Aleksandar Vulin, čovek sa američke crne liste, budući potpredsednik Vlade Srbije

Beograd — 

Mandatar za sastav nove Vlade Srbije i predsednik Srpske napredne stranke (SNS) Miloš Vučević saopštio je u utorak imena ministara koje će predložiti za novi sastav Vlade.

Čitajući imena sastava budućeg kabineta Vučević je, između ostalog, kao budućeg potpredsednika Vlade naveo i Aleksandra Vulina - jednog od najkontroverznijih aktera na srpskoj političkoj sceni - za koga se smatra da je čovek sa jakim ruskim vezama i koji se od 11. jula prošle godine nalazi na listi sankcija Ministarstva finansija Sjedinjenih Država zbog „koruptivnih i destabilizujućih dela“, zarad unapređivanja sopstvenih političkih agendi i ličnih interesa, a na štetu mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu.

Ne propustite: Vučević predložio imena ministara u novoj Vladi Srbije, u sredu predstavlja ekspoze

Aleksandar Vulin postao je poznat devedestih godina kao zamenik predsednika Jugoslovenske levice (JUL), stranke Mirjane Marković, supruge tadašnjeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. 1998. godine prešao je u Socijalističku partiju Srbije (SPS) u kojoj je ostao do 2008. i osnivanja Pokreta socijalista, koji je sadašnji koalicioni partner vladajuće Srpske napredne stranke

Pobedom Srpske napredne stranke na izborima 2012. godine, Aleksandar Vulin se vraća u aktivni politički život Srbije.

Nakon kratkog perioda koje je proveo kao narodni poslanik u srpskom parlamentu, Vulin je godinu dana obavljao funkciju Direktora Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije.

Aprila 2013, nakon što je Srbija u Briselu parafirala sporazum sa Prištinom, najavio je ostavku na tu funkciju, ali se kasnije predomislio.

Nakon rekonstrukcije Vlade postao je ministar bez portfelja zadužen za Kosovo i Metohiju.

Posle izbora 2014. godine postavljen je na funkciju ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, a od 2017. godine, imenovanjem za ministra odbrane, ulazi u sektor službi bezbednosti.

„Tetka iz Kanade“

U to vreme je u javnosti, a nakon pisanja Mreže za istraživanje kriminala i korupcije KRIK, odjeknula vest da je Vulin 2012. godine, kada je SNS došla na vlast - kupio trosoban stan od 107 kvadrata u Beogradu, a da ne može da dokaže poreklo više od 200.000 evra za tu kupovinu.

Upitan kako je uneo novac u zemlju, Vulin je odgovorio da je unosio "devet po devet hiljada". Po zakonima Srbije, iznos veći od 10.000 evra mora da se prijavi na granici.

„On je Agenciji za borbu protiv korupcije ponudio objašnjenje da je novac pozajmio od suprugine tetke iz Kanade, ali je Agencija proverama utvrdila da to nije tačno. Ovaj iznos nije uplaćen na njegov ili na račun njegove supruge, niti su carini prijavili da su novac uneli u zemlju. Jedini dokaz o pozajmici bila je priznanica na kojoj, međutim, nije bilo potpisa tetke Vulinove supruge“, navedeno je tada u tekstu KRIK-a.

Agencija za borbu protiv korupcije je izveštaj o poreklu Vulinove imovine prosledila Tužilaštvu za organizovani kriminal, koje je 2017. odlučilo da nema osnova za vođenje postupka, a slučaj je odbačen i pred Prvim osnovnim tužilaštvom u Beogradu.

Vojnik Vulin

Još jedan razlog zbog kog se Vulin našao na udaru kritika javnosti jeste činjenica da je imenovan na funkciju ministra odbrane, a da nije služio redovan vojni rok u vreme kada je to bila zakonska obaveza. Ističući da je te obaveze bio oslobođen zbog problema sa vidom, u martu 2019. godine prijavio se na petnaestodnevnu vojnu obuku.

“Svi mi koji nismo služili vojsku sada imamo priliku da to uradimo. Ako mogu ja da idem i dam 15 dana svog života, zašto ne bi neko drugi, tu nema opravdanja“, poručio je Vulin pre odlaska u kasarnu 5. marta 2019. godine, podseća portal Istinomer.

