Srpski ministar informisanja i telekomunikacija Dejan Ristić završio je dvodnevnu posetu Belorusiji - upriličenu neposredno pošto je Apelacioni sud u Beogradu odlučivao o izručenju aktiviste i novinara Andreja Gnjota toj zemlji.
Beloruske vlasti Gnjota od Srbije, gde se nalazi u kućnom ekstradicionom pritvoru, potražuju zbog optužbi o utaji poreza - koje on nedvosmisleno odbacuje tvrdeći da se radi o političkom progonu.
Odluka suda u vezi sa mogućim izručenjem trebalo bi da bude poznata u narednih mesec dana.
Sudeći na osnovu saopštenja resornog ministarstva beloruski aktivista nije bio tema razgovora. Povod posete, kako je ukazano, bila je moguća saradnja u oblasti telekomunikacija.
"Beloruska strana izrazila je interesovanje javnog preduzeća Beltelekom za uspostavljanje saradnje sa Telekomom Srbija", navelo je između ostalog Ministarstvo informisanja i telekomunikacija Srbije.
Kiril Sukhotski, novinar ruskog servisa Glasa Amerike, termin posete srpskog ministra Belorusiji ocenjuje kao, kako se izrazio, čudnu koincidenciju.
"Slučaj Gnjot nije uvršćen u ono što je predstavljeno kao tema na dnevnom redu posete srpskog ministra telekomunikacija, ali jeste vrlo interesantno u kom trenutku se događa ova poseta. Bilo bi, s toga, zanimljivo utvrditi da li je to i zaista bio slučaj", ukazuje Sukhotski.
Belorusija se nalazi pod sankcijama Evropske unije, Velike Britanije i Sjedinjenih Država kojima Zapad pokušava da navede vlasti te zemlje da poštuju demokratske principe, principe podele vlasti i vladavinu prava.
U tom kontekstu, ministar zadužen za informisanje države kandidatkinje za članstvo u EU, obilazi zemlju u kojoj su - kako podsećaju sagovornici Glasa Amerike - nezavisni mediji i kritički nastrojeni novinar na udaru vlasti, progonjeni ili pritvoreni.
"Ne postoji apsolutno nijedan medij, nijedan jedini nezavisi novinar unutar Belorusije. Oni su ili u zatvoru, ili u egzilu. Svi beloruski nezavisni mediji rade iz Litvanije, Poljske ili iz drugih zemalja, jer je čak i pre poslednjeg talasa represije Belorusija smatrana za poslednju preostalu diktaturu u Evropi, a sada je diktatura pod autoritarnim režimom koji novinare proglašava za ekstremiste, medijske organizacije za ekstremističke i terorističke, a nezavisne novinare smatra za teroriste, jer nude informacije koje su suprotne pogledima državne propagande", kaže Suhotski, poreklom Belorus, koji je zemlju napustio 2002.
Predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željko Bodrožić ukazuje za Glas Amerike da je poseta Dejana Ristića Belorusiji javnosti šalje veoma lošu poruku.
"Da je ministar imao kontakte sa zemljama Evropske unije i da je obišao prvo njih, pa da možete da kažete da mu se može dozvoliti da ode u posetu zemljama koje se ne mogu pohvatili niti slobodom informisanja, niti ljudskim pravima i demokratijom", ocenio je Bodrožić.
On smatra i da je poseta organizovana u, kako kaže, pogrešno vreme.
"Navodi se da je ova poseta u oblasti telekomunikacija, ali opet kao ministar informisanja u zemlji u tranziciji, koja je veoma loše kotirana na svetskim i evropskim listama po slobodi štampe i s obzirom na zvanično opredeljenje Vlade Srbije da želi da ostane na evropskom putu, ovo je potpuno pogrešna odluka, potpuno pogrešan tajming... Ministar je, em loše počeo svoj mandat, em ide u Belorusiju na konsultacije. To može samo da nas onespokoji da će biti još gore kada je ministar Ristić u pitanju", zaključuje Bodrožić.
Prema podacima međunarodnih posmatrača, Belorusija u Evropi i svetu prednjači po broju uhapšenih i pritvorenih novinara.
Njih više od 30 je privedeno i osuđeno na zatvorske kazne.
Bližu saradnju vlasti Srbije sa režimom u Belorusiji Kiril Sukhotski vidi i kao upozorenje da Srbija nije najsigurnija destinacija za beloruske građane koji traže utočište od progona.
"Poruka je očigledno upućena ljudima koji su morali da napuste Belorusiju i potraže utočište u Evropi - da Srbija možda nije tako sigurno utočište", smatra Sukhotski.
On podseća na brojne Beloruse i Ruse koji su napustili svoje zemlje zbog represije - po početku ruske invazije u Ukrajini.
"Mnogi od njih su u Beogradu i to bi mogla da bude poruka za njih da bi mogli da budu isporučeni Belorusiji ili Rusiji i to bi trebalo da izazove uzbunu u njihovim krugovima u Srbiji", zaključuje Sukhotski.
Reporteri bez granica (RSF), međunarodna nevladina organizacija usredređena na očuvanje slobode medija, Belorusiju su označavali najopasnijom po novinare do ruske invazije na Ukrajinu februara 2022.
Nalazi se na 167. mestu indeksa slobode medija RSF od ukupno 180 zemalja.
U svom izveštaju, RSF navodi da se gotovo 400 beloruskih novinara nalazi u egzilu, što je posledica represije vlasti oličene u hapšenjma, napadima i zlostavljanju u zatvorima.
