Sloboda medija u Srbiji dobila je ocenu 3,3 od mogućih 10 - pokazalo je najnovije istraživanje koje je sprovela organizacija Lokal pres anketirajući 26 medija, odnosno polovinu svojih članica čiji su glavni urednici odgovarali na upitnik.
Kako je istaknuto na konferenciji „Sećate li se lokalnih medija“ u Evropskoj kući u Beogradu, napadi na novinare lokalnih medija su manje vidljivi nego napadi na novinare iz medija koji rade na nacionalnom nivou, a kako je još istaknuto na ovom skupu najviše zabrinjava plan da se profesionalni mediji guše.
Ukazano je i na to da je sloboda izražavanja i na globalnom nivou u padu, da je broj zemalja koje se autokratizuju nadmašio broj zemalja koje idu u pravcu demokratizacije, pri čemu je najviše na udaru sloboda medija.
Kako je istakla istraživačica Evropskog univerzitetskog instituta Tijana Blagojev, istraživanje je pokazalo da 48 odsto ispitanika smatra da pritiske na lokalne medije vrše organi izvršne vlasti, a 30 odsto da to radi vladajuća stranka.
Ona je ocenila da se pritisak na lokalne medije najčešće sprovodi kroz dva mehanizma:
„Postoji planski način da se guše profesionalni lokalni mediji - sa jedne strane onemogućavajući im finansijsko prihodovanje kroz javna sredstva, kao što je projektno sufinansiranje. Ili kroz nedavanje informacija od javnog značaja. Na ovaj način iz dva aspekta lokalni mediji su zaista u nezavidnom položaju jer em ne mogu da dobiju informacije koje treba da pružaju građanima, em im se onemogućava održivost generalno“, izjavila je Blagojev.
Ona je kazala da na to treba dodati i administrativne pritiske kroz javne nabavke, kao i individualne pritiske putem optužbi da pripadaju političkim ili drugim grupama.
Govoreći o načinima na koji lokalni mediji mogu da izađu iz te situacije, ona je istakla da je neophodno da se obezbedi pravna pomoć novinarima, da se radi na međusobnoj solidarnosti, ali i da novinari na lokalu treba da informišu o napadima na kolege.
Ambasador Holandije u Srbiji Martijn Elgersma je podsetio da je nedavno Evropska komisija u svom izveštaju istakla potrebu da vlast Srbije uloži napore da oslobodi prostor za nesmetan rad novinara i da se uzdrži od pritiska na novinare.
„Vlada mora sama da to pitanje stavi na svoj dnevni red, da u Srbiji imamo otporne medije, koji rade u javnom interesu“, poručio je Elgersma i naglasio da su lokalni mediji u Srbiji ključni u održanju demokratije na lokalu.
Po rečima generalne sekretarke Lokal presa Snežane Milošević posle privatizacije medija 2006. i 2007. broj zaposlenih u medijima je smanjen za 40 do 70 odsto. Takođe, izjavila je Milošević, svi lokalni mediji očekuju mnogo od projektnog finansiranja, pri čemu to nije dovoljno za njihov opstanak, a sa druge strane oglašavanje na lokalu je neizvesno:
„Kod nas je na tržištu sada 2.167 medija. Tržište je jako malo. Kad je tržište oglašavanja u pitanju, 2023. vrednost tog tržišta je bila 259 miliona neto, što zapravo je blagi rast u poslednje vreme, ali sasvim nedovoljan. Ali kada smo pokušali da saznamo koliko zapravo na lokalne medije od te sume odlazi, do sada, verujte mi, a ja sam u ovom poslu više od 30 godina, nikad nismo imali taj podatak“, rekla je Milošević i dodala da se procenjuje da lokalnim medijima od te sume odlazi svega tri do pet odsto.
Urednica portala „Podrinjske“ Isidora Kovačević je iznela slučaj ovog medija iz Šapca, koji je tek posle trogodišnjeg postupka dobio konačni epilog na sudu gde je na dve godine osuđen čovek koji je pretio njoj i njenoj redakciji.
Po njenoj ocen, to je mala pobeda za sve u lokalnim medijima koja daje nadu, ali kako je istakla pravda nije stigla i nalogodavca napada na Podrinjske, već je u zatvoru završilo lice koje je, kako je rekla, verovatno preuzelo svu odgovornost:
„I to je ono što me brine da nas opet neće imati ko da zaštiti, a naći će neko novo lice sa margine koje će preuzeti odgovornost i koje neće biti u suštini ni za šta krivo, ali opet je krivo jer je u celoj toj grupi. I to znači da nadležni ovim daju zeleno svetlo da svako može da nam preti, da svako može da nas napadne na ulici ili tome slično, da lepi naše slike, da deli naše slike, da traži naše glave ili bilo šta drugo i da neće imati apsolutno nikakvu odgovornost za to“.
Članica Stalne Radne grupe za bezbednost novinara i novinarka JUGpresa iz Leskovca Ljiljana Stojanović je istakla da je spremnost tužilaštva i policije da procesuiraju napade na novinare ograničena političkom voljom vladajuće stranke, a da je na lokalu to još i teže.
„Mi imamo činjenicu da najviši funkcioneri države Srbije, na čelu sa predsednikom Srbije, sa doskorašnjom premijerkom, sada predsednicom skupštine, sa ministrima zapravo otvoreno targetiraju novinare koji nisu njihovi, kako to oni smatraju. Jer zapravo u državi Srbiji je postalo zabranjeno da novinari rade svoj posao, a naš posao jeste u osnovi da pitamo. Jer mi bismo svi morali da radimo u interesu javnosti i građana i njihovog prava da znaju šta se dešava“, izjavila je Stojanović i dodala:
„Ako kažemo da se plašimo - to će da ohrabri pretnje i one koji prete. Ali ako ne kažemo, institucije neće reagovati“.
