“Tajna služba i demokrate stoje iza toga”, “Republikanci su to sami inscenirali”, “Sve ukazuje na Mosad” - ovo su samo glavni obrisi najčešćih tvrdnji bez ikakvih dokaza i neutemeljenih teorije zavere koje su pojavile na društvenim mrežama posle atentata na Donalda Trampa na mitingu u Pensilvaniji.
Ono što se sa sigurnošću zna jeste da je osumnjičeni za atentat 20-godišnji Tomas Metju Kruks ubijen, kao i da je stradao jedan od prisutnih na mitingu. Za Kruksa je utvrđeno da je bio registrovani glasač Republikanske stranke, ali i da je pre tri godine donirao 15 dolara odboru za političku akciju Ektblu (ActBlue) koji prikuplja novac za levičarske i demokratske političare, prema dokumentu Federalne izborne komisije iz 2021.
Stručnjaci za medije i dezinformacije sa kojima je Glas Amerike razgovarao navode da “poplava” teorija zavere posle atentata ne iznenađuje, ali upozoravaju da je to posebno opasna pojava u vreme kampanje za novembarske predsedničke izbore, u trenutku kada je društvo u Sjedinjenim Državama već ozbiljno podeljeno.
“Nije to ništa novo sa teorijima zavere u odnosu na poslednjih deset godina, jer se pojavljuju posle svakog masovnog nasilja. Razlika je u meti i tajmingu, pošto je izborna godina u veoma polarizovanoj političkoj klimi kakva nije bila ranije, a i sam bivši predsednik je veoma polarizujuća ličnost”, kaže za Glas Amerike Amanda Rodžers, stručnjakinja za istraživanje dezinformacija iz Senčuri (Century) fondacije.
Za Majkla Spajksa, profesora novinarstva sa Nortvestern univerziteta u Čikagu, pojavljivanje brojnih teorija zavere je očekivano kada ljudi pokušavaju da pronađu smisao u situacijama koje im deluju šokantno i koje se ne viđaju često.
Your browser doesn’t support HTML5
Teorije zavere posle atentata na Trampa: Odakle dolaze i zašto?
“Zbog medijskog ekosistema zasnovanog na internetu, društvenim mrežama i nekim kablovskim televizijama, ljudi mnogo spekulišu. A cilj medijskih kreatora je ponekad samo da generišu reakcije, a ne promišljanje ili opreznu vrstu razmišljanja i obrade onoga što se dešava. Novinarske organizacije nam pomažu u tome, jer novinari znaju da kada se stvari dese, izlazite da tražite informacije, ali i proveravate te informacije. I one treba da dolaze iz izvora koji su relativno nezavisni od situacije”, kaže Spajks za Glas Amerike.
Dodaje i da situacija kao što je ova na Trampovom mitingu, kada još nisu poznate sve informacije, povećava neizvesnost kod publike, a “ona ne voli neizvesnost”.
Bezbednosnim planom za miting Tajna služba je bila zadužena za neposrednu oblast događaja. Ipak, krov zgrade sa kojeg je osumnjičeni pucao Tajna služba je proglasila objektom van radijusa njene nadležnosti - i to je fatalan propust koji nije smela da napravi, rekla su za Rojters dvojica bivših članova te službe.
Neki ljudi na mitingu rekli su da su mahnito vikali i ukazivali policiji kada su ugledali napadača na krovu obližnje zgrade. Video sa lica mesta pokazuje da su takva upozorenja stigla više od minut pre nego što je strelac počeo da puca na Trampa.
Američki sekretar za unutrašnju bezbednost Alehandro Majorkas, čija agencija je nadležna i za Tajnu službu, rekao je novinarima u ponedeljak da očekuje da će nezavisna istraga o incidentu početi za nekoliko dana.
Policija i agenti Tajne službe na Trampovom mitingu u Pensilvaniji (Foto: AP/Evan Vucci)
Ono što je specifično za aktuelnu situacija jeste da, kao retko kada u novijoj američkoj istoriji, teorije zavere dolaze sa obe strane političkog spektra.
“U prošlosti, recimo od 2015, ono što vidim je sve veća polarizacija u suštini tako da su demokrate ili ono što može da prođe kao levica u ovoj zemlji, počele da liče na svoje političke protivnike”, navodi Rodžers.
“Postoji takozvani Blueanon ili plava MAGA. Na Tviteru možete da vidite zaista žestoke rasprave među demokratama koje odbijaju da veruju da je to problem za Demokratsku stranku. I apsolutno jeste, a sve je gore. Mnogo sam mnogo radila na ovom fenomenu i ja ga nazivam simbiotičkim ekstremizmom”, objašnjava ona.
MAGA je skraćenica za termin “Make America Great Again” (“Učinimo Ameriku ponovo velikom”), koji koriste Trampove pristalice, a plava boja je obeležje Demokratske stranke, za razliku od republikanaca koji su poznati po crvenoj boji.
