Poslednjih nedelja, za sada uglavnom u zapadnoj Srbiji, održavaju se protesti protiv iskopavanja litijuma i do sada je bilo okupljanja u nizu gradova - od Loznice i Koceljeve, Bogatića, Arilja, Ljiga, Šapca, Požege, Aranđelovca, Barajeva, Valjeva, do Rače, gde se u ponedeljak održava još jedan skup.
O protestima bi se moglo reći da dobro posećeni, da postoji saglasnost okupljenih da ne žele da se u Srbiji kopa litijum, a jasno je i da oni koji protestuju dolaze iz svih političkih opcija - od krajnje desnice i centra, do levice i liberala, od onih koji podržavaju vlast, do simpatizera opozicije.
Sa većinom ovoga vlast u Srbiji, pokazuju dosadašnji slučajevi, može da se bori, ali postoje dve stvari koje su sada uočljivije nego na ranijim okupljanjima. Prva je da iza ovih skupova stoji samo organizacija „Ne damo Jadar“ i lokalni uglavnom ekološki aktivisti, a ni govornici sa bine ne spadaju u red poznatih i velikih opozicionara - uglavnom su to ljudi iz sredina u kojima se održava protesti ili predstavnici naučne i akademske zajednice.
Oni koji dolaze na proteste su uglavnom protiv sistema vlasti oličenog u predsedniku Srbije Aleksandra Vučića, ali su takođe razočarani i nezadovoljni opozicijom, zbog čega je njihovo političko delovanje je nedovoljno artikulisano, kaže u razgovoru za Glas Amerike politički analitičar Dragomir Anđelković.
„Zato je za Vučića najveća opasnost kad dolazi do autentičnih protesta, kada iz naroda počinje da izbija nezadovoljstvo, jer takvi protesti, pod jedan - ohrabruju sve one koji su protiv njega da se aktiviraju i daju im nadu da postoji snaga koja može da ga sruši. Pod dva - oni koji su uz njega počinju da se premišljaju da li je to dobro, ako su deo interesne zajednice shvataju da njihova investicija u Vučića može da bude propala, a sa druge strane, ako su već razočarani u Vučića, ali i dalje su uz njega jer nikoga drugog ne vide, dobijaju nekoga ko može da im bude alternativa“.
Kako kaže Naim Leo Beširi iz Instituta za evropske poslove, vlast je pokušala da iskoristi ranije proverenu taktiku da priču sa litijumom završi u vreme letnjih praznika, kada većina građana odlazi na godišnje odmore i generalno je manje zainteresovana za politiku generalno:
„Ovog leta očigledno su pokušali da provuku otvaranje, odnosno davanje dozvole za iskopavanje, odnosno promet i trgovinu mineralima koje Rio tinto istražuje već više od deceniju. I očigledno mu to sada nije prošlo imajući u vidu da se u vreme letnjih praznika protesti zahuktavaju, što samo znači da na jesen oni mogu postati značajno masovniji. I to predsednik Vučić uvek vidi kao potencijalnu opasnost po njegovu vlast, ali on i dalje ima mnogo karata u svojim rukama, imajući u vidu da bez ikakvog problema može zakazati naprasno referendum o tom pitanju, ili kao što je možda najavio i referendum o njegovom ostanku na vlasti“, kaže Beširi.
Pripadnici opozicije su viđani na protestima protiv litijuma, ali je njihova uloga gotovo zanemarljiva i svodi se na podršku građanima i zalaganje za slične zahteve - za smenu vlasti i za zaustavljanje projekta o kopanju litijuma.
Moglo bi da se kaže da je sa predstavnicima opozicije vlast za 12 godina uvežbala sisteme borbe, koji su najbolje mogli da se vide na nedavnom vanrednom zasedanju parlamenta. Tu su "prozivke" na račun opozicije za korupciju i kriminal, za odsustvo patriotizma, iznošenje detalja iz ličnog života lidera.
Vlast se mnogo teže snalazi sa pripadnicima lokalnih „lidera“, sa malo poznatim ličnostima koji u ovom trenutku uživaju veliko poverenje građana i u čiju reč se veruje.