„Organski paradajz i rotkvice" iz Jovanjice

Te godine je na plantaži organske hrane „Jovanjica“ u blizini Beograda pronađena tona i po marihuane. Ono zbog čega je Vulin bio na meti kritika, pre svega opozicije, jeste njegovo pojavljivanje na toj plantaži četiri godine ranije, u svojstvu ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja sa rukovodstvom Nacionalne službe za zapošljavanje.

Kada je na "Jovanjici" otkrivena marihuana, Vulin je rekao da 2015. „nije mogao da zna šta će se dešavati četiri godine kasnije“.

Vulin je to rekao u novembru 2019. u Skupštini Srbije dodajući da je na "Jovanjici" brao paradajz i rotkvice.

Zbog slučaja "Jovanjica" pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal se vode dva sudska postupka.

Belivuk i Miljković

U oktobru 2020, u drugoj Vladi Ane Brnabić, Vulin je postao ministar unutrašnjih poslova.

Njegovo ime se dva puta pojavilo tokom postupka kriminalnom klanu Veljka Belivuka i Marka Miljkovića.

Prvo su u julu 2021. pojedini mediji objavili deo iskaza Marka Miljkovića u kom je Vulina označio kao jednog od "podstrekivača" te kriminalne grupe.

Miljković je u iskazu navodno rekao da je Vulin bio veza između Veljka Belivuka i predsednika Srbije Aleksandra Vučića.

Vulin, koji je tada bio na poziciji ministra unutrašnjih poslova, demantovao je navode Miljkovića rekavši da su u pitanju "ucene", prenela je Radio Slobodna Evropa.

Reagovao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

On je u intervjuu za televiziju Pink 24. jula rekao da Belivuka ili Miljkovića nikada nije "ni čuo, ni video", kao i da je spreman da svoj iskaz dokaže na poligrafu.

Miljković je iste navode o vezama klana sa Vulinom i Vučićem ponovio i na suđenju u oktobru 2022.

Belivuk i Miljković su uhapšeni u februaru 2022. godine i terete se za najteža krivična dela, ubistva, otmicu, prodaju droge i nedozvoljeno nošenje i promet oružja.

Direktor BIA i Američke sankcije

Posle tri ministarska mandata u različitim resorima, Aleksandar Vulin ostao je bez mesta u Vladi Srbije nakon izbora odražnih u aprilu 2022. Međutim, nekoliko meseci kasnije, u decembru, imenovan je za direktora Bezbednosno informativne agencije (BIA).

Jedanaestog jula naredne godine, Srbijom se proširila vest da su Sjedinjene Države Vulinu uvele sankcije.

Ne propustite: Aleksandar Vulin pod američkim sankcijama

U saopštenju Kancelarije za kontrolu strane imovine američkog Ministarstva finansija (OFAC) je navedeno da je on umešan u transnacionalni organizovani kriminal, ilegalne operacije u vezi sa narkoticima i zloupotrebu javne funkcije.

“Vulin je ostvarivao koristoljubiv odnos sa trgovcem oružjem Slobodanom Tešićem - pomažući da se Tešićeve ilegalne pošiljke oružja slobodno kreću preko granica Srbije. Vulinovo postupanje unapredilo je korupciju u institucijama vlasti u Srbiji. Ova dela uključuju korišćenje njegovog autoriteta za ličnu korist, uključujući umešanost u lanac trgovine drogom“, navedeno je tada u saopštenju.

Slobodan Tešić je pod američkim sankcijama od 2017. godine, sa četiri kompanije koje se dovode u vezu sa njim. Opisan je kao "jedan od najvećih trgovaca oružjem i municijom na Balkanu".

Sumnjiči se za nelegalnu trgovinu oružjem sa više država, kao i za podmićivanje.

Srđan Hercigonja o sankcijama SAD protiv Aleksandra Vulina

„Aleksandar Vulin je koristio svoju funkciju da podrži Rusiju, olakšavajući ruske zlonamerne aktivnosti koje degradiraju bezbednost i stabilnost Zapadnog Balkana i obezbeđujući Rusiji platformu za dalji uticaj u regionu”, navedeno je dalje u saopštenju.