Kjuanon je potpuno nepotkrepljena teorija da Tramp “vodi tajni rat protiv elitnih satanističkih pedofila u vladi, biznisu i medijima”. Sledbenici Kjuanona spekulišu da će ova borba dovesti do dana konačnog obračuna kada će istaknute ličnosti kao što je bivša predsednička kandidatkinja iz 2016. Hilari Klinton biti uhapšene i pogubljene.
“U suštini oni deluju u simbiotičkoj grupi u smislu da svaki sledeći napad uključuje i sukobe sa suprotstavljenom stranom, pogoršavajući i još više učvršćujući te polarizovane podele. Ali ironija je da dele krajnje ciljeve - zabijanje klinova u društvu i u mnogim slučajevima stvaranje neke vrste, njihove etno države”, tvrdi Rodžers.
Pristalice Donalda Trampa na skupu ispred Vrhovnog suda u Vašingtonu (Foto: Reuters/Nathan Howard)
Ona ističe da je ovakva podela u američkom društvu počele da raste posle marša u Šarlotsvilu, uspona ISIS-a i Donalda Trampa i “arhitekata iza njega - Stiva Benona i Stivena Milera”.
“Mislim da je veliki problem posebno u SAD ideja da je sam Tramp na neki način problem, a ne simptom mnogo dubljeg pitanja koje je i iznad i ispod njega u smislu masa koje su bile polarizovane, i oklevam da kažem radikalizovane, ali ću tako kazati”, smatra ona.
Marš u Šarlotsvilu u Virdžiniji održan je u avgustu 2017, kada su pripadnici belačkih rasističkih i ekstremno desničarskih organizacija šetali sa bakljama kroz kampus Univerziteta Virdžinija uzvikujući slogane poput “Krv i tlo” i “Jevreji nas neće zameniti”. Povod za marš su bili planovi za uklanjanje statue Roberta E. Lija, generala južnjačke Konfederacije koja je poražena u Građanskom ratu i zalagala se protiv ukidanja ropstva.
Stiv Benon, bivši savetnik i bliski saradnik Donalda Trampa, 1. jula je počeo odsluženje četvoromesečne zatvorske kazne zbog nepoštovanja Kongresa. Sudska odluka je doneta pošto je u maju federalni sud odbacio Benonovu žalbu na presudu kojom je kažnjen zbog toga što nije svedočio pred kongresnim telom koje je istraživalo nasilni upad u zgradu Kongresa dela pristalica bivšeg američkog predsednika 6. januara 2021.
Stiven Miler je bio politički savetnik Donalda Trampa i čovek koji je pisao govore bivšem predsedniku, a poznat je po izrazitim anti-migrantskim stavovima.
Donald Tramp iz vremena dok je bio predsednik Amerike, septembar 2019. (Foto: AP/Carolyn Kaster)
Majkl Spajks sa Nortvestern univerziteta kaže da je za publiku, gledaoce i korisnike društvenih mreža veoma teško kada postoji jaz između onoga što se zaista dogodilo i onoga što znaju o tom događaju.
“I ljudi žele da popune tu prazninu informacijama. I mnogo puta mislim da ono što mi težimo je da tražimo informacije koje već potvrđuju naše postojeće gledište. I tu postaje stvarno opasno. Pa onda ljudi sa levice kažu: oni su to verovatno inscenirali jer Tramp je, a to priznajem, gospodar medija”, govori Spajks.
On to potkrepljuje Trampovim potezom sa mitinga, kada je, dok su ga agenti Tajne službe odvodili sa bine, prkosno podigao pesnicu, što su uslikali fotoreporteri.
“On zna da moraš da stvoriš imidž jake osobe jer, a ovo sam isto čuo negde, već sutra će ta slika biti na 50 majica. Zna kako to funkcioniše. Ali i ljudi će iskoristiti priliku da samo kažu ‘on je sve to inscencirao’. Takođe, biće ljudi koji će reći, ‘tajna služba nije sve pokrila, pa mora da stoji iza toga’”, kaže Spajks.
Među onima koji su uticajni, a širili su teorije zavere posle atentata na Trampa je ekstremni desničar Aleks Džons koji je tvrdio da se radi o “pokušaju puča” koji je organizovala “duboka država”. Džonsu je prethodno sud naložio da plati 1,5 milijardi dolara odštete porodicama žrtava masovne pucnjave u osnovnoj školi Sendi Huk u američkoj državi Konektikat - zbog tvrdnji da su glumci lažirali tu tragediju.
Na drugoj strani, teoriju da su Republikanci inscenirili atentat “pogurao” je uticajni demokrata Dmitri Melhorn, politički savetnik donatora ove stranke Rida Hofmana, koji je, kako prenosi Vašington post, u mejlu ohrabrio pristalice u večeri atentata da razmotre „mogućnost - koja se u Americi čini užasnom, stranom i apsurdnom, ali je prilično uobičajena globalno - … da je ova „pucnjava“ ohrabrena i možda čak i inscenirana kako bi Tramp mogao da dobije fotografije i da ima koristi od reakcije“.