Kako kaže Dragomir Anđelković, političari se, boreći se među sobom, ipak drže nekih pravila - da se ne ide suviše daleko u međusobnim napadima, odnosno da napadi budu verbalni i da se ne prelazi često granica toga.
Represija je tu retkost, dodaje Anđelković i kao primer navodi slučaj Slobodana Miloševića koji je svojevremeno hapsio Vuk Draškovića i doneo mu na taj način puno poena kod birača.
I Vučić je danas svestan da mu sa te, političke strane ne preti velika opasnost jer je reč o ljudima koji su "istrošeni" posle 20 godina političkog aktivizma, kaže sagovornik Glasa Amerike:
„Ali kada se susretne sa narodom i sa ljudima koji izlaze iz naroda – tu se plaši i na strah odgovara represijom, pokušava da zaplaši te ljude da stanu. A mislim da ipak je ovo srce Evrope, ipak ne može Vučić da se ponaša kao Pinoče, Josip Broz ili Čaušesku i da krene u masovne likvidacije. Znači, ako se psihološki otpor razbije, ako se psihološki strah razbije, otpor može da bude efikasan čak i u slučaju represije - ta represija ne može da postane totalna“.
U sklopu serije protesta protiv kopanja litijuma, za 10. avgust je zakazano i veliko okupljanje u Beogradu. U isto vreme ističe i rok od 40 dana, koji su predstavnici organizacije „Ne damo Jadar“ ostavili vlastima u Beogradu da donesu zakon o zabrani kopanja litijuma u Srbiji. Ukoliko se to ne desi, oni najavljuju akcije širom Srbije koje će započeti blokadom puteva i pruga.
Na pitanje kako će izgledati Srbija nakon 10. jula Naim Leo Beširi kaže da je vlast izbegavala svaku normalnu komunikaciju i razmenu informacija o iskovanju litijuma i da se sada osećaju posledice toga:
„Kada god nemate dijalog - imate potencijalno nasilje. Kada nemate institucije koje mogu da zaštite vaša prava, koje ne rade, koje su uzurpirane, onda se stvari prelivaju na ulice. Ulica je vrlo nepredvidiva i može postati nasilna, ali i ne mora postati nasilna. Može biti izrazito masovna, ali ne mora biti nasilna. Zato je vrlo teško predvideti kakvi će protesti biti. Imajući u vidu da je sredina leta, da je većina ljudi na odmoru, ja ne očekujem da će to biti značajno više ljudi nego što je bilo na protestima u prošlosti, ali udruženje građana i građani imaju pravo da zahtevaju od svoje vlasti. Vlast ima pravo na to da odgovori na način koji je u skladu sa zakonom. Ukoliko mirno protestujete - protest je sasvim u redu“.
Odgovarajući na ovo pitanje, Dragomir Anđelković se poziva na slučaj Jermenije, gde je vlast pokušavala da uguši narodne proteste, ali se na kraju suočila sa snažnim decentralizovanom otporom i protestima na svim stranama zemlje sa kojima nisu uspeli da se izbore:
„Ni vojska, ni policija nisu bile spremne na taj način da reaguju protiv naroda - jer lako je stigmatizovati opoziciju, što Vučić radi i ima mnogo razloga za to jer i opozicija često nije ništa bolja od njega. Ali nemoguće je stigmatizovati ceo narod i te lidere koji se na mah jave, koji nisu pravi lideri već trenutni predvodnici – to sve daje šansu da se režim uruši i mislim da organizatori apsolutno treba da pozovu građane“.
Sredinom jula, Vlada Srbije je usvojila uredbu o utvrđivanju prostornog plana područja posebne namene za realizaciju Projekta eksploatacije i prerade minerala jadarita „Jadar" koji realizuje kompanija Rio Tinto.
Ova uredba je usledila pošto je Ustavni sud Srbije 11. jula ocenio da prethodna odluka Vlade Srbije, kojom je 2022, usled masovnih protesta, suspendovan projekat „Jadar", nije bila u skladu sa Ustavom ili zakonom.
