Uz ocenu da je Srbija ispunila merila za otvaranje klastera 3 koji se odnosi na konkurentnost i inkluzivni rast i da je taj klaster tehnički spreman za otvaranje, Evropska komisija (EK) je u ovogodišnjem izveštaju kritikovala nedovoljni napredak Srbije u ključnim pitanjima koja se odnose na demokratiju, vladavinu prava i usklađivanje sa spoljnom politikom Evropske unije (EU) uključujući i restriktivne mere protiv Rusije, dodajući da sveukupni tempo pristupnih pregovora i dalje zavisi najpre od reformi i normalizacije odnosa s Kosovom.
U izveštaju se navodi da se posle ruske agresije na Ukrajinu, Srbija uskladila s nekim pozicijama EU u međunarodnim forumima, uključujući Generalnu skupštinu UN, i nastavila da sarađuje s EU na sprečavanju zaobilaženja sankcija i u pružanju finansijske i humanitarne pomoći Ukrajini.
"Međutim, i dalje se ne usklađuje ni sa kakvim restriktivnim merama protiv Ruske Federacije i nije se uskladila s većinom izjava Visokog predstavnika o tom pitanju. Održavala je odnose na visokom nivou s Rusijom i intenzivirala odnose s Kinom, što otvara pitanje o strateškom pravcu Srbije", dodaje se.
Evropska komisija je ocenila da je Srbija umereno pripremljena u oblasti spoljne, bezbednosne i odbrambene politike, ali da od prošlogodišnjeg izveštaja nije ostvarila napredak i da nije sprovela preporuke.
„Obrazac usklađivanja Srbije sa spoljnom politikom EU nije značajno promenjen, a određene aktivnosti i izjave bile su u suprotnosti sa stavovima spoljne politike EU“, ocenjuje se.
Kada je u pitanju normalizacija odnosa s Kosovom, EU očekuje od obe strane da primene svoje obaveze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i Implementacionog aneksa iz prošle godine, uključujući osnivanje Zajednice opština sa srpskom većinom (ZSO).
Od Kosova se očekuje da počne proces koji će dovesti do osnivanja ZSO na osnovu evropskog predloga koji je predstavljen obema stranama 21. oktobra 2023.
„Predlog je zasnovan na evropskim standardima i najboljim praksama i u potpunosti je u skladu s kosovskim ustavnim okvirom“, navela je Komisija i pozvala Srbiju i Kosovo da se bez odlaganja konstruktivno uključe u osnivanje ZSO.
Od Srbije se očekuje da počne da ispunjava svoje obaveze iz Sporazuma paralelno s priznavanjem kosovskih dokumenata, simbola i institucija.
U izveštaju se navodi da je Sporazum "važeći i pravno obavezujući" i da nikakve formalnosti, uključujući one koje se odnose na njegovo usvajanje ili "formalizaciju", ne bi trebalo da stoje na putu napretka u njegovoj primeni.
"Konstruktivnost strana će biti procenjivana isključivo na osnovu njihovog učinka u implementaciji. Normalizacija odnosa ostaje suštinski uslov na evropskom putu obe strane i obe rizikuju da izgube važne prilike u nedostatku napretka", ističe se u izveštaju.
EU očekuje i da Srbija u potpunosti sarađuje i da preduzme sve neophodne mere da uhapsi i brzo privede pravdi počinioce napada u Banjskoj na severu Kosova u septembru 2023. godine.
U dokumentu se ocenjuje da su tenzije na Kosovu i dalje visoke i dodaje da je Kosovo sprovodilo aktivnosti suprotne njegovim obavezama u okviru dijaloga, uključujući policijske operacije protiv kancelarija i službi koje podržava Srbija na severu, usvajanje uredbe Centralne banke Kosova o gotovinskim operacijama kojom se zabranjuju transakcije u bilo kojoj valuti osim evra, kao i zatvaranje kancelarija Banke Poštanske štedionice i Pošte Srbije na severu Kosova.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Đosep Borelj ponovio je u Briselu, da Srbija i Kosovo moraju da napreduju u primeni sporazuma o putu normalizaciji odnosa, koji se vodi pod okriljem EU, jer je to jedini način da se napreduje na evropskom putu.
„Puno toga smo učinili u procesu dijaloga, postigli smo uzajamno priznanje registarskih tablica, uspeli da eliminišemo ulazna i izlazna dokumenta pa građani Srbije i Kosova mogu slobodno da putuju. To su velika dostignuća ali do njih nije došlo lako“, rekao je.
Borelj je ukazao da je zaustavljena praksa zloupotrebe struje na severu Kosova duga 20 godina, postignut je sporazum o putu normalizacije, Ohridski sporazum, ali nažalost nema rešenja za njegovu primenu.
„I za Srbiju i za Kosovo sama dinamika proširenja i napredak ka dijalogu kojim upravlja EU ide ruku pod ruku sa normalizacijom odnosa, ne može se jedno učiniti, a drugo ne. Sve je to zavisno jedno od drugog i zahteva određene napore, ali se na kraju ti napori isplate, pogotovo za građane“, rekao je Borelj.
