Svetska meteorološka organizacija (SMO) upozorava da će se ovogodišnja rekordne vrućine verovatno nastaviti i u 2025, što će dodatno ubrzati klimatske promene i dovesti do katastrofalnih posledica ako se ne preduzmu hitne mere za zaustavljanje „ljudskih aktivnosti“ odgovornih za te preteće katastrofe.
Prema meteorološkoj agenciji Ujedinjenih nacija, 2024. bi trebalo da bude najtoplija godina u istoriji, „završavajući deceniju visokih temperatura bez presedana, izazvanih ljudskim aktivnostima“.
„Nivo gasova koji izazivaju efekat staklene bašte nastavljaju da rastu do maksimuma, zbog čega se vrućine očekuju i u budućnosti“, saopštila je SMO.
Agencija naglašava potrebu za većom međunarodnom saradnjom u rešavanju ekstremnih toplotnih rizika "kako globalne temperature rastu, a ekstremne vrućine postaju sve češće i ozbiljnije".
Selest Saulo, koja je imenovana za generalnog sekretara SMO u junu 2023. i započela svoj četvorogodišnji mandat u januaru 2024, rekla je da je u prvoj godini na funkciji „izdavala stalna najviša upozorenja o stanju klime“ i poručila da „svaki stepen zagrevanja" povećava "klimatske ekstreme, uticaje i rizike".
Prema izveštaju SMO o stanju klime za 2024. godine, globalne prosečne temperature između januara i septembra bile su 1,54 stepena Celzijusa više od predindustrijskog doba i iznad nivoa predviđenog Pariskim sporazumom o klimatskim promenama iz 2016.
U ovogodišnjem izveštaju Programa UN-a za životnu sredinu upozorava se da će prosek porasti na 3,1 stepen Celzijusa do kraja veka, ako se ne preduzmu preventivne mere za smanjenje emisije gasova koji izazivaju efekat staklene bašte.
„Klimatske promene se dešavaju pred našim očima skoro svakodnevno u vidu povećane pojave i uticaja ekstremnih vremenskih događaja“, rekla je Saulo. „Ove godine smo videli rekordne padavine i poplave i strašne gubitke života u velikom broju zemalja, što je donelo tugu zajednicama na svim kontinentima“, rekla je ona.
Tropski ciklon Čido, koji je sredinom decembra pogodio francusku teritoriju Majota u Indijskom okeanu, a zatim se preselio na Mozambik, imao je razoran uticaj na živote i egzistenciju zajednica.
Međutim, taj ciklon je samo poslednji u nizu desetina ekstremnih vremenskih događaja koji su ove godine izazvali pustoš širom sveta. Prema novom izveštaju organizacije "World Weather Attribution and Climate Central", klimatske promene su intenzivirale 26 od 29 proučavanih ekstremnih vremenskih događaja „koji su odneli najmanje 3.700 života i raselili milione“.
„Klimatske promene su dodale 41 dan opasne vrućine tokom 2024, nanoseći štetu ljudskom zdravlju i ekosistemima“, navodi se u saopštenju.
Ekstremne vremenske prilike pogodile su sve regione sveta. Najvažniji događaji obuhvataju uragan Helena, koji je pogodio američku državu Florida, izazivajući rasprostranjene poplave i štetu od vetra.
Obilne kiše izazvale su velike poplave i klizišta u Južnoj Americi. Ogromne kiše su takođe dovele do smrtonosnih bujičnih poplava u Evropi, posebno u Španiji, širom Zapadne i Centralne Afrike, usmrtivši više od 1.500 ljudi.
Ovi i drugi regioni su takođe pogođeni šumskim požarima i teškom sušom koja je izazvala glad, nepopravljivu patnju i štetu, kao i ogromne ekonomske gubitke za milione ljudi.
„Ovo je klimatski slom - u realnom vremenu“, upozorio je Antonio Gutereš, generalni sekretar UN u svojoj novogodišnjoj poruci. „Moramo da izađemo sa ovog puta koji vodi u propast i nemamo vremena za gubljenje. 2024. godine zemlje moraju da usmere svet na sigurniji put, tako što će dramatično smanjiti emisije gasova i podržati tranziciju ka obnovljivoj budućnosti“, rekao je on.
Kao odgovor na poziv generalnog sekretara UN, grupa stručnjaka iz 15 međunarodnih organizacija, 12 zemalja i nekoliko vodećih akademskih i nevladinih partnera sastala se u sedištu Svetske meteorološke organizacije ranije ovog meseca kako bi unapredili koordiniran okvir za borbu protiv ove rastuće pretnje.
Ovaj plan je jedna od mnogih inicijativa SMO čiji je cilj da zaštite javno zdravlje kroz poboljšane klimatske usluge i rana upozorenja. Dok se meteorološka agencija UN priprema da obeleži 75. godišnjicu 2025, zvaničnici SMO kažu da će nastaviti da koordiniraju napore širom sveta da posmatraju i prate stanje klime i podržavaju međunarodne napore „za ublažavanje klimatskih promena i prilagođavanje na njih“.
„Naša poruka će biti da ako želimo bezbedniju planetu, moramo da delujemo odmah“, rekla je Saulo, šefica SMO. "To je naša odgovornost. To je zajednička odgovornost, globalna odgovornost".
