrekla evropska komesarka Ursula fon der Lajen - nasuprot njenim ohrabrujućim i pozitivnim izjavama posle susreta sa predsednikom Srbije A, ton Izveštaja EK je daleko oštriji.
Igor Novaković smatra da je u odgovoru na to pitanje postoje dva aspekta – jedan je svakako pitanje proširenja, koji je vezan za same pregovore, a drugi aspekt je vezan za praktičnu politiku.
„Mislim da tu postoji svest da je vlast u Srbiji vrlo stabilna, da postoje interesi EU koji se tiču Srbije, a to je pre svega interes vezan za stabilnost Zapadnog Balkana i onda u tom kontekstu se mora surađivati. Dakle ako govorimo, prema rečima same Ursule fon der Lajen, da je ona prethodna Komisija bila geopolitička, da moramo da shvatimo da je i ova isto geopolitička, i da će verovatno fokus biti i na geopolitičkom pristupu stvarima“, kaže Novaković.
Strahinja Subotić, u odgovoru na ovo pitanje ima filmski pristup problemu:
„Ja volim da kažem kao u onim detektivskim serijama i filmovima, kad kažu dobar i loš policajac. Ona je ovde dobar policajac. Ona želi da bude motor proširenja i šalje pozitivne poruke iz dva razloga. Prvo, kako bi se podigao nivo podrške Evropskoj uniji u Srbiji i u regionu. I drugo kako bi se odobrovoljile države članice da poguraju Srbiju i druge kandidate. Na primer da otovori klaster 3, na šta Komisija već duže vremena poziva“, kaže Subotić i dodaje da u ulozi lošeg policajca vidi Evropski savet koji na ove procese gleda iz drugaćijeg ugla i ima kritičniji pristup Srbiji.
Ipak, saradnik Centra za evropske politike ima pozitivan pristup prema poziciji u kojoj se nalazi Srbija:
„Srbija treba da iskoristi priliku što ima Reformske agende, koje imaju detaljan presek stanja i koje će se pratiti na semestralnom nivou. Ja mislim da ukoliko se to jedna po jedna stvar bude ispunjavala, za početak ove koje sam rekao da do kraja decembra REM, birački spisak i vize, da to već može da bude pozitivan signal da Srbija ipak želi da uđe u članstvo u nekoj doglednoj budućnosti“, kaže na kraju Strahinja Subotić.