Policajac zaustavlja člana levičarske organizacije Antifa u Vašingtonu, jul 2019. (Foto: AFP/Alaistar Pike)
Dan kasnije se Mehlhorn izvinio, rekavši da mu je žao zbog mejla i da ga je„napisao i poslao bez konsultacija sa članovima tima ili saveznicima“.
“Teorije zavera su opasne, jer se široko i vrlo brzo šire na platformama na kojima se sve više ljudi informiše. Mislim na da platforme društvenih medija, Fejsbuk, TikTok i slično. Sve više ljudi ne obraća mnogo pažnje na izvore, niti postavljaju pitanja kao što je - od koga je ovo došlo i kako oni to znaju”, objašnjava Majkl Spajks.
Dodaje da je jedan od problema što se sve manje ljudi okreće mejnstrim medijima, koji ljudima “donose informacije na vrlo specifičan način o kojem moraju da razmišljaju”.
“Umesto toga dobijaju većinu informacija sa ovih platformi koje daju prioritet brzim reakcijama na stvari i donose ljudima ekstremniji sadržaj”, rekao je Spajks.
Amanda Rodžers podseća da je sve više mejnstrim medija odlučilo da uvede pretplate na onlajn sadržaje i da ih zanimaju dva “stuba” - profit i pristup.
“Dakle, odakle ćete dobiti vesti ako ne možete da ih priuštite”, pita se stručnjakinja za dezinformacije. “Sve više se ljudi oslanjaju na ‘slobodnjake’, što dovodi do građana-novinara, što je u nekim slučajevima sjajno, ali ta proliferacija van medijskog prostora kojim sada vladaju pristup i profit je otvorila demokratizaciju platformi i gledišta na način koji nije nužno zdrav”.
Tiktok ilustracija (Foto: AP/Michael Dwyer)
Posle atentata na Trampa, pored teorija zavere, društvene mreže i medije u SAD “preplavile” su i poruke funkcionera - i demokrata i republikanaca - da je potrebno deeskalirati stvari i ujediniti naciju, uz zabrinutost da postoji rizik od daljih činova nasilja kako se budu približavali novembarski izbori.
“Klima na Tviteru je daleko gora nego što je bila posle bilo kog drugog nedavnog akta političkog ekstremizma. I to govori o opasnosti i to traje duže vreme. To je smišljena strategija mnogih aktera, koje javnost nije ni svesna. Ali zbog toga što je meta tako istaknuta i izborna je godina, to će još više učvrstiti te podele”, kaže Rodžers.
Prema istraživanjima javnog mnjenja urađenim dva dana posle incidenta u Pensilvaniji, atentat nije u velikoj meri uticao na promenu odnosa snaga predsedničkih kandidata koji su do sada vodili “tesnu” trku.
Profesor Majkl Spajks kaže da je skeptičan u vezi sa mogućom promenom raspoloženja birača kao posledice atentata i kasnijeg širenja teorija zavere o tom događaju.
“Uvek ćete imati ljude koji su podložni mitovima i dezinformacijama i koji će to koristiti da formiraju svoja gledišta u ovom konkretnom kontekstu, odnosno za koje će kandidate glasati”, navodi on i tvrdi, na osnovu istraživanja iz prethodnih kampanja u koje je imao uvid da “ljudi zaista više reaguju kada se nešto desi nekoliko dana pre izbora”.
Džo Bajden i Donald Tramp tokom predsedničke debate na televiziji CNN (Foto: AFP/Andrew Caballero-Reynolds)
Spajks ističe i da mediji, novinari i društvene mreže imaju veliku ulogu u borbi protiv teorija zavere i sprečavanju njihovih širenja.
“Imamo odgovornost za ono što odlučimo da podelimo, kako to odlučimo da podelimo, koje informacije. Mi lično imamo odgovornost, ali i platforme imaju odgovornost. Ali sam veoma skeptičan da će to uraditi, jer je njihova glavna odgovornost, platformi ili njihovih akcionara, da se pobrinu da ostanu u poslu. Oni će biti privrženiji tome nego potrebama društva”, ocenio je Spajks.
I dok javnost u SAD očekuje nastavak kampanje, debate i nova istraživanja javnog mnjenja, Amanda Rodžers navodi da je Amerika možda prošla “tačku bez povratka, jer retorika ‘hajde da se ujedinimo’ ne funkcioniše. Ona ističe da je političarima lakše i svrsishodnije da umire sopstvenu bazu i zadrže donatore, nego da sprovedu promene.
“Suočavanje sa problemima koje ova zemlja ima sa političkim nasiljem, posebno je teško i iziskuje dug, i težak pogled u ogledalo”, zaključuje Rožers.