Iako srpska vlada i dalje članstvo u EU navodi kao svoj strateški cilj, Komisija ocenjuje da su prevremeni izbori i prekid u funkcionisanju vlade i parlamenta usporili napredak u reformama.
EU pronalazi značajne nedostatke u izbornom procesu u Srbiji, navodeći medijski disbalans i sistemske prednosti vladajuće stranke koji podrivaju fer konkurenciju.
„Nadzorni organi se smatraju neefikasnim, a zabrinutost opozicije u vezi sa izbornim nepravilnostima ostaje nerešena, posebno u Beogradu“, navodi se.
EU takođe primećuje kontinuiranu polarizaciju i tenzije unutar parlamenta, uz ograničeno učešće opozicije i čestu upotrebu uvredljivog rečnika.
„Skupštini Srbije nedostaje transparentnost i nezavisnost, a njen dnevni red uglavnom vodi vlada. Odsustvo godišnjeg plana rada i ograničena debata dodatno oslabljuju njenu ulogu kontrole izvršne vlasti“, dodaje se.
Preporuke EU naglašavaju i potrebu za jačom političkom voljom u sprovođenju nezavisnosti pravosuđa i rešavanju korupcije na višem nivou, poboljšanu transparentnost izbornih procesa, upravljanje javnim finansijama i usklađivanje zakonodavstva sa EU.
„Efikasnost pravosuđa u Srbiji je ugrožena neujednačenim opterećenjem, kašnjenjem u primeni višeslojnog sistema upravnog pravosuđa i ogromnim brojem nerešenih predmeta u Upravnom sudu. EU poziva na smanjenje broja zaostalih predmeta i poboljšanje sistema upravljanja sudovima kako bi se poboljšala ukupna efikasnost pravosuđa. Upražnjena mesta u pravosuđu, visoki nivoi političkog pritiska i neefikasan Visoki savet sudstva ugrožavaju autonomiju pravosuđa. Uprkos novim zakonima koji su namenjeni zaštiti nezavisnosti, javni komentari vladinih zvaničnika i poslanika potkopavaju ove reforme.“
Ograničeni napredak postignut je i u pogledu preporuka za borbu protiv korupcije. EU poziva na ciljane procene rizika u ranjivim sektorima i primećuje nedovoljnu posvećenost Srbije procesuiranju ratnih zločina, posebno protiv osumnjičenih na visokom nivou, i ističe zaostatak od preko 1.700 predistražnih predmeta kao ozbiljnu zabrinutost.
„Korupcija je i dalje rasprostranjena u Srbiji, sa nedostatkom osuđujućih presuda u slučajevima korupcije na visokom nivou što ukazuje na slabo sprovođenje“.
EU kritikuje i nedostatak transparentnosti Srbije u upravljanju kapitalnim investicijama, nabavkama i celokupnom fiskalnom upravljanju.
„Dodeljivanje infrastrukturnih ugovora velikih razmera bez transparentnosti i sve veće oslanjanje na međunarodne sporazume smatra se da doprinosi rizicima od korupcije“, dodaje se.
Navodi se i da reforme javne uprave u Srbiji pokazuju minimalan napredak i da se na brojnim pozicijama nalaze vršioci dužnosti, što izaziva zabrinutost za transparentnost i stabilnost.
„Preporuke iz prethodnih godina o zapošljavanju zasnovanom na zaslugama, smanjenju vršilaca dužnosti i poboljšanju finansijske kontrole uglavnom su ignorisane“, piše u izveštaju EK.
U izveštaju se navodi i da građansko društvo u Srbiji funkcioniše u izazovnom okruženju, dodajući da napadi i kampanje klevetanja protiv organizacija civilnog društva često podstiču visoki zvaničnici ili državni tabloidi.
„Takođe je povećan broj strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) od strane vlasti, što guši javni diskurs i građanski angažman“, dodaje se.
EU kritikuje i sporu zelenu tranziciju Srbije, pozivajući na brzu akciju za smanjenje oslanjanja na fosilna goriva, dekarbonizaciju industrije i privlačenje zelenih investicija.
U delu „Sloboda izražavanja“, Evropska komisija navodi da Srbija ima određeni nivo pripremljenosti i da nije postigla napredak u preporukama iz prošle godine, koje iz tog razloga ostaju na snazi.
Kako ističu, Srbija bi u narednoj godini ponovo trebalo da implementira i poštuje nove medijske zakone, izabere nove članova Saveta REM-a i izmeni zakone radi rešavanja preostalih pitanja u vezi sa usklađivanjem sa evropskim standardima i najnovije pravne tekovine EU,
EK navodi i da treba ojačati zaštitu i bezbednost novinara, posebno obezbeđujući da se visoki zvaničnici uzdrže od etiketiranja ili verbalnih napada na novinare, da se sve pretnje i slučajevi fizičkog i verbalnog nasilja brzo prate i, po potrebi, javno osude, istraže ili krivično gone; kao i da obezbedi transparentno i pravično sufinansiranje medijskih sadržaja koji služe javnom interesu i punu transparentnost u vlasništvu i oglašavanju medija.
