Studenti Univerziteta Džordžtaun u Vašingtonu glasali su za odluku da se potomcima robova, koji je je Univerzitet prodavao pre dva veka kako bi pokrio svoje dugove, isplati odšteta.
“Nisam patriota zbog toga što sam ponosna na ovu zemlju i stanje u kojem je trenutno, već sam patriota zbog onoga što možemo da budemo”, kaže brucoškinja Najl Blas, koja je glasala za odluku o povećanju školarina, među kojima je i njena, kako bi se potomcima robova, koje je posedovao Džordžtaun, isplatila odšteta.
“Kvalitet života tih ljudi koji su korišćeni kao predmeti i oprema na našem univerzitetu, mogu biti direktno povezani sa tadašnjim odlukama Džordžtauna”.
Neobavezujući predlog studenti su usvojili dvotrećinskom većinom. Ako ga odobri i odbor univerziteta, značiće da će studenti svaki semester plaćati 27 dolara i 20 centi više. To je simboličan broj, jer je 1838. Džordžtaun prodao 272 roba kako bi pokrio svoje dugove.
Studentkinja Alisa Lisbon je za isplatu odštete:
“Ljudski kapital koji smo stekli prodajom tih ljudi koristi i nama danas, jer bi bez njihove prodaje Džordžtaun bio zatvoren”.
Međutim, ima i onih koji su protiv, kao što je Kej Džej Moran:
“Robove su prodali jezuiti i njihove organizacije pri Katoličkoj crkvi, tako da bi oni trebalo da snose troškove”.
Džordžtaun je potomcima robova, poput Melisend Kolomb, ponudio i upis na univerzitet.
“Očigledno se nešto dešava, svi osluškujemo i sve više osećamo, jer ovo nije izolovani slučaj”.
Ako ova odluka stupi na snagu, Džordžtaun će biti prvi koledž u Americi koji uvodi odštetu za robove. Prikupljeni novac je namenjen programima socijalne pomoći u Luizijani i Merilendu, gde živi oko 4.000 potomaka nekadašnjih robova.