Kako je tada navedeno, sankcionisanje Vulina pokazuje odlučnost Sjedinjenih Država da pozovu na odgovornost sve one koji su „angažovani u korumpiranim poslovima kojima unapređuju sopstvene političke agende i lične interese na štetu mira i stabilnosti na Zapadnom Balkanu“.

„Ministarstvo neće oklevati da cilja na aktere koji zloupotrebljavaju svoje položaje za ličnu korist, istovremeno podrivajući efektivno i demokratsko upravljanje na Zapadnom Balkanu“, rekao je podsekretar ministarstva, zadužen za pitanja terorizma i finansijske obaveštajne službe Brajan E. Nelson.

„Ovom odlukom se Aleksandar Vulin smatra odgovornim za svoja koruptivna i destabilizujuća dela koja su takođe omogućila ruske zlonamerne aktivnosti u regionu“, dodao je tada Nelson.

Komentarišući uvođenje sankcija Aleksandru Vulinu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je rekao da su sankcije Vulinu njegova odgovornost jer "nije uveo sankcije Rusiji".

"Da sam samo dan pre toga najavio uvođenje sankcija Rusiji, Vulinu ne bi bile uvedene sankcije", rekao je Vučić 13. jula prošle godine.

Vulin je, inače, najviši zvaničnik Srbije koji je stavljen na listu američkih sankcija od kako je Srpska napredna stranka (SNS) došla na vlast 2012. godine.

Vulin je ostavku na mesto šefa Bezbednosno informativne agencije podneo 3. novembra 2023. godine.

"SAD i EU traže moju glavu kao preduslov za neuvođenje sankcija Srbiji. Nisam uzrok ucena i pritisaka na Srbiju i Srpski svet, ali neću da dozvolim da budem povod za ucene i pritiske na Srbiju i Srpski svet. Zato podnosim neopozivu ostavku na mesto direktora BIA", naveo je tada Vulin.

Ostavka Aleksandra Vulina

Ipak, i pored ostavke na mesto prvog čoveka BIA, Vulin je sa aktuelnim načelnikom te agencije Markom Parezanovićem učestvovao na Međunarodnom forumu bezbednosti koji se od 23. do 25. aprila održavao u Sankt Petersburgu.

Marko Parezanović, načelnik BIA, široj javnosti postao je poznat 2018. godine, kada je na konferenciji desničarske organizacije Nacionalna avangarda javno izneo stav da su opozicija, nevladine organizacije i mediji najveća pretnja po bezbednost Srbije.

Njegovo ime se navodi i u policijskoj prijavi protiv Darka Šarića, koji je u zatvoru u Srbiji, gde je 2022. godine pravosnažno osuđen za šverc 5,7 tona kokaina.

„Srpski svet“

Aleksandar Vulin je promoter i takozvanog koncepta "srpskog sveta", koji su susdene države prepoznale kao nastavak ratne politike devedesetih u toku raspada bivše Jugoslavije.

"Vučić treba da stvara srpski svet. Beograd mora da u sebi i oko sebe okupi sve Srbe, a predsednik Srbije je predsednik svih Srba", rekao je Vulin septembra 2020.

Ne propustite: Milorad Dodik imenovao Aleksandra Vulina za senatora Republike Srpske

Zvaničnici zemalja regiona su u julu 2021. tražili od Aleksandra Vučića da se ogradi od tih izjava, međutim, on je na to odgovorio konstatacijom da se radi o „napadima na Srbiju, a ne na Vulina“.

Aleksandar Vulin je od 2018. proglašen "nepoželjnom osobom" u Hrvatskoj zbog uvreda na račun te države i njenih zvaničnika.

Pohvalno je govorio i o bivšem predsedniku Savezne Republike Jugoslavije Slobodanu Miloševiću, kom je pred Haškim tribunalom suđeno za ratne zločine, a zalagao se i da mu se podigne spomenik.

U tekstu su korišćeni pojedini materijali Radija Slobodna Evropa, portala Istinomer i Krik